среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Караџић у Схевенингену

среда, 30.07.2008. у 08:00
Брамерц на конференцији за новинаре (Фото АФП)

ХАГ – Некадашњи председник Републике Српске, хашки оптуженик Радован Караџић, изручен је јутрос нешто после седам часова у притворску јединицу хашког Трибунала у Шевенингену, уверио се Танјугов специјални извештач на лицу места.

Караџић је пребачен са аеродрома у Ротердаму, највероватније у једном од два црна комбија који су виђени како пролазе кроз капију притворске јединице, испред које га је чекало више десетина телевизијских и новинарских екипа.

Детаљи око његовог изручења, као и све што је везано за његово изјашњавање о кривици, очекује се на конференцији за новинаре која ће највероватније бити заказана у току дана.

Караџића данас очекује упознавање са командирима, који ће му претставити процедуру у притвору и његова права, а потом ће бити обављен и медицински преглед.

Затим ће га обићи представници секретаријата Трибунала и упознати га са начином на који функционише тај суд намењен оптуженим за ратне злочине почињене током 90-тих на простору бивше Југославије.

Они ће Караџићу представити статут Трибунала, као и начине на које може да се брани током процеса, сам или уз ангажовање стручног браниоца.

По статуту Трибунала не постоји рок у коме би Караџић, пошто буде изручен Трибуналу, морао да се појави пред судским већем како би се изјаснио о кривици, али је у пракси то прва седмица од дана изручења.

Рано јутрос Танјугу у Београду је потврђено да Караџића транспортују у Хаг.

(/slika2)Колона возила, а у једном од њих се налазио Караџић, у три часа и 45 минута напустила је зграду Окружног суда у Београду.

Репортери Танјуга са лица места јавили су да су три џипа са затамњеним стаклима и укљученим ротационим светлима, изашла из дворишта зграде Окружног суда и упутили се ка насељу Коњарник, а одатле на ауто-пут.

Убрзо потом, 15-так минута касније, на београдски аеродром „Никола Тесла” стигла су четири џипа, са затамњеним стаклима, јавио је Танјугов репортер.

Караџић је, одмах по хапшењу 21. јула, смештен у притворску јединицу Окружног суда у Београду.

У том Суду је Одељење специјаног суда за ратне злочине.

Караџић се скривао у Београду, под лажним идентитетом др Драган Дабић, бавио се алтернативном медицином и посећивао јавне скупове.

Он је ухапшен у околини Београда, саопштио је 21. јула Национални савет за сарадњу са Трибуналом у Хагу.

Танјуг

-------------------------------------------------------

Брамерц: Успех Србије у сарадњи са Трибуналом

ХАГ – Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да хапшења бившег политичког лидера босанских Срба Радована Караџића представља велики успех у сарадњи српских власти са Хашким трибуналом, али да у наредним данима неће бити нове процене ове сарадње.

„Ово хапшење представља велики успех у сарадњи српских власти са Хашким трибуналом”, рекао је Брамерц на конференцији за новинаре у Хагу.

(/slika3)Главни тужилац Трибунала оценио је да хапшење Караџића представља „прекретницу” у сарадњи Србије са Хашким трибуналом, али да у наредним данима неће бити нове процене ове сарадње.

„То је заиста прекретница у сарадњи Србије са Трибуналом”, рекао је Брамерц, указујући да „у наредним данима неће износити нову процену сарадње” Србије са Међународним судом.

Брамерц је рекао да ће у Београд доћи почетком септембра и са властима Србије „размотрити даље кораке у сарадњи”.

Он је рекао да се „унапред радује” доласку у Београд у наредним недељама и напоменуо да Хашки трибунал не може окончати свој мандат док пред њега не буду изведени и Ратко Младић и Горан Хаџић.

-------------------------------------------------------

Петронијевић: Да се врати одузет материјал приликом претреса стана

Горан Петронијевић, један од правних саветника хашког оптуженика Радована Караџића, рекао је Танјугу да ће први задатак одбране бившег лидера босанских Срба бити да од Тужилаштва за ратне злочине затражи да им се врати материјал одузет приликом претреса Караџићевог стана.

„Први наш задатак као представника одбране биће да од Тужилаштва за ратне злочине и Специјалног суда тражимо да нам врате све што је од нашег штићеника одузето током претреса стана. Реч је о лаптопу, 50 дискова и огромном делу материјала који је Караџић припремао за одбрану”, рекао је Петронијевић.

Нормално је да су надлежни органи били заинтересовани за тај материјал, али било је довољно пола сата да сву документацију пресниме, а потом да нам је врате, навео је он.

Петронијевић је рекао да очекује да ће Караџић у наредна два радна дана бити изведен пред Веће Хашког трибунала, како би се изјаснио о оптужници, као и да му је правни тим с тим у вези дао одређене савете.

Он, међутим, није желео да износи детаље у вези са тим, напоменувши да све, ипак, зависи од тога како ће се Караџић надаље понашати.

Петронијевић је најавио и да ће се данас први пут састати тим за одбрану Радована Караџића и да је његова жеља била да у том тиму, поред њега, буду колеге Светозар Вујачић, Тома Фила, Смиља Аврамов, Коста Чавошки и Миливоје Бата Иванишевић.

Он је додао да није изненађен јутрошњим изручењем бившег лидера боснаских Срба у притворску јединицу Хашког трибунала у Схевенингену.

Петронијевић, који се од јуче прикључио одбрани и први пут видео Караџића у притворској јединици Специјалног суда у Београду, рекао је Танјугу и да је из медија чуо да његов колега Светозар Вујачић није ни поднео жалбу на решење хашког оптуженика Трибуналу.

„То је, међутим, био једини начин да се одложи Караџићево изручење”, казао је Петронијевић.

Не желећи да коментарише детаље у вези с тим, он је казао да је право сваког оптуженог да изабере правни лек који ће да користи и да му то право нико не може одузети.

-------------------------------------------------------

Оптужница против Караџића

ХАГ – Радована Караџића, бившег председника Републике Српске, који је био на челу Српске демократске странке и врховни командант војске босанских Срба, тужилаштво Хашког трибунала терети за геноцид и мноштво злочина почињених против босанских Муслимана, босанских Хрвата и других несрпских цивила у Босни и Херцеговина током рата који је трајао од 1992. до 1995. године.

У оптужници се наводи да је Караџић починио геноцид када су снаге којима је командовао лишиле живота несрбе за време и након напада на градове у више од 10 босанских општина.

После тих напада снаге босанских Срба сакупиле су на хиљаде несрба и пребациле их у више од 20 заточеничких објеката, наводи се у саопштењу.

У оптужници се наводи да су снаге под Караџићевом командом мучиле, малтретирале, сексуално злостављале и убијале несрбе у тим логорима.

Према оптужници, Караџић се такође терети за одговорност за дуготрајну кампању гранатирања и снајперског деловања по цивилним подручјима Сарајева, у којој је убијено и рањено на хиљаде цивила, укључујући децу и старце.

Та друга кривична дела за која се Караџић терети била су део кампање која је имала за циљ да обезбеди контролу над оним подручјима која су проглашена делом Републике Српске.

Караџић и други предузимали су мере смишљене да подстакну несрбе да напусте та подручја, депортују оне који нису хтели да оду и побију друге да би значајно смањили бројност несрпског становништва, наводи се у саопштењу.

Други саизвршоци у овој кампанији против којих је Међународни суд подигао оптужнице су председник Скупштине РС Момчило Крајишник, коме се тренутно суди, и члан Председништва Биљана Плавшић, која се потврдно изјаснила о кривици, додаје се у саопштењу.

Караџић се такође терети за геноцид због убиства више од 7.000 мушкараца босанских Муслимана у Сребреници 1995. године.

У оптужници се наводи да је 8. марта 1995. године Караџић наложио снагама босанских Срба под његовом командом да створе неиздржљиву ситуацију потпуне неизвесности која становницима, између осталог и Сребренице, није давала наде за даљи опстанак.

-------------------------------------------------------

Биографија

Радован Караџић је рођен 19. јуна 1944. године у селу Петница недалеко од Шавника, на Дурмитору, у Црној Гори, где је провео детињство.

У Сарајево је дошао 1960. године где је завршио средњу медицинску школу и 1971. дипломирао на Медицинском факултету на коме је специјализирао психијатрију. Део школовања провео је у Сједињеним америчким државама, где је проучавао психотерапију и америчку поезију.

У време студентских демонстрација у јуну 1968. истицао се ватреним говорима са крова сарајевског Филозофског факултета.

До марта 1977. радио је у Центру за образовање одраслих „Ђуро Ђаковић”, а потом на Психијатријској клиници на Кошеву у Сарајеву.

Крајем 1983. и почетком 1984. радио је у Здравственом центру на Вождовцу у Београду. У исто време био је и психијатар ФК Црвена звезда. Породица му је остала у Сарајеву, где је и он проводио викенде.

Због оптужби да је државним новцем саградио викендицу на Палама, 1. новембра 1984. године је отишао у сарајевски истражни затвор, али је, у недостатку доказа, пуштен након 11 месеци.

У Сарајеву је 26. септембра 1985. осуђен на три године затвора због проневере и преваре, али казну није одслужио.

У Дому здравља на Вождовцу у Београду наставио је да ради до 1987. када се придружио породици у Сарајеву и поново почео да ради на Психијатријској клиници.

Претходно су пропали његови покушаји да доведе породицу у Београд. Супруга Љиљана, која је такође неуропсихијатар, конкурисала је у истом Дому здравља у Београду али није примљена.

Званично је почео да се бави политиком 1989. године када је основао Српску демократску странку (СДС). У јулу 1990. изабран је за првог председника странке. Од укупно 222 гласа он је добио 221.

Био је члан Председништва БиХ.

Након проглашења независне Републике српског народа у БиХ 9. јануара 1992, која је касније преименована у Републику Српску (РС), Караџић је постао њен први председник.

У априлу 1992. Караџић одлази на Пале, а влада РС почиње 7. маја 1992, месец дана уочи првих сукоба, да реализује своју одлуку о формирању сопствених оружаних снага преузимањем српског војног кадра ЈНА из БиХ.

Све време рата у БиХ био је лидер босанских Срба и са ратним командантом Ратком Младићем, креатор ратних операција.

Хашки трибунал је 25. јула 1995. године подигао прву оптужницу против Караџића и Младића, која је имала 16 тачака, од којих је једна оптужене теретила за геноцид, а три за злочине против човечности.

Друга оптужница, која се односила на злочине у Сребреници, подигнута је 16. новембра 1995. и имала је 20 тачака, од којих их је једна теретила за геноцид, а девет за злочине против човечности.

Под притиском међународне заједнице и на инсистирање Слободана Милошевића и осталих лидера босанских Срба, 30. јуна 1996. Караџић је пренео председничка овлашћења на тадашњу потпредседницу РС Биљану Плавшић, повукао се са места председника СДС и из јавног живота. Од тада се крије. Последњи пут је виђен и фотографисан у Хан-Пијеску јула 1996. године.

Потом је за Караџићем расписана међународна потерница.

Чланство у СДС-у му је престало када је Скупштина СДС РС 24. децембра 2001. усвојила измене и допуне Статута странке међу којима је и одредба да лицима против којих је подигнута хашка оптужница престаје чланство у тој партији.

У новембру 1998. САД су понудиле новчану награду од пет милиона долара лицима која помогну да се пред суд изведу оптужени за ратне злочине, а четири године касније (јануар 2002) на улицама Сарајева појавиле су се потернице за Караџићем и Младићем.

Хашки трибунал је 14. октобра 2002. отпечатио измењену и допуњену оптужницу против Караџића (оптужница је потврђена 31. маја 2000. али је остала запечаћена), која је обједињавала претходне две и раздвојена је од оптужнице против Младића. Нова оптужница има 11 тачака, којима се Караџићу ставља на терет геноцид и саучестништво у геноциду, жлочини против човечности, кршење закона и обичаја ратовања.

После појачаног притиска међународних безбедносних снага у БиХ на Караџићеву породицу и хапшења његовог сина Саше на Палама у јулу 2005. (био у десетодневном притвору), Караџићева супруга Љиљана позвала је Радована Караџића да се преда Хашком трибуналу. Ту поруку му је послала у ексклузивном интервјуу за телевизију Асошијетед прес (АП), 28. јула 2005.

Караџић је написао је четири књиге песама: „Лудо копље” (1968.), „Памтивек” (1971.), „Има чуда, нема чуда” и „Црна бајка” (1990.). За трећу књигу добио је награду „Стазе детињства”.

И у бекству је наставио да пише. Средином јануара 2002. у Новом Саду је представљења његова књига поезије „Од лудог копља до црне бајке”, у марту 2004. у Београду књига „Ратна писма”, у октобру 2004. на београдском сајму „Чудесна хроника ноћи”, чији је издавач Мирослав Тохољ, некадашњи министар за информације РС и 17. октобра 2005. у Пожаревцу збирка песама „Под леву сису века”.

У априлу 2006. у београдском Међународном прес центру представљени су његови „Интервјуи и говори” чиме је Међународни одбор за истину о Радовану Караџићу (председник Коста Чавошки) заокружио шестотомно издање Караџићевих „Одабраних дела”.

Од Савеза писаца Руске федерације добио је књижевну награду Михаил Шолохов за допринос словенској култури и словенском националном интересу. Добитник је и књижевне награде „Ристо Ратковић”, коју додељује општина Бијело Поље, за збирку песама „Словенски гост”.

Часопис „Збиља” доделио му је 24. марта 2006. године у београдском Медија центру „Награду за животно дело”, коју је преузео његов брат Лука Караџић.

Караџић говори енглески језик, ожењен је Љиљаном Зелен са којом има кћерку Соњу и сина Сашу.

Бета


Коментари55
42ecd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Misic-Gajger
Komentatore,koji odgovara Lakyju,pa gde Vi to na zapadu zivite gde mozete govoriti "pro srpski" i da Vas jos i POZIVAJU da kazete Vase misljenje!?Pa nemojte bas tako debelo da l....e,covece,ima nas dovoljno po celoj EU i SAD i Kanadi itd..i svi ce se SMEJATI na ovo sto napisaste.Kakvo Vam je to zadovoljstvo zaludjivati srbe koji ne mogu dnevno da prate vec 19-esto uzasnu anti-srpsku propagandu zapada.Otvorena mrznja i prezir,to je to sto se moze u svim medijima na zapadu cuti i citati.Zato ne pricajte kojesta!
Laki
Moram da se smijem,pa i vrabac na grani zna da je sve pod cenzurom na Zapadu,i to sam bezbroj puta pokusao doci u kontakt sa nekim novinarom.Javljao sam se na misljenje recimo o homoseksualcima,gde citaoci najpogrdnije reci pisu i sve objavljuju,ali kad je o politici rec,e onda tu nema puno price.Vidim ja odlicno koga dovode u medije,one koji im odgovaraju.Kad bi ti pricao sta su zapadni mediji radili proteklih godina,to ne bi niko verovao,koja je to propaganda samo.Milioni dolara su ulozeni,da bi se sve stavilo pod kontrolu.Pitaj Djejmi Sheja,kako funkcionisu mediji danas u svetu i kako se lagalo,da su morali RTS sravniti sa zemljom jer ih je demantovao u mnogim neistinama.E moj stari,sve je pod Americkom cizmom,skoro sve.
Lazar 3.
Srbijo, sta ces kad nestane Haskih optuzenika i patriota. Koga onda TRANSFEROVATI i gde.Moja Srbijo ?????
Ftica
Za Miki Beograd:Te bolje plate koje pominjete,pa evo,Rumunija je clan EU i uspeli su da prosecnu platu podignu na 150 eura.Jupii!
Za Lakija
Pises zanimljivo. Jos kad bi to bilo tacno bilo bi super. Ali nije tako. I ja zivim gde i ti a mene pitaju za misljenje i zovu me sami mediji. Sta mislis zasto? Dok ja zastupam stranu Srba i pojasnjavam njihovu poziciju. Sta kazes na to, a? I nikad mi nisu odbili clanak da objave. Cak su radili i moj portret na TV5 dok govorim PRO-srpski.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља