среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:17

Нова музичка ера на Интернету

Аутор: Марко Николићчетвртак, 07.08.2008. у 22:00
Међу присутнима је био и глумац Тед Денсон (Фото Ш.Чен)

Музичко тржиште на Интернету не мирује. Претплатнички он-лајн сервис за музичке садржаје „Рапсоди” прошлог месеца покренуо је своју продавницу незаштићених МП-3 фајлова, придруживши се на тај начин веб-сајтовима „Амазон” и „Напстер”, пионирима масовне продаје незаштићених mp3 фајлова на глобалној мрежи.

Светски лидер у овој области – „iTunes” компаније „Епл” због великог притиска највећих дискографских кућа само је делимично пустио у продају музичке фајлове који нису заштићени од копирања, као што је, на пример, комплетан каталог дискографске компаније EMI, са кога су дигиталне рестрикције повучене у мају. Реч је о музичким фајловима високог квалитета компресије – али за њих важе и више цене у односу на песме које су заштићене.

Насупрот томе, у свом каталогу „Рапсоди” однедавно има пет милиона незаштићених песама. Цена „скидања” је 99 центи по песми или десет долара по албуму, а сервис је, као и до сада, могуће користити само на подручју САД. Једном „скинуте” песме могу се затим неограничено пута копирати у различите уређаје високе технологије помоћу којих је могуће репродуковати музику – од портабл уређаја за репродукцију дигиталне музике, као што је на пример „iPod”, до мобилних телефона последње генерације.

(/slika2)„Рапсоди” је озваничио и партнерства са компанијама „Verizon”, „Yahoo”, „iLike” и MTV. Дугорочни циљ је да се пословање фирме прошири и на тржиште мобилне телефоније и масовних друштвених веб-сајтова као што је нпр. „Фејсбук”, чиме се проширују мултимедијални потенцијали високе технологије.

„Напстер” је без премца када се говори о величини дигиталних каталога незаштићене музике, са невероватних шест милиона „отворених” песама у понуди. Бил Пенс из ове фирме је у чланку „Будућност он-лајн музике: зашто ће затворене платформе пропасти”, између осталог, записао:

„Музички фанови су рекли своје. Њима је потребан комфор, лакоћа употребе и широка операбилност коју нуди незаштићени mp3 формат. Њима је потребно једно место на коме могу да пронађу сву музику која их интересује. Ако DRM настави да производи баријере, биће склоњен у страну, а индустрија ће у блиској будућности прихватити отворени mp3 фајл као стандард дигиталне музике.”

DRM (скраћеница од „digital rights management”) је софтвер коме су највеће дискографске куће прибегле како би заштитиле музичке садржаје на које полажу ауторска права од неауторизованог копирања. „BMG Sony” је први прибегао оваквом решењу 2002. године. Многи критичари DRM софтвера су у његовој употреби видели очајнички покушај дискографских концерна да задрже своје позиције на тржишту које се масовном употребом дигиталних формата свакодневно мења већ више од деценије. Хакери нису трошили време на критику овог софтвера, већ су сваком виду овакве заштите нашли „Ахилову пету”, која се у стручним информатичким круговима зове „аналогна рупа”. Пошто је донео више штете него користи, DRM су као систем заштите већ одбациле неке дискографске куће.

Статистичке бројке су неумољиве: од 1997. године, када је на светском нивоу профит од продаје компакт дискова имао врхунац од 45 милијарди долара, приходи од овог формата сваке године стрмоглаво падају, последњи валидни подаци датирају из 2005. године, када је инкасирано око 30 милијарди долара.

Са друге стране, дигитално музичко тржиште доживљава процват. У 2007. години забележен је приход од три милијарде долара, што је за 40 одсто више у односу на годину дана раније. Осамдесет посто 20 највећих хитова прошле године у Великој Британији „скинуто” је преко Интернета.

Овакав след ствари доводи до стандардизације једног формата за музичке фајлове на свим уређајима, што се у претходних неколико година наметнуло као највећи проблем слушалаца. Неки портабл музички уређаји су пуштали искључиво „заштићене” фајлове, други су били ограничени на репродукцију музичких формата фирме произвођача дотичних уређаја, који се нису могли пуштати на уређајима других произвођача. Сада се пружа лепа могућност да у блиској будућности све буде подређено слушаоцу, а не дискографским кућама, као што је то био углавном случај до сада.

Оно што брине челне људе у оба сектора музичке индустрије свакако је податак да на 20 нелегалних „даунлоудова” дође тек један легалан. Степен тзв. размене фајлова путем Интернета достигао је огромне размере и чини се да је сваки покушај музичке индустрије да ограничи размену музичких материјала на мрежи унапред осуђен на неуспех. Чувена реплика из цртаног филма „ако не можеш да их победиш, ти им се придружи” изгледа да важи и у овом случају.


Коментари0
cf596
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља