уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Нема ризика да ће „стечајна мафија” побећи

Аутор: Доротеа Чарнићчетвртак, 31.07.2008. у 22:00
Отели, обезвредили и продали имовину коју су стицале генерације: Јелица Живковић (у загрљају са сином) директорка Поштанске штедионице, Горан Кљајевић, Дејан Трнчић и Секула Пијевчевић (Фото Прес)

И последња три члана такозване „стечајне мафије”, оптужена да су транзицију и приватизацију државних предузећа у Србији искористила за богаћење, доводећи привредне гиганте до просјачког штапа, прекјуче су пуштена из притвора. Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда, који је означен као врх пирамиде која је незаконито прибавила 50 милиона евра, Јелица Живковић, бивши директор „Поштанске штедионице” и Секула Пјевчевић, некадашњи директор КЕБ банке, у наставку суђења браниће се са слободе, уз још 26 оптужених у том процесу.

Врховни суд сматра да, после две године и четири месеца, више нема разлога да оптужени буду у притвору. Том одлуком није прејудициран исход кривичног поступка, јер укидање притвора ни у ком случају не значи ослобађајућу пресуду.

Због кривичних дела из оптужнице, члановима „стечајне мафије” прети казна до 12 година затвора. Уколико буду били осуђени, време које су провели у притвору биће им урачунато у ту казну. Другим речима, притвор може да значи аконтацију казне.

– Притвор је мера обезбеђења присуства окривљеног током трајања кривичног поступка. Суд мора по службеној дужности да укине притвор када оцени да су престали законом одређени разлози. То су: опасност од бекства, опасност од уништавања доказа, утицаја на сведоке или ризик да ће оптужени да понови кривично дело. Разлог за одређивање притвора може бити и тежина кривичног дела, начин извршења, тешке последице. Притвор може бити одређен и у случајевима када је запрећена затворска казна већа од 10 година – објашњава Милан Шкулић, професор кривичног процесног права.

Притвор је, како указује професор Шкулић, скупа мера. У свету постоји тенденција да се притвор замењује блажим мерама, пре свега јемством. Јавност мора да се навикне на то да одређивање или укидање притвора не прејудицира коначну судску одлуку.

Афера позната као „стечајна мафија” откривена је у априлу 2006. године, када су ухапшени Горан Кљајевић, председник Трговинског суда у Београду, судија тог суда Делинка Ђурђевић, бизнисмен Секула Пјевчевић, браћа Милинко и Мико Брашњовић, сувласници фирме „Екопродукт”, Јелица Живковић, бивша директорка Поштанске штедионице, адвокати Немања Јоловић и Јасмина Којић-Павловић.
Као организатори криминалне групе означени су Кљајевић, Јоловић, Пјевчевић, Милинко Брашњовић, Јелица Живковић, али и Слободан Радуловић, бивши директор „Це маркета”, који је у бекству и за којим је расписана међународна потерница.

Током истраге, списак осумњичених је растао, али и листа кривичних дела која су им приписана. У Специјалном тужилаштву су рекли да постоје „Нијагарини водопади” доказа против ове групе и да зато неће бити потребно да неко од чланова добије статус сведока сарадника.

У октобру 2006. године, подигнута је оптужница на 181 страни, највећа икад написана у историји српског правосуђа. Суђење је почело 22. јануара 2007. године, пред већем судије Душана Војновића. Оптужницу заступа заменик специјалног тужиоца Бранислав Живковић, који је најавио да током суђења треба саслушати 250 сведока, извести хиљаду материјалних доказа и обавити десет вештачења. Оптужени су, како је наведено,од октобра 2004. па у наредних годину дана, незаконитим радњама присвојили више од 50 милиона евра. Од тогаје само из „Це маркета” нелегално присвојено 20 милиона, а из Поштанске штедионице око 14 милиона евра.
Оптуженима се на терет ставља да су отуђиливише предузећа која су била у стечајном поступку: „Беко”, ГП „Рад”, „Инекс интерекспорт”, „Комел”, „Инвест завод”, „Београдски есконтни центар”, као и приватизацију „Це маркета”, фирме у којој је директор био одбегли Слободан Радуловић. Кљајевић је, поред осталог, оптужен да је злоупотребиосвоју функцију да би Радуловић успео да купи „Це маркет”.

Горан Кљајевић јеу вишедневном излагању одбране рекао да је оптужница„дело његових политичких прогонитеља из ДСС и Г 17 плус и центара моћи који га прогоне”.
Јелица Живковић одбрану је износила чак 18 раднихдана. Њој се на терет ставља да је незаконито кредитирала приватне фирме чији су власници били чланови „стечајне мафије”. Секула Пјевчевић оптужен је да је од јануара 2004. године фалсификовањем пословних књига организовао продају те банке страним фирмама. Пошто је НБС ушла у траг његовим малверзацијама, у јануару 2005. године, банци је одузета дозвола за рад и уведен је ликвидациони поступак.
Сви оптужени су на суду тврдили да су скромног имовног стања, али су касније за јемство нудили огромне суме новца.

Горан Кљајевић нудио је као јемство стан његове мајке, вредан 100.000 евра, али је Специјални суд ту понуду одбио, баш као и милион евра које је својевремено понудио Пјевчевић. И предлог Јелице Живковић да буде пуштена уз јемство у виду стана, одбијен је. Суд је прихватио понуде јемства од Немање Јоловићаод 100.000 евра, као и Милинка Брашњовића, који је кауцију за слободу платио 50.000 евра. Његов брат Мико Брашњовић, власник „Еко продукта” и један од организатора групеубио се у ћелији Окружног затвора.

Јавност се са правом пита да ли се процес против такозване „стечајне мафије” урушава и да ли постоји ризик да се група људи, која је оптужена да је незаконито стекла огромно богатство пљачком државне имовине, више не појави пред судом. Професор Шкулић оцењује да та хипотеза није искључена, али да је ту околност имао у виду Врховни суд Србије када је оценио да разлози за притвор више не постоје.

-----------------------------------------------------------

Пљачке државног новца без казни

Ниједан случај привредног криминала у Србији до сада није правоснажно окончан. Јавност још памти неколико година старе афере са малверзацијама око увоза цитостатика, случај незаконитих додела станова из фонда Савезне и републичке владе, случајеве никад осуђених власника пирамидалних штедионица „Дафимент банке” и „Југоскандика”, истраге против бившег министра здравља Милована Бојића, бившег директора ЕДБ Београд Бранислава Ускоковића и других. У току су судски процеси за афере „кофер”, кадасу оптужени некадашњи вицегувернер Народне банке Србије Дејан Симић и бивши функционер Социјалистичке партије Србије Владимир Заграђанин, а суђење је одложено три пута због недоласка кључних сведока. Симић и Заграђанин су у притвору провели два месеца, после чега су одлуком суда пуштени да се бране са слободе.

Специјални суд процесуира аферу „Кипар”, где за пљачку савезног буџета од 60 милиона евра одговара једино Михаљ Кертес. У случају велике пљачке шест милиона евра од друмарина у „Путевима Србије” одговарају запослени у тој фирми, а афера је позната као „друмска мафија”. Због разних злоупотреба којима је оштећен државни буџет у току је више судских поступака, међу којима су и „дуванска”, „царинска”, „нафтна”, „саобраћајна”, па чак и „ђубретарска мафија”.


Коментари4
200f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Durovic
U najboljem ali naglasujem najboljem slučaju novac koji su pokrali će ostati njihovim porodicama a oni će služiti još koju godinu uz ranije puštanje zbog dobrog vladanja. U svakom slučaju niko od njih neće spasti na prosjački štap ni njihove porodice...
citalac
Dovedimo u red Srbiju. Da bi to ucinili nije pozeljno pustati okrivljene iz zatvora, vec je potrebno ZATVARATI i sve druge koji su osumnjiceni za veliko nezakonito bogacenje u Srbiji. Zar treba da dozvolimo tajkunima da nam se potajno smeju, dok nastavljaju da budu "uspesni biznismeni"?
Славомир МИРКОВИЋ
Тако је то кад "наши" дођу на власт!
bomi bo
Kad bude na sudu Politicko-Parlamentarna mafija, krenucemo sa mrtve tacke. Dotle samo trose nase pare! Sramota pravosudnog sistema! "Zakon ja kao paukova mreza. Mali se hvataju u nju, a veliki je jednostavno pocepaju!"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља