среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.08.2008. у 22:00 Станко Стојиљковић

Старогрчки олимпијски рачунар

Најстарији на свету

Стари Јелини су на рачунару израчунавали редослед олимпијских игара. Најстарији механички аналогни компјутер на свету (израђен 150-100. године пре нове ере), познат под именом „механизам из Антикитере”, нађен је 1901. у олупини потонуле римске галије надомак истоименог грчког острвцета.

Испрва се мислило да је морски камен, прекривен наслагама калцијума, а испоставило се да је то скаламерија висока 33, широка 17 и дебела девет сантиметара, израђена од бронзе и смештена у дрвеној кутији, са записом од 2.000 знакова. Имала је више од 30 бројчаника и зупчаника, а сачувана су три велика одломка и неколико мањих комада.

Све коцкице (и делићи) у мозаику (машини) још нису уклопљени, иако је увелико знано како је изгледала и радила. Својеврсна слагалица астрономског и математичаког знања из античког доба могла би, после подробног испитивања, поново да испише нека поглавља давно прохујалих времена.

Најновија тумачења обелодањују да су је астрономи користили као календар за означавање свакодневних догађаја, а нарочито за утврђивање година у којима се надмећу олимпијци. Спортска такмичења због којих су обустављани ратови означавала су почетак и завршетак четворогодишњег раздобља називаног олимпијада.

Цицерон помиње два

Надгорњавање у духу крилатице „Брже, више, јаче” (citius, altius, fortius) отпочињало је у току пуног месеца најближег летњој дугодневици, што поткрепљује претпоставку да су израда и коришћење изискивали ваљано астрономско знање.

Британски математичар Тони Фрит недавно је додатно осветлио како је календар осмишљен, обједињен и коришћен. Справа има назубљене точкиће која су представљали времеске одсечке, чијим је окретањем корисник откривао везу међу астрономским збивањима одређујући приближне положаје сунца и месеца и њихових помрачења.

(/slika2)Порекло још није сасвим јасно, а ни околности под којима је, по свему судећи, доспела на римски теретни брод. Никакве сумње нема да је уређај дело грчког ума са острва Родос, јер се помиње да је начињен у академији сотичког филозофа Посејдонија, у то доба веома познатој по астрономском инжењерству. Трагачи за одговором указују да је утоварен с мноштвом опљачканих драгоцености да би био приказан на свечаности у част Јулија Цезара.

Родос је у у другом и првом веку пре Христа словио за астрономско средиште античког света, на којем је годинама боравио највећи грчки астроном Хипарх, чије је изучавање наставио Посејдоније. И ту се, вероватно, родила замисао да се осмисли савршена справа која и данас збуњује научнике.

Славни римски конзул и беседник Цицерон описује две сличне машине. За прву наводи да ју је саставио Архимед и да, после опсаде и пада Сиракузе, доспела у палату генерала Марка Клаудија Марселуса, у којој је чувана као породична заоставштина, а домаћин му је једном приликом показао шта је у стању да дочара. И неколико писаца из четвртог и петог века наше ере помињали су дотичну направу. Другу описује као изум свога пријатеља Посејдонија и да је опонашала кретање звезда и планета.

И једна и други нису, највероватније, са грчког острвцета јер су постојале у Риму пола столећа после бродолома. По свему судећи, биле су три сличне које нису направљење само за показивање.

Календар-компјутер

„Механизам из Антикитере” је задавао главобољу технолозима и историчарима науке још од откривања. Утрошивши неколико десетлећа на мукотрпном чишћењу и уклапању пронађених делића, Дерек де Дола Прајс је 1959. објавио чланак „Древни грчки компјутер” који је, изгледа, делимично претходно пренео Артур Кларк у својој књизи „Тајанствени свет”, обзнанивши да је справа израчунавала кретање звезда и планета, због чега је прозвана првим знаним аналогним рачунаром. До тада су, углавном, замишљали да је астролаб (вајкадашњи поморски уређај за мерење удаљености Сунца и звезда).

Деценију и по доцније написао је да је то календар-компјутер из 80. године пре Христа, дочаравши како је радио, што су најновији налази потврдили. Како је установљена старост? Седамдесетих година прошлог века покојни Жак Кусто је у близини нашао новчиће, на основу којих је закључено да се потонуће брода догодило убрзо после 85. године пре наше ере. Записи на уређају указују да је употребљаван, најмање, 15 до 20 година пре удеса.

Верује се да је могао предвидети неке астрономске појаве и, по свему судећи, био је јединствен. Шта је све обављао?

о Срачунавао је календар од 365 дана, растављајући на чиниоце сваку четврту годину и додајући један.
о Усклађивао је сунчеву годину с месечевим календаром.
о Најављивао је помрачење месеца и сунца и понављање свака 223 месеца узајамни положај Сунца, Земље и Месеца.
о Показивао је појављивање и ишчезавање главних звезда и сазвежђа према грчком зодијаку (распоред 12 сазвежђа из хороскопа).
о Приказивао је положај, најмање, пет планета.
о Мерио је различите брзине кретање месеца на небу у различито време.
о Израчунавао дане верских светковина посвећених астрономским догађајима.
о Служио за цртање астролошких карата и израду хороскопа.

Сва је прилика да је стајао на видном јавном месту, можда у музеју или дворани на Родосу. До првих великих сатова у 16. веку ништа налик није угледало светло дана.

Забележено је да су прве олимпијске игре уприличене 776. године пре нове ере, а да их је забранио цар Теодосије Први око 394. после Христа.

Коментари0
4c92f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља