понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:32

Где је нестала чаролија поезије

Аутор: Светлана Шеатовић-Димитријевићнедеља, 10.08.2008. у 22:00

„Ви непрестано расправљате о средствима и о слободи израза, а шта је са вашим осећањима? Јесу ли се она толико истањила да их још само подразумевате у својим алузијама, служите се њима као књижевним примерима, препуштајући лекарима да их истумаче? Нисте ли посумњали и у сопствена осећања откако су вас напустили ваши богови?... ви у ствари не живите, него опонашате живот, па после не умете да разликујете оно што живите од онога што пишете; и стално мењате, мењате...” 
(Борислав Радовић, „Накнадна белешка о Вергилију”)

Нико боље не пише есеје о поезији од самих песника. Једноставан, али тачан став који се потврђује и у књизи есеја Борислава Радовића „Још о песницима и о поезији”. Есеј као форма критичког, али и надахнутог промишљања у Радовићевој књизи нас подсећа да било који израз књижевног стваралаштва тражи таленат, ерудицију, надахнуће.

Узбуђење са којим се читају Радовићеви есеји о класичним песницима, Вергилију или Хомеру, мери се са утисцима добро написаног прозног или драмског текста. Нигде сувопарног анализирања или разметања ерудицијом кроз безброј фуснота. Само једноставан стил, убедљив, заводљив, интригантан.

Тако се у маниру Хофманових приповедака чита есеј „Накнадна белешка о Вергилију”. Радовић нас уверљиво уводи у есеј-причу у којој се у сну срећу есејиста и сам песник Вергилије. Тај фиктивни сусрет класичног и савременог песника-есејисте је сусрет традиционалног и модерног, суштинска дилема нашег доба у коме разазнајемо колико примамо од наших књижевних предака, а колико само у књижевно-историјски верификованом наслеђу налазимо упоришта за сопствену несигурност у којој откривамо тек, подршку. У ових неколико ставова одвија се кратка расправа сневаног и уснулог песника, старог и новог. Управо овом, есејизираном, причом Радовић започиње поетички дијалог о свепрожимајућем елиотовском синдрому у песништву 20. века, узроцима и последицама угледања на литерарне претке.

У уводном делу текста ауторка ових редова одлучила се за део есеја, који управља наше погледе, промишља и проверава аксиоме модерног песничког израза. Да ли смо се изгубили у расправама о поетичким средствима, микроанализама и оправдавању безбројних метода слободом песничког израза? Има ли краја удвајањима, преокретањима и преосмишљавањима литерарног и културног наслеђа? Можда је презасићеност свеколиком литературом од Хомера до Бодлера показала да нисмо сигурни ни у шта, па су песничка упоришта оповргнута или подражавана у складу са сензибилитетом поета?

Есеју „Накнадна белешка о Вергилију” претходи, већ вишеструко награђен и запажен, есеј „Читајући Вергилија” (2004). У књизи „Још о песницима и о поезији” Радовић објављује и изврстан есеј „Песник у кавезу” о животу и песничком опусу Езре Паунда. „У потрази за невиношћу речи” је студија-есеј о поезији Оскара Давича и поетици превођења. Радовић у том есеју проговара из личног искуства врсног преводиоца, откривајући нам колико је стваралачког у преводу: „...то делце постаје такође пород наше крви, плод наше мисли, наших озарења, брига и окапања: сам наш живот у речима које су нам се наметале и гониле нас да продубљујемо њихов смисао, уносећи у њих понешто од наше сопствене суштине”.

Нижу се есејистички текстови о Радовићевим литерарним прецима (Хомер, Вергилије, Бодлер, Паунд, Давичо) различито тематизовани, о поетичким опредељењима, песничким слободама, националној улози песника, стваралачком превођењу и функцији песништва. Радовић затвара књигу есејем „Одисејев плач и Белозуби вепар” у којем се враћа најстаријем песнику са једноставним питањем: „Шта се очекивало од поезије на њеним почецима, и шта је тада она пружала?”. Аеди су интернет онога доба, казаће Радовић, објашњавајући да је поезија и на самим почецима сажимала свеколика људска знања, обезбеђивала идентитет, али носила и искру божанског остварену у садејству песника и слушалаца. Чаролија такве поезије, нестаће заувек после хомеровског доба, тврди нам Радовић и биће замењена прагматизмом наручилаца и слушалаца, вазда спремних да „лебде између дивљења и лаковерности”.

Четврта књига есеја „Још о песницима и о поезији” Борислава Радовића сажима његова песничка и читалачка искуства дубоко промишљена и проживљена. У мајсторски сроченим језичким исказима, Радовић нас уверава да је песник велике вештине и обиља песничких средстава над којима само лебди упитаност сневаног Вергилија уснулом есејисти-песнику: „А шта је са вашим осећањима?” На златном пресеку песничке вештине и изгубљених осећања и у есејима наслутићемо далеки одјек Радовићевих стихова.


Коментари1
0c693
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko Tomić
Mi smo narod koji ima pesama i grobova više nego je potrebno. Uzmite samo "Luču" od Njegoša i pronaći ćete celi kosmos u toj pesmi na našem jeziku dakako. Petar Kočić je ovde u mojoj Krajini vapio za rečima da mu ih Bog dadne, ali one koje narod razume, a tuđin (Austro-Ugarska) ne razume. Jezik i pesma, zadnja linija odbrane identiteta. Nekad je pesma bila prisutna i kod neobrazovanog naroda pošto je on shvatao ulogu i značaj njenih poruka. Da li je to tako i danas kad imamo obrazovan narod?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Књиге

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља