понедељак, 30.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:58

Пуна кригла конкуренције

уторак, 19.08.2008. у 22:00
Миодраг Максимовић (Фотодокументација „Политике”)

Да ли ће моћни „Хајнекен” купити „Јагодинску пивару”, односно 52 одсто државног власништва у њој, одлучиће менаџери те куће. Када? Ускоро. Обећао је у Јагодини недавно извршни директор холандског „Хајнекена” за централну Европу Хавијер Берликсон. Ако буде и „пословне” среће, како рече за наш лист Миодраг Максимовић, директор Пословног удружења пивара Србије, и последња наша државна пивара добиће газду. Приватизација фабрика пива биће – завршена. С каквом срећом?

– Променљивом – каже Максимовић. Тамо где су стигле мултинационалне компаније попут „ИнБев” у „Апатинску пивару”, „Карлсберга” у Челарево или „Хајнекена” у Нови Сад (МБ „Родић”), све се променило – од стандарда у производњи, високог квалитета, стила продаје, дизајна, рекламе...

Донедавно је, подсећа наш саговорник, и „Ефес” имао код нас две пиваре – у Зајечару и Панчеву, али је тог турског произвођача купио „Хајнекен”, па су те фабрике у фази припајања том великом холандском произвођачу. БИП је купио фонд састављен од Швеђана и Литванаца, али та пивара још није сасвим стала на ноге. Понајмање у Београду. Остале пиваре у Србији (Вршац, Зрењанин, Бечеј, Ваљево и Ниш) купили су наши људи, али, нажалост, не постижу очекиване резултате, сматра Максимовић, додајући да су углавном стране фирме у куповину наших фабрика пива уложиле више од 650 милиона евра.

(/slika2)За њега је, међутим, од самих улагања много важније то што су садашње тржишне прилике у Србији готово истоветне оним које владају у ЕУ или било где у свету. Пивска кригла је пуна – конкуренције. И то не било какве. Светске. Код нас се, увозом око 150.000 хектолитара пива најпознатијих марки, може купити све што и развијени свет пије. Ако би се, каже, само по томе судило, ми смо већ годинама у Европи.

Веома је добро, уверен је наш саговорник, што те велике компаније, које у својим производним програмима имају светски чувене марке пива, нису укинуле домаће брендове. Напротив. Побољшале су их. Уложиле су у квалитет и они се сада равноправно носе са страним пивом не само код куће, већ и у суседним земљама.

– Захваљујући великим светским кућама, Србија постаје и све већи извозник пива. Прошле године смо Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Македонији и још неким суседним земљама продали 1,2 од 6,5 милиона хектолитара произведеног пива. Прво полугође 2008, до када је произведено око три милиона хектолитара пива, 1,35 одсто мање него лане, „обећава” најмање исти резултат. Велики допринос томе је и ЦЕФТА споразум о слободној трговини међу земљама овог региона, истиче Максимовић и додаје да је држава онемогућила сваки вид сивог тржишта. Што би се, каже, шверцовало пиво када га по нижим ценама него у околини има колико год треба.

-----------------------------------------------------------

Осредње пивопије

Срби су, са просечно попијених 73 литра пива годишње, осредње пивопије у односу на непревазиђене Чехе – са 160 или Немце – са 120 литара пива по становнику. Максимовић каже да винске земље попут Француске или Италије пију осетно мање пива – по 40 литара по становнику. Аустријанци су на око 90, а Бугари већ достижу 80 литара. Руси су достигли максимум и код њих потрошња полако пада. Сада више обраћају пажњу на квалитет него на количину попијеног пива. Занимљиво је, напомиње Максимовић, да Кинези троше 30 литара пива по становнику, али с обзиром на то колико их има – у пиву могу да удаве пола света.


Коментари0
c3ee2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља