понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Рехабилитован Дунђерски

Аутор: С. Живковићчетвртак, 07.08.2008. у 22:00
Ђорђе Дунђерски

Нови Сад – Током протекле две и по године године, Окружном суду у Новом Саду поднето је 122 захтева за ревизију пресуда у складу са Законом о рехабилитацији, а судска одлука донета је у 55 случајева. Рехабилитована су 34 лица.

Од до сада позитивно решених одлука, највећу пажњу јавности изазвала је рехабилитација некадашњег војвођанског индустријалца и велепоседника Ђоке Дунђерског.

У његовом случају утврђено је да су пресуда Окружног суда у Новом Саду од 1946. године и пресуда Врховног војног суда Војводине у Новом Саду од 1947. године ништаве, као и све њихове правне последице. Он је, како је утврђено, из политичких и идеолошких разлога правоснажно осуђен због „привредне сарадње са непријатељем” и кажњен лишењем слободе са принудним радом у трајању од седам месеци, али и конфискацијом целокупне имовине. Казну затвора, међутим, није никада одслужио (постоје индиције да је преиначена у условну), а умро је у Новом Саду у јесен 1950. године.

Када је реч о конфискацији, садашње поступајуће судско веће је оценило да је управо баснословна вредност његове имовине, иако се у пресуди наводи тек као последица осуде, била и основни мотив за судски процес против њега. Реч је о четири фабрике, око три хиљаде јутара првокласне земље, дворцу у Кулпину, пословним и стамбеним објектима, покретној имовини непроцењиве вредности...

Узалуд је Дунђерски објашњавао да није крив, јер су му окупатори без икаквог питања одузели имовину и располагали њоме. Касније је утврђено да, не само што је избегавао да сарађује са окупаторском силом, већ је током Другог светског рата у великој мери помагао рад Матице српске и Српске православне цркве, па чак и народноослободилачки покрет. Али, све је то било узалуд, јер је било очито, што је потврђено и после више од шест деценија, да Дунђерски није имао „поштено суђење”.

Међу рехабилитованима већи број није доживео ревизију пресуде, а из идеолошких разлога казне лишавања слободе издржавали су годинама на Голом отоку, Светом Гргуру, у Билећи... Међу њима су и Паја Путник из Чуруга, Радивоје Ашанин из Врбаса, Франц Турк из Бачке Паланке, Милан Митровић из Новог Сада, Чеда Жарковић из Сремске Каменице, Иван Поповић из Инђије...

Суд се, међутим, суочава и са пресудама из скоријег периода, па је, рецимо, у случају Ђорђа Бикицког из Новог Сада утврђена ништавост пресуде овдашњег окружног суда из 1976. године, када је због „извршења кривичног дела удруживања против народа и државе” он осуђен на 15 година строгог затвора, уз конфискацију имовине.


Коментари1
0c186
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

potomak cuvenog Srbina
Ako drzava nastavi ovakim tempom da rehabilituje bespravno osudjene i opljackane gradjane nase drzave,ta ce se akcija zavrsiti za sto godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља