петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

ДИНАР ИЛИ ЕВРО, ПИТАЊЕ ЈЕ САД

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 28.07.2008. у 22:00

У домаћем дебатном театру oвога лета на сцени је „Хамлет” – динар или евро, питање је сад! Не, није. Муке домаће економске политике нису изазване тиме што Србија има своју валуту, већ је лоша економска политика довела до отварања „динарског” питања, бојим се са погрешне стране.

Национална валута није препрека економском просперитету, нити је сама по себи извор финансијске нестабилности. Најуспешније земље у развоју задржале су домаћу валуту вешто користећи свој монетарни суверенитет у оквирима које глобализација допушта.

Прелазак на евро није једноставна одлука ни за државе које су чланице Европске уније. Од старих чланица – Велика Британија, Шведска и Данска нису одустале од националне валуте. И међу новим чланицама има оних које не журе у привидну заветрину и сигурност евра, вероватно с добрим разлогом.

Увођење евра даје државама ЕУ бројне и неспорне предности, али истовремено одузима флексибилност њиховој економској политици. Овај озбиљан хендикеп најбоље се види увременима великих финансијских поремећаја, попут данашњих. Флексибилност монетарне политике произлази из могућности да држава самостално управља висином домаћих каматних стопа и политиком девизног курса. Управо у томе лежи основна предност задржавања сопствене валуте која и генерише дилеме неких чланица ЕУ. Ако је платни биланс у дефициту, депресирање валуте ће поскупети увоз, појефтинити извоз и тако помоћи уравнотежењу платног биланса. Када је домаћа привреда у рецесији и када запосленост пада, централна банка може смањивати каматне стопе, па преко јефтинијих кредита стимулисати привреду да инвестира, грађане да троше и тиме подстицати тражњу и привредни раст.

Прелазак на евро је одрицање од аутономне монетарне политике. Лоша економска позиција Велике Британије је данас знатно олакшана великим падом фунте. С друге стране, Шпанија и Ирска, две државе унутар ЕУ које су у овом тренутку најугроженије светском финансијском кризом, немају тај механизмом. Оне су таоци евра и његовог јачања. Политика евра је одраз економских карактеристика, стања, па и преференција највећих економија евро-зоне. Иако је безболно увођење евра тријумф европског монетарног знања, визије и зрелости, сви његови ефекти још увек се не могу јасносагледати. Када, и ако се појаве знатне разлике у економским трендовима међу земљама евро-зоне, јединствена монетарна политика ће се увек водити на нечију штету.

За Србију би одлука да се динар замени евром била додатно компликована. Ако би Србија већ сутра одлучила да усвоји евро и конверзију изврши на нивоу курса динара какав је данас, катастрофални ефекти прецењеног динара би се конзервирали и наставили би да уништавају домаћу економију и њену будућност. Сигурно је да би динар морао да девалвира пре преласка на евро, уз све последице које с тим иду. Од трауме девалвације не може се утећи усвајањем евра.

Други проблем је још тежи и далекосежнији – НБС не може штампати евре. Преласком на евро, НБС би изгубила могућност да обезбеђује ликвидност, а тиме и сигурност финансијског система. Ту функцију нема ко да преузме. Проблем преласка на евро није у томе што би се ЕУ због тога превише секирала, или се томе много противила. Проблем је, што би Србија била ван система монетарне заштите Европске централне банке (ЕЦБ). Без гаранта какав је ЕЦБ, прелазак на евро би био опасан, веома опасан потез.

Из перспективе Србије, предности домаће валуте се нажалост, не виде. Погрешном монетарном политиком све њене предности су изгубљене, а сви потенцијални ризици мултипликовани. Отварајући се потпуно према свим врстама иностраног капитала, користећи динар као монетарно сидро и кључни антиинфлаторни инструмент, НБС је изгубила ефективну контролу над монетарним системом. Сада је то већ тешко сакрити – инфлација и даље расте, упркос високим каматним стопама и погубном јачању динара. Стога, између слепог настављања досадашње монетарне политике, или преласка на евро, ово друго је вероватно боља алтернатива. У том, али само у том контексту, предлог да се пређе на евро има смисла.

Шире гледано, евро-дебата превазилази монетарну дилему и одраз је логике која се више не сме игнорисати. Логика која је иза предлога да се уведе евро може се интерпретирати на следећи начин – Србија је неспособна да управља својом монетарном политиком, па ће је преласком на евро препустити неком другом и озбиљнијем. На истим премисама почива и предлог да се потпише нови споразум са ММФ-ом. Како влада није у стању да сама води одговорну економску политику, нека то (индиректно) уместо ње, ради ММФ. Коначно, како партијски полетарци још нису савладали умеће ефикасног управљања државним монополима, иако то необично воле, продајмо их странцима. Прихватање овакве логике је могуће само у друштву које је изгубило свој пут.

Овде није тешко призвати горку иронију и довести је до апсурда. Ако Србија није у стању да управља сопственом економском судбином, можда је најбоље да се држава, влада и НБС приватизују и предају на управљање странцима. Ко зна, можда неко вештији и компетентнији не би ни морао баш све да распрода, не би му требао евро, па ни нови споразум са ММФ-ом.

Финансијски консултант


Коментари18
b5d6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

N Nikolić
Uvek je za sve kriv neoliberalizam. Imamo novu mantru protiv koje možemo da se borimo. U politici nam je protivnik "novi svetski poredak" a u ekonomiji "neoliberalizam". U međuvremenu neoliberalizam je bacio na kolena sovjetsku imperiju, promenio svet, ustanovio nova pravila igre, pa već i zaboravio većinu toga. Svet je otišao dalje i više se i ne osvrće na ovu prošlost, a mi tražimo način kako da se suprotstavimo tom zlu. A da, zaboravio sam, i u svetu postoje ozbiljne kritike neoliberalizma. Slažem se, u svetu postoje i ozbiljne kritike ishrane bogate ugljenim hidratima. Ali, da li je to lepo pričati gladnima u Africi? G. Katić u tekstu posvećen vašingtonskom sporazumu kaže kako su neki novi majstori smislili bolji recept od neoliberalizma, citiram: "Svi uspešni modeli baziraju se na integrisanosti sa svetskom ekonomijom, imaju veliku pokretljivost radne snage, visoku stopu štednje i investicija i sposobne vlade koje su posvećene ekonomskom rastu." I to je recept?! Pa takvoj vladi bih i ja dao ponešto od ovlašćenja, a dok ne bude tako - na neoliberalnu dijetu prijatelju moj, bez ikakvih ovlašćenja da upravljaju parama poreskih obveznika.
Boyana Stone Levy
Gospodine Katicu,mozda bi i bio dobar predlog da kada vec ne znamo sami da prepustimo strancima,tj IMF. Postoji jedan mali problem,nizi sluzbenici ce opet biti nasi,tako da uz male plate bice mito. U Sierra Leone,dje sam zivela kao djete a i dalje odrzavam veze,tako su se usavrsili da kradu,nizi sluzbenici,a Povetry Reduction Strategy paper,koji treba da ispune i dobiju novac za smanjivanje siromastva cak se i ne trude da prouce sta znaci! Pocinje mi se ciniti da idemo putem Sierra leone svaki dan,dje najvece bogastvo diamonds iskoriscava drugi. da li je normalno da je tolika beda u Srbiji?
Драган Николић
У јучерашњем броју Политика је објавила два изврсна чланка. Први г-дина Катића и други аутора Р.Поповића "Ни села, ни сељака", иницирају два кључна проблема данашње Србије, економију и демографски проблем. Надам се да ће новој влади уз не мање значајне социјалне проблеме, здравство и школство ово бити приоритет у раду.
Slavomir Srpski
Bravo, apsolutno se slazem sa ovim tekstom, a i njegovoj sarkasticnoj hipotezi, citiram "Коначно, како партијски полетарци још нису савладали умеће ефикасног управљања државним монополима, иако то необично воле, продајмо их странцима. Прихватање овакве логике је могуће само у друштву које је изгубило свој пут." I to je tacno. Umesto da se dinar devalvira na 150-160, sto bi nam dalo mogucnost za PROIZVODNJU i povecavanje zaposlenosti, jer bi nasi proizvodi bili lakse plasirani u svetu, mi ovde cinimo ono sto je korisno bas za strance: da KONZUMIRAMO stranu robu umesto da proizvodimo sopstvenu. Sve do krajnjeg zaumiranja nase industrije, koja onda na privatizaciji gubi svoju vrednost i pohlepno i budzasto biva kupljena bas od te iste strane industrije. Ali dobro primecuje Katic, mi bismo ostavili ne samo dinar, industriju, strancima, nego veliki deo bi cak i drzavu ili njene delove da otudjuje. To je znak u kolikoj moralnoj i psiholoskoj depresiji zivi ovaj narod. A zapad naravno ima sopstvene interese globalizacije i jeftinog bogacenje kupujuci budzasto resurse u Srbiji. U tome imaju podrsku i jednog vrlo malog dela domacih tajkuna. Udruzeni su u isto kolo. A narod kako neko rece ponasa se kao ovce na sisanju.
Пера Ложач
Још један суров коментар, г. Катићу. Бритко, саркастично, тешко... Неопходна траума депрецијације динара биће и остаће само траума без ефекта уколико се не пређе на јачање регулације капиталних токова и радикално смањење текуће јавне потрошње. Пређемо ли на евро, "приватизујемо" ли државу, награбусили смо. Како само неко може да пође од премисе да ће "неко" управљати основним полугама економије ове државе нама свима на корист? Ко то уопште може да тврди да је оно што је за "некога" добро - добро и за друштво? Које су то догматске неолибералне глупости - немам речи. "Прихватање овакве логике је могуће само у друштву које је изгубило свој пут." Свака част! Е, има да нађемо пут, а не да се предамо на милост и немилост првој пиратској фрегати која наиђе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља