четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.08.2008. у 22:00

„Фијат” слеће на крагујевачки аеродром

Захтеви „Фијата” могу се учинити претераним, али они граде фабрику као у Торину (Фото Фонет)

Крагујевац – Вест о доласку „Фијата” у „Заставу” обрадовала је све, али, како време одмиче, све је извесније да ће овај велики посао пратити и низ проблема. Заправо, тек сада је јасно колико је наша држава, а и Крагујевац, као један од највећих индустријских центара, изгубио у годинама, па и деценијама које су протекле без улагања у инфраструктуру и нове технологије. Наиме, после почетне еуфорије, која је била и политички обојена, на ред је дошло и решавање практичних, по свему судећи, тешких питања.

Којим путем ће, на пример, торински гигант транспортовати своју опрему и резервне делове у Крагујевац? Овде је, подсетимо, завршено тек пет километара аутопута ка Баточини, а да би се изашло на Коридор 10 недостаје још тридесетак. Пруга до Лапова је у очајном стању, а обилазнице, иако предвиђене још пре двадесетак година, нису практично ни почеле да се граде. И поред великих улагања последњих година, енергетска инфраструктура је још недовољна да задовољи потребе великих инвеститора. А „Фијат”, са инвестицијом од 800 милиона евра, то свакако јесте.

Ако не сви и не одједном, сасвим је извесно да ће многи од ових проблема морати брзо да решавају, пошто „Фијат”, сасвим је извесно, нема намеру да се лоцира на „необезбеђеном терену”. Према последњим информацијама, Италијани траже да се у уговор, који би према најавама требало да буде потписан наредног месеца, унесу и одредбе којима ће бити регулисано улагање државе у локалну инфраструктуру.

Према речима заменика градоначелника Крагујевца Небојше Здравковића, држава ће у обнављање и изградњу нове инфраструктуре у Крагујевцу уложити око 300 милиона евра. Град је, како Здравковић каже у изјави за „Политику”, конкурисао за средства из НИП-а, али ће новац, према његовим речима, обезбедити и министарства из својих буџета. Истовремено, Крагујевац ће морати да изађе у сусрет и бројним кооперантима који траже да им грађевинско земљиште буде уступљено без надокнаде, исто као и „Фијату”.

– Инвестиције ће бити спроведене у наредне три године, до када би производња у „Застави” требало да достигне 300.000 аутомобила годишње. Неки захтеви „Фијата” могу се учинити претераним, али они овде граде фабрику као што је њихова у Торину. Логично је да у Крагујевцу имају све што имају и тамо, а сам обим производње намеће изградњу нове топлане, трафо-станице и мреже са техничком водом – каже Здравковић.

Објашњавајући своју изјаву о изградњи аеродрома у Крагујевцу, дату појединим медијима пре два дана, Здравковић каже да „Италијани нису експлицитно тражили аеродром у Крагујевцу”, већ да је градња ваздушне луке у срцу Шумадије помињана само као идеја.

– Италијани су тражили отварање директне линије Торино–Београд, а у склопу тог захтева поменута је могућност изградње аеродрома у Крагујевцу. Не могу да тврдим да ће та идеја бити реализована, али сам сигуран да би сарадња са „Фијатом” тако била ефикаснија.

За оне „Фијатове” кооперанте за које не буде места у кругу „Заставине” фабрике, Крагујевац је, према Здравковићевим речима, већ определио локације у Корманском пољу. Та индустријска зона, међутим, тек ће морати инфраструктурно да се опреми, што, такође, изискује прилична улагања.

Што се тиче „Заставе”, и она ће, по свему судећи, морати да доживи „редизајн”. Италијани, наиме, траже хитно измештање застарелих линија на којима се још производи „домаћи програм” (за сада се још не зна где би требало да буде премештене, али је сигурно да ће један део завршити у Смедереву), уклањање радиоактивних громобрана, те замену азбестних и дрвених подова у свим халама. Успут ће морати да се очисти и радиоактивни отпад заостао од НАТО бомбардовања, а у склопу тога је и санација фабричке депоније у насељу Ердеч.   

И, коначно, град ће морати да уведе и систем бежичног Интернета, па заменик градоначелника Здравковић тврди да ће, уколико се уговор са „Фијатом” у потпуности реализује, Крагујевац за две-три године сустићи најмодерније градове Европе у техничком и технолошком погледу. Крагујевчани се надају да ће тако и бити, али за велике циљеве потребно је много труда, поготово кад се годинама ништа није радило и кад се касни у свему. Узгред, не би имало смисла да се обрукамо пред „гостом” светског реномеа.

Бране Карталовић

-----------------------------------------------------------

Кратак рок за пресељење „Заставе"

Директор фабрике „Застава ауто" Зоран Богдановић оценио је јуче да је „Фијат" поставио исувише кратке рокове за пресељење опреме из крагујевачке фабрике аутомобила, јер је тај посао обиман и захтева компликовану административну процедуру. „Свака фабричка машина која се измешта требало би да буде и књиговодствено отписана, а то подразумева дугу процедуру и 'гомилу' сагласности и дозвола", рекао је он.

Према речима Богдановића, пошто је „Застава" предузеће у реструктурисању, за сваки комад опреме који мења својину потребно је одобрење и Агенције за приватизацију. „Администрација је дуга и компликована, а рокови су страшно кратки. Требало би продужити рокове пошто је и потписивање уговора са 'Фијатом' одложено за септембар", рекао је он.

Излаз из административне „заврзламе", како је навео, могао би да буде и формирање посебне комисије која ће одобравати измештање опреме по убрзаном поступку. Богдановић није желео да прецизира колико машина би, према захтеву „Фијата", требало да буде исељено из „Заставе", али је навео да је за ту опрему потребан простор величине 35 фудбалских терена. „Машине су инсталиране од шездесетих до осамдесетих година прошлог века, а већина је веома тешка, па је потребно пажљиво разрадити план активности због евентуалне штете", рекао је директор „Застава аутомобила".

Бета

Коментари7
bb131
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zeljchoni
ce ga asfaltiramo i aerodrom ako gi treba. I u i valjevo i u i kraljevo. Sve ce da gi sredi nas Dinkic.
Tomislav Miladinovic
Neverovatno kako ljudi misle da usvajaju nove tehnologije i da pocnu da rade kao razvijen svet sa starim propisima. Predlazem da se formira ovlascena komisija koja ce po kratkom postupku da uradi sta je potrebno kao preki sud u ratu. Inace italijani mogu da kazu igrajte se vi do mile volje ali mi nemamo vremena za igru. U ostalom zar to nije i interes nad interesima Srbije da fabrika pocne sto pre da radi i narod se zaposli. Treba se osloboditi birokratije sto pre ako mislimo da krenemo napred. Treba raditi udarnicki ako treba u tri smene dok ne postanemo konacno uredjena zemlja. Nema mesta uopste onima sto misle prvo treba srknuti kafu a onda ispustiti nekoliko kolutova dima pa konacno zarezati olovku i eventualno nesto i napisati. Kragujevcani ne dozvolite da vas zamajavaju neradnici. Zelim vam uspeh, Tomislav Miladinovic San Francisco, California
Ivan
Najbolja lokacija za aerodrom je Ravni Gaj. Ne bih voleo da Ladjevce pretvore u civilni, sta ce ostati za RV.
marko marko
Sto se aerodroma tice,Ladevci su vec odavno planirani kao aerodrom za putnicki i kargo saobracaj a to je samo pedesetak kilometara og KG,samo sto tu kao i za sve osalo vazi "ne lipsi magarce do zelene trave".
Vladimir Tasic
Kragujevcu, posebno ako se posao sa FIAT-om realizuje, treba aerodrom. Bez aerodroma nema govora o uspehu posla ove vrste. Aerodrom treba i ako se ne prave automobili FIAT-a. Srbija, sem aerodroma u Beogradu koji je nedovrsen mora da im vise aerodroma. Pogledajte bivse republike koliko koja ima aerodroma. Crna Gora dva, Slovenija dva, Makedonija dva, Bosna tri, Hrvarska 8 Kada je nevreme u Beogradu avioni slecu u inostranstvo ili ne lete. Pa zar je to moguce? Kaze se da aerodrom Beograd nije dao saglasnost za letove sa aerodroma Nis? Pa zar je to moguce? Pa sta ima aerodrom Beograd ko da pita za druge aerodrome. Srbija teba aerodrome u Vranju, Nisu, podrucju severo istocne Srbije izmedju Derdapa i Zajecara, Novi Sad, Subotica, Novi Pazar. Da , to bi bili uglavnom regionalni za potreba tog naroda za njihovu ekonomiju za brzi izlazak na trziste za brze komuniciranje. Ne samo sa Beogradom nego i izmedju tih mesta ali i dalje. Let Nis Banja Luka je dosta udaljen, zar ne? Let iz Nisa za Suboticu je kao Beograd-Zagreb. Ko ce da o tome odlucuje? Pa to je posao drzave da uradi. Mogli su da naprave sve te aerodrome ali lokalni oci mogu i da ih nateraju. Vranjanci danas idu Skoplje, Nslije u Sofiju. Vidite kako drugi putuju. Nije cudo sto Srbija nema Ministarstvo Saobracaja. Kako? Svi ti aerodromi mogu da zive od sopstvenog rada.Ne treba da se bave auto trkama kako je Beograd dozvolio Ziki Petrovicu.Srbijo jer ti treba jos prica na sve sto si prezivela. Vladimir Tasic,Sumadinac expert za avio saobracaj

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља