уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.07.2008. у 22:00 Ана Тасић

Без метафора

Сцена из представе „Мајстор и Маргарита” (Фотодокументација Белефа)

Драматизујући роман „Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова, Милена Деполо је задржала превише наративних токова тако да у средњем делу представе редитеља Бошка Ђорђевића заиста постаје тешко пратити све ликове и њихове односе. Напори у праћењу развоја гомиле фрагмената радње повећавају се и зато што глумци играју више ликова, тако да је у неким моментима представе збрка прилично велика, па је то један од разлога слабљења њене конзистентности и значења.

Ни редитељ представе, на жалост, није успео да пронађе најадекватнији начин да уједначено и веродостојно транспонује сложен свет Михаила Булгакова, углављен између фантастике и гротеске, нити да одговарајуће изрази пишчев непосустајући, сатирични хумор. Начини игре појединачних глумаца су доста неусаглашени, у распону од неубедљивог преко убедљивог психолошког реализма до крајњег маниризма. Резултат тога, и одсуства јасног редитељског става, јесте – вашар глумачких тежњи и стилова.

Немања Оливерић игра Бездомног поједностављено, и превише очигледним, ограничавајућим средствима обликује лик преплашеног и параноичног младог песника. У сличном маниру наступа и Зоран Ћосић, у улози Берлиоза који је фабриковани ауторитет бирократије. И Ћосић је недовољно уверљив због једнозначног, транспарентног реализма у игри, што одузима неопходну вишеслојност лика.

Бранислав Трифуновић игра Мајстора и Понтија Пилата задовољавајуће, у оквирима психолошког реализма. Фаустовски лик Мајстора, који представља метафору борбе уметника са тоталитарношћу власти, глумац коректно приказује као страшно рањивог, неутешно изгубљеног. Милена Предић, такође сугестивно, дискретно реалистички, ствара лик Маргарите, оличење неуништивих женских принципа, одлучне, безграничне љубави.

Горан Шушљик наступа најсувереније, у улогама мефистофеловског Воланда и лутајућег филозофа Јешуа Ха-Ноцрија. Рафинираним, суздржаним, а врло изражајним средствима глумац одлучно приказује сложеност ликова, њихову ауторитативност, супериорност, манипулативност. И Никола Вујовић, у улози Азазела, игра спретно, прецизно, ненаметљиво, тачно обликујући његову метафоричну дијаболичност. Ипак, ова два глумца нису у представи репрезентативни, већ ексцесни случајеви. Посматрано у целини, тај фантазмагорични, надреалистички, дијаболични слој романа сувише је илустративно остварен, па се нису дале отелотворити његове вишезначност и метафоричност. У том смислу су типичнији лакрдијашки, површно театрализовани ликови из Воландове пратње. Нису разговетнији ни други ликови у психијатријској клиници, нити у варијетеу.

Сценографија је шкрта и стилизована, што је ефектно у дочаравању свевремености, али и артифицијелности радње (Јања Ваљаревић). Функција музике, грандиозне, симфонијске, хорске (композитор Душан Петровић Шане), са друге стране, није сасвим јасна. Она сигурно није у складу са сатиричним тоном представе који је, ипак, негде, преовлађујући, иако то није сасвим доследно спроведено.

Због непрецизности редитељског концепта, проблеми о којима је Булгаков писао не успевају да се, у својој пуној густини и сложености, изразе на сцени. Због недовољно промишљеног и симплификованог начина сценске презентације, пишчеве дијалектичке расправе о постојању Бога, добру и злу, политици, уметности и цензури, власти као насиљу над људима итд., у представи су углавном бледуњаве. Када нису у одговарајућем сценском контексту, велике речи и мисли постају мехур од сапунице, скоро само празна, обесмишљена форма.

Коментари0
f999f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља