петак, 20.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:05

Парк природе испод Бељанице

Аутор: Драгица Бајићуторак, 26.08.2008. у 22:00
Богата туристичка понуда (Фото СО Деспотовац)

Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци у повељи даровници кнеза Лазара. Године 1882. Милутин Обреновић доноси одлуку да се село зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића и указом га проглашава за варош.

Природне лепоте, брдско-планински предели, разноврсност флоре и фауне и речни токови, пружају добре услове за развој рекреативног, риболовног и ловног туризма.

Крашки састав планине Бељанице узроковао је присуство многобројних вртача, јама, увала и пећина. Најпознатија је Ресавска пећина. Прави назив јој је Дивљаковачка пећина јер се налази на ободу истоименог поља. Дуга 2.830 метара, али је за посету уређено само 800 метара.У склопу комплекса отворена је етнокућа која је јединствен изложбени простор. Располаже експонатима старости од 50 до 200 година.

На проширеном делу кањона Ресаве на 376 метара надморске висине, лежи село Лисине. Испод планинског виса Соколца из камена извире снажно Велико врело, које после неколико стотина метара прави атрактиван водопад Лисине. У селу се налази рибњак и неколико ресторана, где могу да се пробају специјалитети овог краја.

Речке се налази на северној страни Бељанице на надморској висини 950 метара. По долини теку две речице, од којих већа понире у једном од најдубљих понора у Србији (Ивков понор, 156 метара).

Због несвакидашње лепоте, врело, речни ток и водопад су заштићени као парк природе.

(/slika2)Ово подручје је изузетно богато за лов на дивље свиње, јелене, срне, дивље мачке, зечеве, фазане, препелице, а у реци Ресавци се крију пастрмка, кркуша, кленови и беовице. У оближњим рибњацима гаји се пастрмка.

У центру граду је извор термоминералне воде који је условио постанак Деспотовачке бање. Ова вода лечи различите врсте костобоља и добра је против камена у желуцу и за рад бубрега.

Манастир Ресава (Манасија) један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића, изграђен између 1407. и 1418. године. Одмах по оснивању Ресава је постала културни центар деспотовине. Ресавска књижевна школа била је чувена по преписима и преводима и после пада деспотовине кроз цео 15. и 16. век. Живопис Ресавске цркве спада у ред највиших домета средњовековног сликарства. Републички завод за заштиту споменика културе почео је обимне конзерваторско-рестаураторске радове 1956. године који још трају.

Са циљем очувања духовне и културне баштине и повезивања уметности кроз векове у Деспотовцу се већ 16 година одржава манифестација „Дани српског духовног преображења” од 19. до 28. августа. Ту су и многобројне друге приредбе које привлаче туристе, као што су „Планински сусрети” у споменику природе Лисине, међународни фестивал поезије „Слово љубве”, ликовна колонија „Ресава” и „Ресавско посело”.


Коментари1
be551
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo simić
Znam za taj sir (koga "vlasi" prave, da je najbolji na svetu), nekada davno kao dete sam vodu pio iz Resave a roditelji su me krstili u Manasiji. Čitav kraj i reka su inspirativni otuda pesma o Resavi. RESAVA (reka iz detinjstva daleka) Tvoja je voda nekad čista bila gde mlada devojka svoje lice mila kraj Tebe se rodih detešce sam bio detinjom sam rukom Tvoju vodu pio. Bistra Si bila vodo studena izvori su Tvoji iz sivog kamena nad kojim se gordi Beljanica planina, brzaci Ti i slapovi sitne kapi roje prelamajuć svetlost u dugine boje, ribice se sjajne praćkale na suncu k'o dete sam gled'o s'radošću u srcu. Divni Ti junaci pronosili ime i ovaj što piše ponosi se time. LJudi bez pameti u crno Te zavili Tvoju crnu vodu nisu više pili ni ribe ni žabe ostala Si pusta ugljen prah učini da Ti voda gusta. Kraj Tebe ubiše i travu zelenu ni stado ne pase u runu svilenu. Vrati' će se pamet, Tvoje će biti vreme izluči'ćeš iz Sebe to ugljeno breme bi'ćeš opet zdrava k'o što si i bila napaja'ćeš ptice i hladit im krila para'će Ti vodu ribice šarene pastrmke, klenovi, krkuše i mrene, a do tada vodo nek' Te slava prati svoje kćeri i sinove pi sebi ćeš zvati. Sava Rec

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља