среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.08.2008. у 22:00

Срећни људи живе дуже

Летња ноћ у Београду: Неки тренуци среће немају цену (Фото М. Коковић)

Срећа продужава живот најмање седам година, закључак је студије Рут Венховен са Универзитета у Ротердаму. Анализирајући резултате више од тридесет научних студија, које су истраживале везу између дуговечности и оптимистичког погледа на свет, ова холандска научница је дошла до закључка да разлика у дужини животног века између срећних и тужних људи износи између седам и десет година. Срећа не лечи, али штити од болести, тврди Венховен и као илустрацију ове тезе истиче једноставну неурофизиолошку истину – у стању среће луче се допамин и серотонин, неуротрансмитери задовољства који јачају наш имунолошки систем. Без њих нема радости, еуфорије и животне енергије.

Клинички психолог Маја Антончић сликовито објашњава да је оптимизам налик на психолошки скафандер којим се бранимо од депресије и туробних мисли и статистички доказаних теорија по којима ствари увек завршавају лоше. Захваљујући оптимизму живимо пуним плућима, чашу увек посматрамо као полупуну и тврдимо да „оно што нас не сломи, чини нас јачима”.

– Већина сматра да се срећа налази у материјалним стварима и аутентично верује да би били неупоредиво срећнији ако би имали нова кола, кућу или посао. Жене маштају о конфекцијском броју 38 и доброј удаји, мушкарци о високој плати, деца о играчкама из излога... Сви ми очекујемо догађаје који ће, попут духа из Аладинове чаробне лампе, изменити наш свет. На пример, да добијемо седмицу на лотоу. Или барем повишицу плате. Или да се срећно заљубимо. Међутим, све су то краткотрајна задовољства. Након добитка на лутрији следи еуфорија, али она брзо прође и након извесног времена срећни добитници долазе на ниво животног (не)задовољства на коме су били пре добитка. Иста прича важи и за повишицу плате, нову љубав или неки одевни предмет с потписом реномираног дизајнера – објашњава Маја Антончић.

Она подсећа да постоји велики број психолошких експеримената којима је доказано да су се сви добитници седмице на лотоу, након почетне еуфорије, вратили на свој „почетни” ниво среће. Неизмерну срећу не доноси ни велики успех у каријери, ни брак и деца, ни лутрија, нити било шта материјално. Све су то само „улазнице за срећу” – каже овај психолог.

Оптимисти не негирају једноставне животне истине – љубав најчешће не побеђује све препреке, бракови се завршавају разводом, пријатељи нас напуштају, а деца не узвраћају захвалност. Осим младалачких идеала, са годинама губимо драге људе, убија нас рутина живота и усамљеност и сви се у једном тренутку разболимо. Онима који преживе као награда остају старост, немоћ и усамљеност. 

На чему онда треба да базирамо свој оптимизам? Немојте размишљати о ономе што немате, већ о ономе шта имате, одговарају психолози. Човек је толики произвођач да производи и своје потребе. Институција шопинга и кредитних картица почива на краткотрајним задовољствима која изазивају задовољење (лажних) потреба за (непотребним) стварима, али празнина коју покушавамо да испунимо константном куповином заправо није у нашем орману, већ негде дубоко у нама.

Мартин Селиџмен, амерички психолог и творац такозване позитивне психологије, која се бави људском срећом и оптимизмом, каже да оптимисти нису отпорни на депресију. Они се са њом једноставно боље носе од песимиста. Суштинска разлика између оптимиста и песимиста јесте у томе што први верују да су они ковачи своје (не)среће и да они сами одређују оно што ће им се догодити. Срећни људи мисле да им се добре ствари дешавају као резултат њиховог труда, а лоше – као резултат лоших околности.

Селиџман је својим студијама показао да оптимисти боље подносе стрес од песимиста. Оптимизам смањује ниво кортизола, хормона који лучи надбубрежна жлезда у стању стреса и има негативан утицај на наш имунолошки систем. Његово истраживање је показало да студенти са оптимистичким погледом на свет ређе оболевају од прехлада уочи испитних рокова. Оптимисти верују да су сами ковачи своје среће и воде више рачуна о здрављу – редовније вежбају, боље се хране и уредније спавају.

Катарина Ђорђевић

-------------------------------------------------------

У Србији мало „веома срећних”

Лондон – Данас је свет генерално срећнији, закључују у недавно објављеном истраживању научници са Универзитета Џејкобс у Бремену и Универзитета у Мичигену, који су од 1981. године до сада анкетирали више од 350.000 људи у 90 земаља како би установили колико су срећни и задовољни животом, пише „Фајненшел тајмс”.

Према том истраживању, како наводи британски лист, осећају среће и благостања пре свега доприносе политичке, друштвене и индивидуалне слободе, слобода избора, демократија, владавина права и друштвена толеранција, док се приход по становнику налази ниже на лествици разлога осећања среће.

Из тога произилази да је свет с разлогом срећнији, јер, како пише „Фајненшел тајмс”, чињеница је да је он данас слободан – „у већем делу света влада демократија, права жена и мањина су генерално призната, а људи, идеје и инвестиције прелазе границе”.

Истраживачи указују да се нарочито у источној Европи види колико слобода воље благотворно утиче на срећу становништва, што се објашњава уласком појединих земаља у ЕУ, стицањем слободе кретања, рада и живота. „Проценат оних који тврде да су ’веома срећни’ порастао је у свим земљама, изузев Србије и Белорусије, а тај тренд нарочито је запажен код млађе генерације”, говоре резултати овог истраживања.

Танјуг

Коментари1
c4189
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Pitam se, ko je srecniji? Izvoznici (belo)svetske bombing demokratije koji su nas razarali, trovali, ubijali, pljackali, delili i proganjali sve do Haga, ili mi, koji smo sve to podneli, i dalje podnosimo, pa cak i sami sebe saljemo u Hag???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља