уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.08.2008. у 22:00 Сања Домазет

Небо у уским улицама

Франц Кафка

„Сламка? Понеко се хвата за оловку да не би потонуо. Хвата се? Сања, попут дављеника, о неком спасењу”, писао је један од највећих писаца XX века, Франц Кафка. Недавно се појавила исцрпна биографија овог великог литерате, „Кафка”, из пера Жерара-Жоржа Лемера (објавио „Клио”). Генеалошко стабло породице Кафка протеже се до 1802, када се жени њихов предак, Јозеф Кафка. Вероватно је он први понео презиме Кафка, које на чешком значи – чавка , а Јозеф, Јозеф К. ће случајно(?) постати име главног јунака Кафкиног романа „Процес”.

Кафка је, баш као и Рилке, рођен у Прагу, једног врелог јулског дана, године 1883, у јеврејској породици. Јеврејско порекло је и на младог Кафку ставило свој печат, баш као што је то случај и са Хајнеом. Гинтер Андерс прецизно је дефинисао Кафкину унутарњу раслојеност: „Као Јеврејин, Кафка није потпуно припадао хришћанском свету. Као индиферентни Јеврејин – а то је, заправо, био, не потпуно Јеврејима. Као човек који говори немачки, не потпуно Чесима. Као Јеврејин који говори немачки, не потпуно чешким Немцима. Као службеник осигурања радника, не потпуно грађанству. Као син грађанина, не потпуно радништву. Али ни бироу није припадао, јер је осећао да је писац...”

Његов отац Херман био је трговац, снажна личност. Као и код Шопенхауера и Кјеркегора, отац је био велики доживљај његовог детињства. Два Кафкина брата у детињству умиру и он остаје једино мушко дете у породици, уз три сестре, од којих је најближи најмлађој, Отли. Касније ће у стану који изнајмљује Отла, у Златној улици, у Храдчанима, ноћу одлазити да пише. Сматра се да су у Златној улици некада живели алхемичари са двора ексцентричног Родолфа II . Ту, где је још у XVI веку вероватно обрађивано и трагано за златом, Кафка пише странице које ће заувек променити литературу. Година је 1915, значи – „Процес” је већ написан. Литерарна Пандорина кутија заувек је отворена.

У детињству Кафка узима часове француског, виолине, клавира. Наравно да Кафкин отац није могао да до краја схвати и прихвати тако осетљивог дечака. Он је очекивао наследника трговине коју је развијао – а родио се писац. Као дете, Кафка пише мале позоришне комаде у којима глуме три сестре, мали Франц и послуга. Родитељи седе у публици.

Кафка завршава основну школу и одлази у немачки лицеј. Први универзитет који уписује је – хемијски, али га брзо напушта. Право ће докторирати 1906. Докторат ће му донети прашњаве канцеларије и пожутеле акте.

Паралелно са школовањем, уз историју уметности коју проучава, Кафка непрекидно чита. Нарочито Гетеа, Флобера, Клајста. Пише „Дневнике” и уз текстове црта мале цртеже људи. Данас, у својим „Дневницима” цртеже, невероватно налик на Кафкине, црта Орхан Памук (потписници ових редова Памук је показао те кафкијанске цртеже у дневницима написаним лепим, једнаким рукописом).

У бечком часопису Време, Кафка објављује причу „Небо у уским улицама”. Његов истински живот почиње онда када се његова служба у осигуравајућем предузећу заврши. Као службеник, Кафка је коректан. Односно, без роптања подноси гушење које му службовање доноси. Све личности из његових дела су, такође, коректни службеници. Односно, споља су брзо и лако, баш као и Кафка, подносили млевење бирократске машине у коју се претворио свет. А изнутра је кључало. Ноћу, док се на Праг навлачила опна тишине, Кафка је писао, опсесивно, брзо, страствено. Предосећао је да му није дато много времена. За живота, Кафка је објавио само неколико новела и цртица. ,,Не желим да штампам доказе моје слабости”, говорио је, „а опет и немам снаге да уништим те доказе своје самоће”. У Кафкиним делима, баш као и код Хајдегера, страх као вода до врха испуњава људску егзистенцију. А потпуну усамљеност, где живот човека све даље и даље удаљава не само од других људи, већ од Бога и од себе самог, Кафка је сеизмографски осећао. Кафкине приповести увек се одигравају у екстралогичном свету, који је као сан будног сневача, а Кафка је схватао да се од тог истог света све више удаљава. И да је свет по својој самој природи нем. Туберкулоза грла дошла је као Кафкин одговор свету. („Глава је дуго говорила да овако више не може. Онда су плућа одлучила да јој помогну”, каже се да су Кафкине речи изговорене у санаторијуму). Пред крај, ни он сам више неће моћи да говори. Док му се смрт приближава, Кафка, Бог и мртви ће ћутати. А напољу, из бироа, кафана, кућа и станова допираће бескрајно, непрестано брбљање.

Кафкин емотивни живот био је, такође, низ посртаја, са бљесковима среће и испуњености, који нису дуго трајали. (Срећа која зависи од других људи је лепа, али кратка и варљива.) Кафка се вери и прекида вереништва, дописује и воли са Миленом Јесенском, али живот завршава као нежења, које у својим дневницима изједначава са самоубицама. За Кафку, „живети значи долазити и никада не стићи”. Тако га је љубав вазда походила, али никада се крај њега није задржала. Њена лепота за Кафку је била горгонска и идентификовао ју је са страхом. Иза Кафке остало је дело које је ахасферска (луталачка) епопеја човекових посртаја, а „Америку”, „Процес” и „Замак”, Макс Брод је кратко и тачно дефинисао као трилогију самоће. Пошто је преминуо, Кафкино тело пренето је у Праг, у пломбираном ковчегу. Сахрањен је у четири по подне, била је среда, 11. јун 1924. и сат на општини се зауставио у четири сата, казаљке су непрекидно показивале то време. На погребу, по сећањима савременика, стравичан врисак Кафкине љубави, Доре Дијамант, заглушио је одјек јеврејских погребних молитви, а Јоханес Урцидил је, пред стотинак присутних, рекао да је отишао писац „ванредне човечности, која је у исто време изнедрила магију којој нема премца”. Вероватно да није било скромнијег нити већег генија међу уметницима у двадесетом веку.

Коментари1
1fba4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bora djukic
Lep i kratak prikaz jednog od najgenijalnijih pisaca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља