четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.08.2008. у 22:00 Стефан Вукашин

Ко не верује, Сунце мирује

Затишје уочи нове буре (Фото НАСА)

Сунце је закорачило у трећу годину мировања, пеге су ретке, а нема ни бакљи. Да ли се овај соларни минимум одужио више него што би требало?

Има извештаја који наговешћују да траје дуже, али то, једноставно, није истина. Садашње стање пега је увелико у границама историјских података, објашњава Дејвид Хатавеј, соларни физичар у Националној свемирској и ваздухопловној агенцији (НАСА).

Међу америчким научницима почео је да се шири глас да нешто није у реду с нашом звездом. Тако је из једне (наводно угледне) установе скоро одаслато саопштење за јавност под упозоравајућим насловом: на Сунцу већ дуже време нема пега.

Пажљиво прегледање истраживачких чињеница казује да то, баш, није тако. Сунце је сада у најнижој тачки својег 11-годишњег циклуса, а то се назива соларним минимумом или раздобљем затишја које се догађа између два соларна максимума.

У току соларног врхунца велике пеге и снажне бакље свакодневна су појава: ауроре се појављују на Флориди, зрачење искључује сателите и омета радио-везе. Последњи пут тако нешто догађало се 2000. и 2001. За време соларног минимума бакље готово да и не постоје, прође седмица пре него се уочи нова, а равномерну мирноћу на површини поремети тек покоја пега. И то се, управо, сада дешава.

Најдуже затишје

Али поједини посматрачи доводе у питање само трајање минимума који је зашао у своју трећу годину. „Изгледа као да дуго траје, али смо заборавили колико, заправо, може да потраје”, наглашава Дејвид Хатавеј.

Почетком 20. века било је двоструко дужих раздобља затишја, а већина истраживача који се данас ишчуђују није била ни рођена.

Дејвид Хатавеј је проучавао међународно бројање Сунчевих пега све до 1749. године: просечни соларни циклус износи 131 месец, са уобичајеним одступањем од 14 месеци. Садашњи (назван 23) до сада је намирио 142 месеца – што је још у границама статистичких датости и далеко од неуобичајеног.

Најдужи забележени минимум, тзв. Мондеров минимум (од 1645. до 1715.), одужио се, чак, 70 година! Сунчеве пеге појављивале су се повремено, изгледало је као да је соларни циклус нестао. Дотично временско раздобље поклапа с малим леденим добом, низом неуобичајено хладних зима које су захватиле северну Земљину полулопту. Многи астрофизичари су уверени да је затишје на Сунцу, у спрези с појачаним вулканским изливима и вероватним променама океанских струја, играло велику улогу у захлађењу из 17. столећа.

С разлога које нико не може растумачити, Сунце је живнуло почетком 18. века и до данас се смењују 11-годишњи циклуси. Због тога што соларни физичари не знају шта је  то изазвало Мондеров минимум, ни како је утицало на климу на Земљи, увек опрезно траже наговештаје да ли се тако нешто може поновити. Дејвид Хатавеј верује да затишје у 2008. години не најављује нови Мондеров минимум и да све тече уобичајеним током.

Галилејеви облаци

Сунце се, иначе, веома много прошара пегама, некима већим од Јупитера, и то у време врхунца. Насупрот томе, прођу месеци пре него се уочи једна једина, што се назива соларним минимумом. У фебруару 2006. је од 28 дана 21 био без иједне. Изостанак пега значи да се Сунце примирило, а оне су извори бакљи.

Славни астроном и физичар Галилео Галилеј имао је среће 1610. године, јер је она била близу максимума: зато је кроз свој дурбин видео много пега које га нису сувише изненадиле. Наиме, кинески астрономи су нашу звезду посматрали голим оком, кроз облаке и маглу, и пеге су описали 28 лета пре Исуса Христа. Али је порекло остало тајна: сам Галилео Галилеј је сматрао да би то могли бити облаци.

Данас се, међутим, зна да су то велика острва магнетизма која се појављују када се магнетно поље, настало унутрашњим комешањем, пробије на површину. Та поља спречавају проток врелине из дубине хладећи површину. Када бисте успели да забодете термометар, измерили бисте  неколико хиљада Целзијусових степени. Зато изгледају тамније од ужарене околине. Сунчеве пеге непрестано извиру; линије магнетизма се закривљују и протежу све док напетост не постане велика и заврши се експлозијом – бакљом. Ова веза између бакљи и пега објашњава тишину соларног минимума.

И у том раздобљу се повремено уочавају пеге и бакље (за време минимума 1976, 1986. и 1996. опажена је, барем, једна дивовска пега и једна најјача могућа бакља).

Сведоци смо, дакле, затишја уочи буре.

Коментари0
ae406
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља