уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Музеј плетиља у Сирогојну

Аутор: Б. Пејовићнедеља, 27.07.2008. у 22:00
Сачувани докази о слави плетиља из Сирогојна: део поставке прексиноћ отвореног музеја (Фото С. Јовичић)

Сирогојно – По плетиљама се Сирогојно одавно широм света прочуло, а од прексиноћ оне у овом селу и свој музеј имају. Јединствен Музеј плетиља налази се у простору библиотеке фирме „Сирогојно компани”, а изложени су џемпери и јакне, какви су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века били хит у бутицима САД, Јапана, Француске, на Исланду и другде. Међу музејским експонатима су и други ручни радови, предива, медаље и признања, новински написи и фотографије. Сведочанства о високим дометима плетиља овог брдовитог краја које су, властитим умећем, а уз креације и неисцрпан ентузијазам Добриле Смиљанић, стварале домаћи производ који је лако налазио купце у свету.

Рукотворине су деценијама биле уносан бизнис, па је читав горњи Златибор од њих вајде имао. Многе породице скућиле су се и децу одшколовале плетењем, својевремено се неколико стотина домаћинстава у Сирогојну, Рожанству, Трнави и Равнима на овај начин издржавало. Села без путева, воде, струје оживела су и модернизовала се захваљујући џемперима. Зато је отварање музеја плетиља била права свечаност за читав крај, десетине жена у чијим рукама су игле од вуне стварале мајсторије дошле су да присуствују овом догађају.

О почецима организоване плетње говорио је власник фирме „Сирогојно компани” Раде Љубојевић, који је подсетио на ране шездесете и прву изложбу рукотворина у задрузи у Сирогојну, коју је организовала учитељица Милка Каримановић, па касније године кад је уз вештину и дар Добриле Смиљанић свет чуо за ово село.

– Осамдесете године биле су златне за овај посао, око 80.000 џемпера тада се годишње одавде извозило. Најбоља је била 1990. када је у извоз отишло 90.000 џемпера. Последња деценија прошлог века била је за нас тежак период, али нисмо дозволили да посао сасвим стане. И даље се у селима овог краја плете за извоз, који је, истина, знатно мањи него некад, али и даље има посла – казао је Љубојевић.

Окупљене плетиље подсећале су се на време кад су почињале, кад их је „наша Добрила окупљала и учила”, како рекоше. Једна од њих, Борка Ћалдовић из Сирогојна, плете више од четири деценије:

– Исплела сам безброј џемпера, мантила, шалова, рукавица. Некад се више плело и брже радило, док је сад тржиште захтевније, па се тражи већа прецизност. Некад је могло да се живи од плетње, а данас је то углавном додатна зарада за жене овог краја – вели нам Борка.

Наравно, нова времена младима отварају нова интересовања, па је, као што се могло видети, међу плетиљама највише старијих жена. Но, нађе се и понека девојка која је од своје мајке научила да израђује рукотворине и ако та вредница на селу остане, одоли изазову и светлостима градова и туристичког Златибора, можда ова производња потраје, на добробит Сирогојна и читавог краја.


Коментари1
d5f0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanka Janković
Poštovani! Fantastično napisano o pobedi dece iz Sirogojna i njihovom uspehu iz građanskog vaspitanja,ali je nepravedno ,samo spomenut uspeh dece iz ljubiša i Sirogojna,koji su na Olimpijadi:"Lik Rusije" osvojili prvo mesto u nominaciji za scenski nastup.Tema je bila prožimanje ruske i srpske kulture na temelju folklora. Nastavnik ruskog jezika,Jovanka Janković,uložila je ogroman trud,iskustvo,znanje i materijalna sredstva,šijući sama kostime za sve tačke,sa kojima je učestvovala na Olimpijadi.Pet meseci je vežbano,da bi se na scenu postavilo dva ipo sata na programa na ruskom jeziku.Snimljena je bajka: "Bajka o mrtvoj princezi i sedmorici junaka"od Puškina,kompleksan program ,u kome se upoređivali običaji kod ova dva bliska slovenska naroda.Organizovano je poselo na ruskom jeziku,čitab splet, običajnih pesama ,pripremana stara srpska i ruska jela,pokazano znanje mnoštva poslovica,izreka,stihova,obreda,pošalica.Treba istaći da se u ovom programu istakla deca iz Ljubiša,sa njima je i sašiveno ručno sve što je trebalo za nastup,a sav materijal je nabavila sama nastavnica.Žiri je pozvan u Sirogojno,gde im je u muzeju na otvorenom pokazana snimljena bajka,a dvočasovni program uživo ,u autentičnoj atmosferi.Najvišu delegaciju iz Ruske Ambasade,koja ovu Olimpijadu i organizuje,predvodio je savetnik i ataše za kulturu ,gospodin Buldakov. Sa njim je bilo i osam članova žirija iz različitih oblasti.Žiri je bio fasciniran znanjem ruskog jezika i lakoćom i ljubavlju ,sa kojom su se deca odnosila prema svakoj izgovorenoj reči.To je bio razlog da naša škola osvoji prvo mesto u Srbiji u visokoj konkurenciji od stotinu osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije.Treba naglasiti veliku poboć muzeja "Staro selo",bez čije pomoći bi ovaj program bio mtri anje autentičan.Škola je nagradila nastavnicu sa 3000 hiljade dinara,a Ambasada je delegirala da ,sa jednim učenikom ,predstavlja republiku Srbiju na III,me]unarodnom kongresu Puškinovih škola u Moskvi,oktobra 2007.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља