Постављањем бетонских шипова 12 метара испод земље јуче је званично почела градња виле у Добрачиној улици број 15. После скоро две деценије ова „успавана лепотица” требало би, до краја следеће године, да поврати аутентичан изглед из 1884. године и поново улепша овај део Дорћола. На истој парцели тик уз здање, према пројекту архитекте Милана Палишашког, нићи ћејош један пословни објекат са стакленом фасадом.
Мирјана Прљевић, координатор пројекта, каже да ће градња новог здања тећи уз примену свих услова Завода за заштиту споменика културе, јер је реч о објекту под заштитом.
– Сазидаћемо кућу идентичну некадашњој. Имамо детаљну планску документацију старог здања и, срећом, успели смо да направимо одливке украса са фасаде, делове столарије, дрвеног степеништа, ограде – објашњава Прљевићева.
На плацу на углу улица Добрачине и Симине биће саграђено око 3.000 квадрата са 25 паркинг места у гаражама испод земље. Пешаци ће у вилу моћи да уђу из обе улице, а аутомобили ће из Симине улице до паркинга стизати аутолифтом. Сутерен и салони у приземљу, због високих зидова, предвиђени су за организовање различитих скупова. Спрат је резервисан за канцеларије и пословне просторе док ће на врху стакленог здања бити два луксузна пословна апартмана са терасом.
Власник и инвеститор Борис Вукобрат, бизнисмен из Париза, кућу је купио још 1989. године од кћерке адвоката Миловановића, последњег власника здања. Од тада па све донедавно живот куће био је буран. Позната је јавности не само по томе што је власник затражио да заштита буде скинута већ и као први београдски сквот, а потом и стециште наркомана и бескућника. Када су архитекте и извођачи радова недавно коначно крочили у вилу остали су запањени. Стање које су затекли није обећавало.
(/slika2)– Од фекалија, шприцева, остатака паљевине, старог намештаја није могло да се прође. Кућа је била скроз оронула, годинама је прокишњавала, прозори су остали без стакла. Последњи пожар уништио је унутрашње дрвене степенице. Таванице и зидови су пропадали, а прошлогодишња ватрена стихијадокрајчила је кров – каже Прљевићева.
Она верује да ће после свих мука око прибављања сагласности и дозвола за почетак радова кућа крајем следеће године осванути као раскошно здање.
– Први пројекат ревитализације урађен је 1990. године. Због кризе у земљи десет наредних година није било помака. Нови идејни пројекат уз надоградњу пословног дела Палишашки је завршио 2002. године под измењеним урбанистичким и новим условима заштите. Последњих шест година прикупљали смо дозволе за реконструкцију и надоградњу – истиче Прљевићева и додаје да јој је после свега јасно зашто многи страни инвеститори одустају од градње у Београду.
Вила и плац недавно су освештани, а Вукобрат је досад уложио око милион евра, док је вредност пројекта око три милиона.
Д. Мучибабић
-----------------------------------------------
Београдска „трноружица”
Французи који су крајем 19. века градили прву железничку станицу подигли су куће близнакиње за своје службенике. Једна од њих, у чијим салонима се тада окупљао угледни свет, јесте београдска „трноружица”. Кућа је имала врт и красила ју је ограда од кованог гвожђа, а спратове је повезивало унутрашње степениште. Собе су грејане каминима и пећима из Беча. Милан Миловановић, адвокат, купио јекућу 1900. године од пуковника Ђорђа Марковића. Према пројекту Ђуре Бајаловића, 1927. године Милановић је надзидао спрат и тада је фасада виле са елементима декоративне пластике добила нови изглед. Здање у Добрачиној је наследила кћерка адвоката Миловановића, а Вукобрат је од ње зграду купио пре 19 година.Изглед виле, осим што је нагризаозуб времена, није се годинама мењао. Када буде завршено, ново здање задржаће аутентичан облик и изглед.
