уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:26

ЗА КИМ ЗВОНО ЗВОНИ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 11.08.2008. у 22:00

Светска финансијска криза „слави” своју прву годишњицу. У последњих годину дана се доста тога променило, углавном нагоре. Из дана у дан, буквално, пристижу лоше вести и сигнали да криза не само да није превладана, већ да најгоре тек предстоји. Неизвесност и страх поново су опсесивна економска свакодневица.

Губици генерисани на тржишту америчких хипотекарних кредита системом економских спојених судова пренети суна остатак света. Финансијска криза, готово без преседана, појачана је великим растом цена хране, сировина и енергије. Комбиновани негативни ефекти разливени кроз светски економски системдовели су до великог раста инфлације, наравно, мерено стандардима развијених земаља.

Свет улази у период који економисти називају „стагфлација”. Ако се ратна економија остави по страни, реч је о најгорем од свих економских светова. То је амбијент у коме цене бујају док привредни раст и запосленост стагнирају или опадају. Ова негативна комбинација веома је ретка у развијеним привредама и за њу економскаполитика нема прави одговор.

У борби против инфлације, подизање каматних стопа најбржи је и најефикаснији инструмент. Расткаматних стопа поскупљује кредите, дестимулише задуживање, смањује тражњу и стабилизује цене. С друге стране, за привреду у рецесији потребно је сасвим супротно – снижавање каматних стопа. У овој каматној шизофренији лежи један од основних узрока немоћи централних банака да кризу стабилизују и уведу је у мирније воде.

Ни на страни фискалне политике ситуација није битно боља. Обуздавање инфлације захтева смањивање буџетског трошења, док је за привреду у рецесији боље да се порези снижавају, а буџетска потрошња повећава. И није реч само о потрошњи којом би се повећала тражња и дао импулс привреди, већ и о нужном расту социјалних давања за незапослене којих је све више.

Државе су принуђене да жртвују или ценовну стабилност, или привредни раст – вероватније ово друго. Како домаћа тржишта апсорбују све мање робе, излаз се тражи у порасту извоза. Сви ће покушати да увећају своје извозне шансе слабљењем сопствене валуте и конкурентским обарањем цена како би се одржала производња и задржала освојена тржишта. По истој логици, домаћа тржишта ће бити брањена порастом прикривеног протекционизма и субвенционисањем домаће привреде. На светској економској сцени ће се водити, у најбољем случају гладијаторска борба, у најгорем, економски рат. Предност ће имати земље које су у стању да без већих политичких потреса поднесу знатно смањење личне и јавне потрошње. Шанса да се овај лош сценарио избегне веома је мала и више је у домену среће него економске памети.

Српски трубадури оптимизма готово аутистично игноришу ове опасне трендове. По њима, пред Србијом је сјајна будућност у којој ће новац у виду кредита, донација и инвестиција несметано пристизати. Ни чињенице да је концесија за изградњу аутопута пропала, да Бор никако да буде продат, не помажу отрежњењу. У Србији су ови неуспеси олако приписани домаћој политичкој нестабилности која постаје помодно објашњење за све економске недаће. Стварни узрок неуспеха је пре свега у вези са међународном економском кризом и са драстичним резањем готово свих облика инвестирања, поготово на економски ризичном тржишту какво је Србија данас.

И у делу међународне економске јавности постоји оптимистична хипотеза о тзв. декупловању светске економије. По њој, упркос глобалној економској кризи, неке државе или чак блокови држава, могу измаћи општој рецесији. Из чињенице да се криза не шири истом брзином и интензитетом кроз светску економију, преурањено се извлаче погрешни закључци. Илустрације ради, до јуче су балтичке државе узимане као пример привредног раста који је имун на светске економске поремећаје. Испоставило се да је реч о тешкој заблуди и да су ове земље данас најрањивији део Европске уније.

Слично балтичким држава, економија Србије се базира на кредитима, прекомерној домаћој потрошњи, огромном платнобилансном дефициту и задужености, великом расту цена некретнина и бесмислено прецењеној валути. Ово је рецепт за економску катастрофу и у бољим временима. Одрживост овако крхког модела почива на вољи странаца да финансирају домаћу распојасану потрошњу, када и ако висок ризик могу компензирати огромним зарадама на камати. У тешким кризама, пре или касније, долази тренутак када ни енормне камате више не могу покрити увећани ризик, нити обезбедити довољан прилив девиза за нормално функционисање финансијског система.

И поред своје привредне безначајности, Србија је део глобализованог света и светска криза је не може мимоићи. Грађани Србије су у овом тренутку недовољно информисани и потпуно неприпремљени за шокове који могу уследити. Своје финансијске одлуке они доносе охрабрени оптимизмом без покрића и тако настављају да троше и да се задужују. У глобализованом свету, у економским кризама, „не питај за ким звоно звони, оно звони за тобом”.

финансијски консултант


Коментари23
958a6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милорад Станојловић
Морам да признам да сам запоставио последње јављање господина Катића. Та звона која звоне или не звоне ме мало нервирају. Мислим да звона неће звонити за српским републиканцима и њиховом суманутом економском политиком, а успут и за нама осталима иако смо већина. Нема се тексту шта додати у домену егзактног, а таква је ваљда и та наука којом се он бави. Катићево познавање методологије је с друге стране нашег економског система, који наставља и даље пут ранијег система – синдикалног анархизма (самоуправљање). Очигледно, да филозофија није случајно проглашена мудрошћу света, а сер Расл столовао у Лондону. Но, баш због свега, само да се подсетимо једне изјаве Галбрајтове. Он је, наиме, тврдио да је успех капитализма у томе што он није веровао у своје хиљадугодишње царство које сигурно долази и коме је будућност обезбеђена. Он је тврдио да је једина религија капитализма борба за опстанак... Без коментара!
Vladimir
@Ljiljo – Imao sam tu cast da prvi prevedem taj film za EX-YU sajtove. Ako ukucate u google: titlovi - naci ce te sajtove koji vam daju prevod. Inace film mozete skinuti preko peer-to-peer programa. Rado bi vam poslao sve linkove ali moderatori ovog sajta ne dozvoljavaju email adrese i stavljanje linkova. Procitajte moj text gore da sazeto shvatite kuda svet ide u globalu. vdzele@hotnail.com
Ljilja
@ Dimitrije. Gde moze da se nadje taj dokumentarac? Da li moze da se vidi sa vidi ili skine sa interneta?
Димитрије
Препоручио бих свим коментаторима, а и Г. Катићу, да погледају амерички документарни филм, ,,Америка, од слободе до фашизма''. Овај документарац ђе да шокира многе и да покаже како и одакле потиче либерални капитализам, које су његови циљеви, а уједно моћи ћете да видите нашу садашњост и врло скору будућност. Г. Катићу, ваш чланак је као и увијек веома информативан и едукативан. Молим вас да наставите са оваквим одличним чланцима.
Rade
G-din Dobrivoje. Zivot i delo gospon Mladje jos nisu dovoljno istrazeni. Pa pogledajte samo obrazlozenje kada je dobio nagradu casopisa Euromoney ....kao najbolji ministar finasija 2007 godine.Kazu niko mu te godine od konkurenata nije mogao ni prici. On je dirketno doprineo svemu, rastu GDP-a, ogromnim stranim investicijama, dobro obavljenoj privatizaciji, enormnom rastu akcija na berzi, obaranju inflacije itd. Obrazlozenje je napisano sa toliko topline i ljubavi da je moguce da cak i gospon Mladja u njega poveruje. Jedom kada on ode iza njega ce ostati velika praznina. Nicega u domovini vise nece biti osim tima eksperata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља