четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

БЕОГРАДСКА ЛАКИРОВКА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 25.08.2008. у 22:00

У Србији се, корак по корак, уобличава оригинални теоријски концепт везан за универзални проблем дужничких криза. Допринос домаћих економиста светској економској мисли би се могао назвати „београдска интерпретација” проблема задужености. По овом тумачењу, проблем спољног дуга није у његовој висини, већ пре свега у дужничкој структури.

Дужници се тако деле у две групе – у првој групи су привреда, банке и грађани, дакле приватни сектор, чије задуживање неће створити дужнички проблем. Приватни сектор зна шта ради, рационално се задужујe и мудро троши новац на своју корист и ползу домаће економије. Дужнички проблем настаје када се задужује нерационални дужник – држава.

У овом контексту, грађанин који је узео кеш кредит да би купио деци патике и мобилни телефон, а затим их послао на летовање у Турску, зна шта ради. С друге стране, држава која би узела кредит па направила пут или поправила пругу, вероватно не зна. Како је две трећине спољног дуга Србије везано за приватни сектор и мудре дужнике, нема места страху, без обзира на укупну висину дуга.

За последњих годину дана, дефицит биланса текућег рачуна којим су обухваћени сви некредитни девизни токови, повећан је за 70 одсто. Девизни одливи су тако премашили девизне приливе по свим основама (укључујући и дознаке емиграната) за готово пет милијарди долара. У истом периоду, дефицит трговинског биланса, најважније компоненте биланса текућег рачуна, повећан је за 44 процента. Свакога месеца Србија увезе око милијарду долара робе и услуга више него што извезе.

Ови негативни токови се рефлектују на спољни дуг Србије који је у последњих годину дана повећан за око 42 одсто, и сада је око 30 милијарди долара. „Класична” економија би у овим кретањима нашла много разлога за песимизам, па и панику. У складу са „београдском интерпретацијом”, разлога за бригу углавном нема.

„Београдска интерпретација” почива на неуништивом оптимизму њених промотора и несаломивој вери у рационалност приватног сектора и тржишта. Овакав приступ грубо и тврдоглаво игнорише искуства великих криза последњих деценија.

Велике економске кризе које су протутњале протеклих година настајале су најчешће у приватном сектору. Aко се изузму искуства Аргентине и Русије, остале кризе имају мало везе са задуживањем државе. Актуелна криза на тржишту хипотекарних кредита у САД је резултат неодговорности приватног сектора – банака и грађана дужника.

За Србију, али и транзиционе земље уопште, свакако је најпоучније и најважније искуство велике економске кризе која је тешко погодила југоисточну Азију 1997. и 1998. године. И ова криза је везана за задуживање приватног сектора. 

Прецењени курс локалних азијских валута довео је до огромног дефицита биланса текућих плаћања. Уз то, привреда и грађани су се задуживали у страној валути на локалном тржишту. Високе домаће камате су стимулисале прилив свих облика капитала, поготово шпекулативног. Дефицит се неко време могао финансирати ино задуживањем, тим пре што су економије у региону биле у експанзији. Оног тренутка када су повериоци проценили да је финансијски ризик коме су изложени превелик, прилив кредита је престао, а капитал је нагло почео да напушта земљу. Огроман одлив девиза довео је до великог пада вредности локалних валута. Трошкови сервисирања иностраних кредита исказани у локалним валутама страховито су нарасли, неликвидност је постала свеопшта, и отпочео је процес ланчаних банкрота.

Сви кључни елементи велике азијске кризе данас су присутни у Србији и не смеју се игнорисати. Србија спада у мању групу транзиционих земаља које нису научиле важну азијску лекцију.

Економске кризе у државама у развоју по правилу настају као последица континуираног дефицита платног биланса и раста спољне задуженост. У таквом амбијенту, судбина државе је у рукама иностраних кредитора и виси о концу њихове спремности да (стимулисани високим каматама) обезбеђују прилив кредита на који се економија навикла. Када се из било ког разлога, економског или политичког, прилив кредита успори или заустави, избија криза која се у првом кораку манифестује као платнобилансна и валутна. Смањен кредитни прилив и нагло повећан одлив капитала доводе до прекомерног и неконтролисаног пада вредности домаће валуте који се више не може зауставити интервенцијом централне банке. Одмах потом, валутна криза прераста у дужничку. Страдају сви, па и они дужници који су кредите користили рационално. У кризама ове врсте, савршено је свеједно каква је дужничка структура и да ли више дугује приватни сектор или држава.

„Београдска интерпретација” даје подстицај неодговорном игнорисању дефицита платног биланса и задужености. Кредити које је Србија узела нису рационално коришћени како то теорија сугерише. Да јесу, све би пуцало од привредне активности, запосленост би бујала, а не би опадала из године у годину. Тешко је објаснити куда су отишле десетине милијарди долара узетих кредита као и приходи од продаје државне имовине. Србија је земља пропале инфраструктуре, трагично ниске запослености, прекомерне потрошње, растуће задужености грађана и страховите емиграције. Олака лакировка коју нуди део српске економске мисли је лоша услуга друштву и компромитација струке.

финансијски консултант


Коментари29
ba77e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
odlican text nebojsa, narocito je uvod sjajan (objasnjenje ko je, kako i zasto 'odgovoran'). uvek mi padne na pamet kako izostaju odgovori, kakvi-takvi, na vase komentare od strane onih koji mogu da se osete prozvanim, oni se svakako lako prepoznaju u vasim tekstovima. ali nema mesta cudjenju: oni brinu svoje brige koje nisu u vezi sa dobrobiti srbije kao drzave a i verovatno znaju da puno onoga sto vi iznesete predstavlja neoborivu i (prilicno prostu) istinu.
pravi zaverenik
Nece biti da su sve te banke i kladionoice nikle u zadnja tri meseca. Kada vas prodje odusevljenje zbog pobede Rusije u minulom duplom blickrigu, neko ce se setiti Kostunioce da napravi analizu bilansa. Od marta 2003. do juce, kada je pametni Samardzic poceo da "okuplja opoziciju". Tvrdeci da se Srbija sest godina javnom raspravom pripremala na usvajanje Ustava, pa pod okriljem noci, blanko glasanjem poslanika, sa dva dana natezanja uz molepstvije Patrijarha, izglasan ustav, ali bez Vojvodine. Albanci nisu bili ni pozvani da izadju na izbore. Od navedenih 30 milijardi dolara duga, najmanje 20 milijardi slobodno upisati na konto "uspavane lepotice". Jos niko nije pokusao da podvuce crtu i da izracuna koliko kosta Kostunica. I njegovo volovsko - Kosovo je Srbija. Da nije vukao Srbiju zajedno sa radikalima u okrilje Rusije, mozda bi zapad drugacije odlucio u vezi priznavanja KiM. Srbiju vadi samo "pesnica" Borisa Tadica. Da lupi sakom o sto i da kaze, dosta lupetanja, zasukati rukave pa poceti uciti kako se zivi i radi u Evropi. Zastrasujuca je kolicina komentara u kojima se siri odijum prema zapadu, posebno prema Evropi, a o istoj se znaju u magli granice i sastojci. Ne treba Vam jaci primer od izjava ruskuh zvnicnika; sa NATO-om fajrunt, nastavljamo zivot sa Francuskom, Nemackom i Italijom. Sta misle Rusi o Evropi. Niti ona, Evropa ne moze bez ruskog gasa i nafte, a Rusi ni u snu bez Evrope. Pardon, njene tehnologije. Posebno njene auto industrije. Prvi dokaz obicnom Rusu da mu je zemlja krenula u buducnost je mogucnost da sedne i da vozi evropski auto. Uz vrlo serioznu napomenu - proizveden u Rusiji. Sto nije nimalo svejedno. Kupovati neki Fiat Bravo u zvanicnom salonu, ili ga kupovati preko Zastave. Kao partnera Fiatu. Dokle ce "Politika" ustupati prostor i davati prednost Kosticima, Biankama i Ruvarcima, nije na meni da lamentiram, ali je sigurno da novi list treba okrenuti. Bez Kostunice. I bez radikala u "tolikom opsegu paznje i titranja". Zoran jos u
Miladin Mladja@hotmail.com
Ne mogu da shvatim da covece zivis u srbiji i sebi postavljas takva pitanja i na njih nemas odgovor ili si mozda doseljenik sa neke novo otkrivene planete. Grcevito se vladajuce partije bore da zadrze vlast zbog cega pa racuni se ne isplivase tolike godine i sta je tu cudno nezaposlenost buja dinar jaca uvoz ogroman pa jer vam to ne kaze da lopovluk cveta i u sred zime kada i priroda zamire.
Apatinka
Мирослав Анђелковић, 26/08/2008, 12:29 Господине Катићу, не само у улици Војводе Степе на Вождовцу, већ и у улици Српских владара у Апатину, ничу само банке и кладионице. Чули банкари и власници кладионица да у Апатину има нешто више пара 8 још од пивариних акција) па отварају банке и коцкарнице, пардон , кладионице. Ако по ничем другом, оно по тим сличним појавама, Апатин личи на Београд. Могло је и нешто паметније да нам се деси.
mmisine, jako interesantan članak i zaključci se potpuno mogu odnositi na nas u pogledu deficita platnog bilansa i koji može dovesti do valutbne a kasnije do dužničke krize i sveopšte nelikvidnosti i bankrotsva. pozdrav, milan

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља