четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

СРБИЈА ИЛИ ГРАЂАНИЈА?

Аутор: Слободан Антонићсреда, 13.08.2008. у 22:00

Олимпијске игре су увек време појачаног патриотизма. Шта се, међутим, дешава у земљи у којој један део елите мисли да је сваки патриотизам национализам, а сваки национализам фашизам? Олимпијада је у таквој земљи прилика за обнову напада на националне симболе – од химне до начина поздрављања.

Најпре је нападнута химна. Израчунато је да се у њој петнаест пута помиње реч „српски”. То је, наводно, неприхватљиво за земљу у којој мањине чине петину становништва. Такође, речено је да је то била химна Караџића и Аркана. Она је „у многимглавамаповезанасаидејомВеликеСрбије”. Коначно, и њен текст је неприхватљив због,,религиозно-милитантно-националистичкогсадржаја”.

Овде налазимо све елементе специфичног крајњаштва, названог „грађанизам”. По том становишту, ако је држава добила име по већинској нацији, придев из тог имена не сме се користити само зато да се националне мањине не осете запостављеним. Занимљиво је да овакве идеје постоје једино у Србији. Нисам чуо да ико, рецимо, у Румунији тражи избацивање из употребе придева „румунски” зато што у њој живи 1,4 милиона Мађара. Такође нисам чуо да се тамо захтева да се почетак химне „Дижи се, Румуну”, замени са „Дижи се грађанине Румуније”, или, што би било још политички коректније: „Дижи се грађанко и грађанине Румуније”.

Тој параноји, у вези придева „српски”, изгледада нема краја. Можемо се само питати шта је следеће? Промена и самог имена државе? Јер, зашто би се ова земља звала Србија? Што је не бисмо лепо назвали „Грађанија”, па да све буде савршено „политички коректно”?

Аргумент да је наша химна „упрљана”, такође, јединствено је српски. Нисам чуо да је ико, после Вијетнама или Алжира, предложио промену америчке или француске химне. Нисам, такође, чуо да је ико тражио да Марсељеза престане да буде француска химна, само зато што ју је користио вишијевски режим. Уосталом, чак и немачка химна је, после свега што се десило 1939–1945, остала иста. Само је скраћена за две строфе.

Коначно ,,религиозно-милитантно-националистички садржај” свакако је најлепши аргументнаших грађаниста. Ако погледамо химнеглавних европских нација – Немачке, Британије, Француске, Шпаније илиИталије, видећемо да се Бог, оружје, крв или нација не спомињу једино у химни Шпаније. Али, не зато што је она политички најкоректнија. То је само зато што шпанска химна уопште и нема речи.

Слична галама дигла се и због навијачке песме која је направљена за ову Олимпијаду. Њеној естетици се вероватно има шта приговорити. Али, грађанистички напад је ишао, опет, на превише придева „српски” у њеним речима и на превише „милитаризма” у њеној мелодији. Али забога, ипак је то навијачка песма! Колико патриотизма и колико борбености је у српским навијачким песмама дозвољено, а да то не буде „национализам” и „милитаризам”? Када се „друга Србија” пита, изгледа да је одговор – нула!

Најзад, поздрав са три прста, Бориса Тадића, изазвао је лавину критика. Опет је избачен аргумент да су „тај поздрав користили Караџић и Аркан”. Затим је, из нафталина, извађена и стара прича како поздрав са три прста није изворно српски, већ су тако полагале заклетву неке фашистичке јединице. Закључено је да је у питању знак који су, током деведесетих, користили српски националисти и да га зато треба послати на сметлиште историје.

Али, тај поздрав није измислио „националистички Милошевићев режим”. Њега је, као што се сви добро сећамо, измислила „демократска опозиција”. На хиљаде антимилошевићевских, опозиционих демонстраната, током деветомартовских (1991), видовданских (1992), зимских (1996/7) и петооктобарских (2000) протеста дизало је увис три прста. Можда је, преко Дрине, и неки злочинац исто показивао. Али, за огромну већину Срба три прста су била знак патриотизма. Зашто би га одбацили због неколицине криминалаца?

Тачно је да поздрав има сличности са неким другим поздравима из историје. Али, у овом тренутку он јеједино српски знак. Шта мари ако је и преузет? (Мада, пре ће бити да је реч само о подударности). И многи други национални симболи су преузети. Шајкача је, рецимо, дошла из Аустроугарске, са униформама које је за народну војску набавио краљ Милан. Али, та капа је, након тога, у Србији имала свој особен историјски живот. Зато је и постала национални симбол. Једнако, и поздрав са три прста има своју, „српску” историју. Та историја га је учинила националним симболом, И то се сада може променитисамо репресијом.

Зато, пустите овај народ да, макар на Олимпијади, осети национални понос. То није ни „национализам”, нити „милитаризам”. То је патриотизам. И ако је тај осећај некоме стран, не мора да га квари другоме. Већина наших људи радује се да види српску тробојку у Пекингу. И радује се да чује „Боже правде”. Можда и зато што је правда, спољна и унутарња, управооно за шта Србија највише и моли.

политички аналитичар


Коментари95
01159
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан, Лондон
Господине Антићу Ваш текст је крајње коректан и он аргументује да је српски устав против саме Србије. Србија треба да буде држава свих Срба и осталих, али да се под "Србима" подразумевају држављани Србије а не етничка припадност. Етнучку припадност треба тотално занемарити, као што је то у Француској случај. Тако ће сви да се осећају "Србима",тј грађанима Србије, а национализам ће бити обрисан. Ја сам против садашњег устава Србије који дели грађане по боји коже и по вери, и по мени је то национализам. Мислим да Србија треба да буде земља свих људи који у њој живе подједнако. Такође бих прогласио Србију лаичком државом.Оно што ви тврдите је у потпуности тачно и оно је проузроковано управо уставом Србије. Ја сам одлучио да се на следећем попису изјасним као Индијанац
Jelena
Odgovor lovcu na jelene: O lovce, sasvim dobro razumem srbijansko selo, i ja sam bila dete koje je dobar deo svog detinstva proveo u jednom idilicnom sumadijskom selu na obroncima jedne od najnizih, takodje srbijanskih planina, isla u poljane, krala przenjake, flekala se dudinjama, svako jutro zavatala vodu na bunaru ... Ja sam tamo bila kod mojih, mislim da me niste bas najbolje razumeli, tog sela vise nema, tih ljudi tamo vise nema, sistematski je radjeno na tome da tamo ostane samo onaj sto mora. Od mojih vrsnjaka iz tog nestvarnog kosmajskog sela niko vise ne zivi tamo, svi su niskokvalifikovani radnici po prodavnicama, pekarama, postari... Realno oni gore zive na obroncima velikog grada nego sto bi ziveli na obroncima Kosmaja, ali komunizam je obecavao drugacije. Nema tog seljaka koji bi vam rekao da voli svoj zivot na selu. Ako stvarno znate kakav je zivot na selu onda morate da znate da tamo nista nije lako i da sve zavisi od vas i vaseg revnosnog rada. Vi biste bili u pravu da je u ovoj drzavi neko nekada poveo brigu o seljacima, dao im realne kredite, modernizovao ih, obucio, stimulisao na neki nacin, ali ne, sistematski ih je uteravao u fabricke hale objasnivsi im da je tamo zivot laksi.Problem se javlja kad fabrika propadne.Jedno je biti na selu u poseti rodjacima a drugo je ziveti na selu.
Патологија комунизма
Одличан коментар сте написали. Али, треба да постанете свесни да су Вам на описани начин утерали и латиницу. Онаје део комунистичког пакета за отуђење, и за брисање Србије као државе, нације и културе.
Препоручујем 0
boris k.
Srbija je stvarno dotakla dno kada treba da polemiše i o svojim osnovnim simbolima države.
Vita
Da li neko zna za jos neki primer drzave u svetu gde se radi nesto slicno kao u Srbiji, gde se pored "Srbin" i "srpski" uporno potura "Srbijanac" i "srbijanski"? Napr. kao kad bi bilo "Englez" i "Englezijanac" (drzavljanin Engleske, ali ne pripada engleskom narodu). Ja mislim da drugog takvog primera nema. Engleski reprezentativci su svi Englezi, francuski Francuzi, samo nasi nisu cak ni srpski reprezentativci nego „reprezentativfci Srbije”. Sto je najcrnje, „srbijanski” i „Srbijanac” najvise koriste ne nacionalne manjine, nego oni Srbi koji zele da naglase da nisu rodjeni u Srbiji.
mladen
Ovdje postoje, zapravo dva razlicita pitanja. Jedno jeste pitanje himne, a drugo pitanje o "tri prsta" kao nacionalnim znakom. Ja bih mogao da se slozim sa tim dijelom "druge Srbije" da nam himna nije odgovarajuca, mada mislim da bismo imali potpuno razlicite argumente. Mislim da je propustena prilika da se napravi jedan rez sa nekim starim vremenima, i da je trebalo napraviti neku potpuno novu. I inace himna sluzi samo kada treba "zbiti redove", u nekim, za stanovnistvo, teskim situacijama, kao sto su ratovi i sl. i na sportskim borilistima. Himna treba da "najezi", da dize moral, a smisao teksta i nije u prvom planu.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља