среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.08.2008. у 22:00 Снежана Прљевић

Бисер Јадрана

„У тренутку постанка планете, најлепше спајање земље и мора догодило се на црногорској обали...” Овако је, својевремено, Црногорско приморје описао Лорд Бајрон.

У непуних 300 километара обале чак педесет два припадају плажама – најлепшем споју сунца, мора и копна. Има их више од сто, мањих, већих, пешчаних, шљунковитих, каменитих....

Бока Которска, или једноставно – Бока налази се у југозападном делу Црне Горе. Назив Бока је посебно омиљен код овдашњег становништва које се поноси њеном лепотом и историјом, а ко једанпут дође у Боку пожели да јој се поново врати.

Бококоторски залив је најјужнији фјорд у Европи, чијом обалом се простиру древни градови, средњовековне и барокне палате, ризнице културе и уметности. Над танком линијом обале надвиле су се високе планине, масиви Орјена и Ловћена, штитећи је од сурове климе са севера. Због тога је Бока оаза медитеранске вегетације: агава, палми, мимоза, олеандера, кивија, нара, лековитог биља... Док је на њеним врховима снег, у подножју у исто време цветају руже, камелије и мимозе.

Залив је природно подељен на четири мања: Херцегновски, Рисански, Которски и Тиватски. Као бисери, дуж обале нижу се градови, ризнице историје, уметности и лепоте.

Најпознатији су Херцег Нови, Котор и Тиват, а свако бокељско насеље има специфичности које плене. Тако је главно обележје Херцег Новог његова богата вегетација. Котор красе бројни културно-историјски споменици, а Тиват држи примат у наутичкој туристичкој понуди.

Котор

Котор је прави град-музеј са бројним грађевинама које су подигнуте за време млетачке владавине, али и за време владавине византијског царства.

Котор је стари поморски и културни центар. Вековима је био раскрсница трговачких путева и под јаким утицајем Млетачке Републике. Заштићен је од планинског залеђа чврстим одбрамбеним зидом грађеним још у доба Византије. У граду опасаном зидинама налази се велики број културно-историјских споменика, палата, катедрала, цркава који су упечатљиви сведоци историје града данас познатог и по карневалима и фештама, које се одржавају и лети и зими.

Две хиљаде година његове историје оставило је трагове у сваком камену зграда, кула и зидина, на уметничким сликама, фрескама, у записима на камену и папиру, у свим порталима и његовим уским улицама. Град је под заштитом Унеска. На сваком кораку осетиће се наставак вековне традиције града који је увек знао да сваког посетиоца срдачно дочека, угости, забави, али и одушеви испреплетаним уским улицама и трговима, старим зградама, црквама, зидинама, порталима ...

Доброта

Не може се заобићи ни део Котора који се зове Доброта, посебно познат по палатама некадашњих помораца и капетана чији се сјај и дан-данас види и осећа.

Пераст

Ово је постојбина многих помораца светског гласа и пример града који је судбином увек био окренут – мору. Стилом живота је подсећао на Венецију са којом је имао живе трговачке и културне везе. Пун је остатака старих племићких палата, које само наговештавају некадашњи сјај и богатство. У једној од њих, палати Бујевића, смештен је Музеј града. Пераст је својевремено био центар поморске обуке, у који су долазили и руски бољари да би учили вештине поморства. Зато се ово место сматра колевком руске флоте.

Пред Перастом се налазе два острвца, једно природно друго вештачко: Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела. Представљају изузетну туристичку атракцију. Вероватно најснажнији носиоци идентитета Пераста јесу та два чаробна острва између Верига и града, по много чему различита, а опет складна у својој заједници насред мора.

Камени плато усред мора са светилиштем, Госпа од Шкрпјела, резултат је вишевековних напора генерација помораца да се ту, у срцу Бококоторског залива усидри сведочанство њихове хришћанске вере и културе. Острво је вештачки изграђено сталним насипањем камења и потапањем старих бродова, око хриди која је ту постојала. Одатле и име острва – Шкрпјел, што је стари назив за морски спруд.

Данашња црква је највећим делом настала после 1667. године. Једноставних је пропорција: састоји се од једног брода и капеле која је пресвођена куполом високом 11 метара, рађеном у византијском стилу.

На острву Госпа од Шкрпјела налази се богат музеј са лапидаријумом. Посебно су вредни рељеф у мермеру, рад млетачког вајара Ђованија Бонаце, заветне слике бродова и позната слика Богородице – гоблен израђен од властите косе који представља заветни рад Пераштанке Јаћинте Кунић, из 1828. године. Такође је вредна и мала збирка оруђа и оружја.

Которску ривијеру чине: Костањица, Морињ, Липци, Стрп, Рисан, Пераст, Дражин Врт, Ораховац Љута, Доброта, Котор, Муо, Прчањ и Столив.

Тиват

Тиват је мали и пријатни град чија се ривијера одликује разуђеном обалом и многобројним плажама од којих је најпознатија Плави хоризонти. Ту су такође и острва Свети Марко, Госпа и Острво цвећа.

На Тиватској ривијери су насеља: Лепетане, Опатово, Доња Ластва, Тиват, Калимањ, Жупа, Бјелила и Крашићи.

У Тивту се налази и једини аеродром који ваздушном линијом спаја Боку са – целим светом.

Херцег Нови

Налази се на самом почетку Бококоторског залива, а његов изглед је одраз бурне историје. Град је основан 1382. године и представља симпатичну мешавину романичког, византијског и оријенталног стила упаковану у медитерански миље. Данас је то град цвећа, а сви прозори окренути су ка сунцу и мору. Један је од најтоплијих градова Јадрана. Читав град и околина подсећају на велику ботаничку башту, препуну медитеранског и егзотичног биља. У њему треба посетити Музеј и Архив града, Галерију модерне уметности, као и Стари град са Сахат-кулом.

Херцег Нови зову и градом уметника јер су многи сликари, скулптори и писци налазили у њему посебну инспирацију.

Стари град је јединствена архитектонска целина у самом средишту данашњег градског језгра. Зидан је степенасто, са два велика трга, и испресецан уским улицама и степеницама. Куће имају углавном камене фасаде, а често се иза њих налазе вртови старих новских породица. Иако је комплетан Стари град некада био опасан високим и чврстим зидинама данас се оне могу тек местимично видети. Бројни стамбени објекти делом су грађени на зидинама или у оквиру њих, тако да се приликом последње реконструкције Старог града није архитектонски могла заокружити целовитост некадашњих зидина. Међу остацима зидина истиче се Западна градска кула која доминира главним Тргом Николе Ђурковића и кула Св. Јеронима подигнута 1687. године. Ова тврђава је била саставни део источних градских зидина, утврђења Тарновице.

Шеталиште Пет Даница пружа се дужином од шест километара уз само море, на потесу од Игала до Мељина. Због близине мора, изузетног растиња ово шеталиште често називају и „стазом здравља”.

Писац Иво Андрић (1892–1975) саградио је кућу на Топлој 1964. године, после доделе Нобелове награде за књижевност (1961). Ту је провео скоро деценију и ту су га посећивале угледне личности, писци и преводиоци из целог света. Кућа је и данас сачувана у изворном облику са карактеристикама босанске архитектуре. После његове смрти била је једно време Раселов суд академика (са седиштем у Женеви), коју је посетио и чувени филозоф и књижевник Жан Пол Сартр.

Херцег Нови има специфичну микроклиму која је условљена јужном експозицијом, близином мора, кречњачком подлогом и планинским залеђем које спречава продор хладних ваздушних маса и има близу 200 сунчаних дана.

Херцегновска ривијера се пружа у дужини од 15 километара и обухвата туристичка насеља Њивице, Игало, Херцег Нови, Мељине, Зеленику, Кумбор, Ђеновиће, Баошиће, Бијелу и Каменаре. Такође, овом делу припадају Росе и Жањице које се налазе на полуострву Луштица.

Најпопуларнији и најчешћи излет је онај према спољњем делу Боке и обухвата локална излетишта Росе, Жањице, Мириште, Мамула и Плава шпиља.

Игало

Одмах до Херцег Новог налази се Игало, некад мало рибарско место које је педесетих година почело нагло да се развија првенствено захваљујући квалитетном здравственом туризму, да би данас овај градић постао регионални туристички центар. Од свих градова у заливу једино Херцег Нови и Игало имају директан поглед на отворено море. Назив је добило по истој речи грчког порекла, која значи – обала, плажа, жало.

Игало је познато као туристичко место, а захваљујући радиоактивном – морском муљу са Блатне плаже, или како је још називају Стара бања, центар је здравственог туризма Црне Горе. Игало је познато и по неексплоатисаној минералној води названој „игаљка”. Године 1930. игалско блато је испитано у лабораторији познатог француског лечилишта Виши које је дефинитивно потврдило његову изузетну лековитост. Али тек после Другог светског рата, захваљујући др Светозару Живојновићу реализовани су донети планови о оснивању лечилишта у Игалу, које је одлуком Владе Црне Горе од 1. новембра 1949. године коначно и основано. У Игалу се налази црква Св. преображења Господњег, из друге половине 17. века, која је обновљена 1857. године.

Коментари0
f3211
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља