субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

Наследнице шест и по пута задуженије него СФРЈ

среда, 20.08.2008. у 22:00
Злато бивше федерације подељено, али није довољно да покрије нове обавезе (Фото Фонет)

Од распада бивше СФРЈ прошло је 17 година, а од тада до данас, земље наследнице направиле су 6,5 пута већи дуг него што су наследиле приликом деобног биланса. После деобе заједничке државе, као највеће трошаџије показали су се Хрвати, чији је укупни спољни дуг ових дана премашио цифру од 35 милијарди евра. То значи да су оптерећени десет пута већим зајмом него пре 17 година, у време распада бивше Југославије.

По „кључу” поделе задужења, Хрватска је отцепљујући се, осим државности, у „мираз” добила и 23 одсто укупног југословенског дуга, који је у то време износио 14,6 милијарди евра. А кад се на хрватских 35 милијарди дода и новац који су из иностранства „на црту” узеле и остале земље некадашње заједничке државе, укупан дуг бивших југословенских земаља, како је показала наша рачуница, данас достиже готово 96 милијарди евра.

Према процени Хрватске народне банке, како јавља Радоје Арсенић, наш дописник из Загреба, инострани дуг Хрватске до краја ове године биће 36,5 милијарди евра. Прошле године учешће дуга убруто домаћем производу било је 87,8 одсто, што је веома забрињавајуће.

Иако Словенци, према нивоу задужености, заузимају друго место међу бившим „станарима” под истим државним кровом са 30,7 милијарди евра, од њиховог зајма толико и не боли глава, јер имају чиме да га врате. Од свих земаља из комшилука, Словенијанајвише извози. Тако је прошле године ван границе пласирала робу у износу од 19,3 милијарди евра, а из иностранства купила производе вредне 21,4 милијарде евра. То значи да је више од 80 одсто увоза покривено извозом, што је процентуално гледано најмањи мањак у спољној трговини међу земљама бивше Југославије. Хрватска, на пример, само половину увоза покрива извозом, који је на крају прошле године износио 18,8 милијарди евра.

А извештај из наше економске куће ставио је Србију на треће место по висини дуга који је, према последњим подацима Народне банке Србије, достигао 18,6 милијарди евра. С обзиром на то да је Србији, по кључу поделе југословенског дуга, припало 38 одсто, у време разлаза наша држава је заједно са Црном Горомнаследила 5,55 милијарди евра задужења. Иако поједини економисти упозоравају да нашој земљи прети дужничка криза, Јуриј Бајец, професор Економског факултета у Београду, истиче да смо још далеко од мрачног сценарија, какавпредвиђају неке његове колеге.

– Када се погледа структура укупног дуга, јасно је да постоји додатни простор за задуживање. Државни дугови, који највише брину економске стручњаке, не прелазе трећину укупне задужености, што је охрабрујуће. Остали део зајма чине кредити грађана, банака и предузећа који, по правилу, позајмљују да би зарадили више, а не да би пропали. Међутим, оно што је забрињавајуће јесте мањак у спољној трговини. Прошле године, Србија је извезла робу у вредностиод 6,4, а увезла за 13,36 милијарди евра. Тачно је да извоз расте брже од увоза, али он, када се погледа укупна маса, не може да покрије ни пола увоза – објашњава Бајец.

Ово, истиче наш саговорник, може да искрсне као проблем оног тренутка када пресуше стране директне инвестиције из којих се, добрим делом, и финансира отплата спољног дуга.

– Сваки дуг има смисла ако се добро искористи. Тренутно нисмо у опасности од дужничке кризе, али морамо што пре да радимо на повећању извоза како не бисмо запали у невоље – казао је Бајец и напоменуо да ће сада, због кризе на светском тржишту, задуживање бити све скупље.

Бајец подсећа и да нису исте камате када се у иностранству задужује Србија и када зајам узима Словенија. Позајмице су, због процене ризика, напомиње наш саговорник, за нас скупље него за Словенце.

(/slika2)Економиста Млађен Ковачевић је у стручној јавности познатпо томе што стално упозорава да се Србија приближила групи високо задужених земаља. Милијарде евра страних инвестиција које су у нашу земљу стигле од 2000. године су поједене, а спољнотрговински дефицит расте, упозоравао је Ковачевић у више наврата.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, не слаже се са таквом прогнозом.

– Најважније је да се јавни део дуга смањује, јер кад држава позајмљује новац она га углавном не троши рационално. Понекад средства из иностранства оду и у јавну потрошњу, што је најгори начин трошења пара. Кад грађани и приватне фирме узимају кредите, они увек направе више од онога што су узели „на црту”. Кредит узимају да би инвестирали, направили нешто од тих средстава. То је, по правилу, профитабилно трошење. Да висок ниво задужености у економији не мора ништа да значи, најбоље показује амерички пример. Просечан Американац је задужен 100.000 долара, а сви им завидимо на високом стандарду – напомиње Прокопијевић.

Ако судимо само по нивоу задужености, онда су се као најрационалнији показали Македонци, чији укупни спољни дуг износи 3,69 милијарди евра. Како јавља Миле Раденовић, дописник „Политике” из Скопља, у јуну ове године спољни јавни дуг Републике Македоније износио је 1,29 милијарди евра. У ту суму није урачунат приватни дуг, односно сума новца који страним кредиторима дугују приватне фирме или појединци. Према неким информацијама, овај део дуга износи 2,4 милијарде евра. Кад је иступала из државне заједнице бивше Југославије, Македонија је у наследство добила и дуг у износу од 664 милиона америчких долара. У ту суму урачуната су дуговања Лондонском и Париском клубу кредитора и другим мултилатералним кредиторима.

Ипак, према најновијим званичним подацима Државног завода за статистику Македоније, та земља је у првих шест месеци ове године забележила највећи дефицит од осамостаљења до данас.

У поменутом року Македонија је увезла робу у вредности од 2,8 милијарди долара, а извезла производе у вредности од 1,6 милијарди долара.

Укупан дуг Босне и Херцеговине износи 5,5 милијарди евра, при чему на државни део дуга отпадају две милијарде. Црна Гора је оптерећена зајмом од 2,5 милијарди евра, док њен извоз износи свега 600 милиона евра. С друге стране, прошле године су увезли робу у вредности од 2,1 милијардуевра. Наши саговорници истичу да су овакви подаци забрињавајући, али да Црногорцима наруку иде то што ове године очекују велике приходе од туризма и продаје некретнина.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Босански дуг из два дела

Спољни дуг БиХ, који иначе отплаћују њени ентитети, Република Српска и Федерација БиХ, био је 31. децембра 2007. године безмало четири милијарде конвертибилних марака (око две милијарде евра). Спољни дуг се, иначе, дели на стари 1,8 милијарди марака (920 милиона евра). Реч је о задужењу насталом до 2. априла 1992. године и новом, насталом после 15. децембра 1995. године.

Укупан спољни дуг Републике Српске је 1,544 милијарде марака (789 милиона евра), од чега на стари дуг отпада 860 милиона марака (439 милиона евра). Нови дуг, настао после рата, Републике Српске је 683 милиона марака (349 милиона евра). Професор бањалучког Економског факултета др Рајко Томаш је за наш лист рекао да „БиХ спада у умерено задужене земље”. „Проблем је, међутим, што се кредити не користе ефикасно, односно не улажу се тако да се од долара или евра направи долар или евро и по, већ се троше на обнову оног што смо уништили у рату – путеве, мостове, водоводе, електромрежу... Посебно оптерећење јесу предратни кредити чији су корисници махом била предузећа која су у међувремену пропала, тако да њихове дугове БиХ враћа из буџета Републике Српске и Федерације БиХ, зависно од тога на чијој територији је било седиште дужника. С друге стране, наруку нам иде то што су камате на кредите добијене после рата изузетно повољне – на неке су и испод једног процента, а углавном се крећу око 2,2 одсто”, казао је др Томаш.

Б. Марић


Коментари36
fbbdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Niki, Ljubljana
Slažem se Slobodane Veljkoviću, znamo ko je pisao scenario za raspad Jugoslavije. Ali niko od tih spoljnih planera nije mogao ni da sanja, da su Jugoslovenski narodi takve budale da ne mogu da se dogovore kao ljudi, nego da će krenuti u bratoubilački rat. To nisu spoljni faktori, to su unutrašnji koji nose 90% krivice, za sve što se desilo u bivšoj SFRJ.
Mirko
Gospodo kometatori cini mi se da ste zaboravili KOLIKO SRBIJA ima prihoda od nas koji smo u inostranstvu, mi koji POMAZEMO rodbinu i dolazimo u POSETU tamo gde smo rodjeni i gde cemo verovatno i da umremo.
Patrijota
Obistinila se čuvena Srpska kletva da neće imati šta da jedu.Jadni svi oni tako im i treba kada se druže sa Amerikom a ne ko mi sa Rusijom.UTA TA.
Zaharije Gligorijevic
Mislim da mi diskutanti suvise emotivno pristupamo zaduzivanju bez sagledavanja njegovih pozitivnih i negativnih strana. Zaduzivati su u cilju novog investiranja odnosno profitiranja je sasvim normalno, opravdano i vrlo cesto jedino moguce resenje. Problem nije u zaduzivanju problem je u potrosnji. Ako imate jasan i realan biznis plan koji moze dokazati da cete u doredjenom periodu biti sposobni da vratite dug i da profitirati onda je zaista glupo pricati o negativnosti zaduzivanja. Ako ste zapravo utrosili novac na svadbu umesto investiranja onda ste se bas debelo zaduzili. Evo jednog prakticnog primera na zapadu po pitanju zaduzenja: Osobe A i B imaju ista godisnja primanja i mogu da se zaduze za 500 hiljada Dolara. Novac mogu utrositi za kupovinu kuce. Osoba A uzima 500 hiljada i kupuje kucu od 500 hiljada i varaca dug 30 godina bez sanse da uzme novi kredit ili bilo sta investira vise. Osoba B uzima 200 holhada kredit akupuje skromniju kucu, a zatim kupuje jos jednu kucu u izgradnji ili devastiranu koju renovira i profitira 100 hiljada dolara. Osoba B se oslobadja kredita od 300 hiljada, zaradjuje 100 i dolazi u poziciju da kupi kucu od 500 i da zadrzi 100. Sta je sa osobom A? Prema tome ovaj jednostavan ali zivotan primer je u potpunosti primenjiv na makroekonomiju. Na zalost ja do danas nisam jos video ni jednu partiju u Srbiju koja je izasla sa jasnim ekonsomskim drzavni biznis planom koji moze nesto slicno da opravda ili odradi. Uzimati novac i trositi na "svadbe"je nesto najgore sto moze da se desi kako pojedincu tako i drzavi.
d. thomas
za cro cro. g-ne cro cro vi ocigledno ne citate domacu stampu, mislim hrvatsku. pre neki dan "novi list", rijeka, na naslovnoj stranici kaze: "najvecu korist od turizma imaju stranci". koji stranci? bec, gospodine cro cro. jer je erste banka , bivsa rijecka banka, prosle godine poslala u bec 20 miliona evra profita iz hrvatske radi isplate vlasnicima akcija banke. koliko je od profita erste banke ostalo u rijeci? to niko ne kaze, odgovoror je, verovatno, porazavajuci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља