уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19
Умеће живљења

Мајстор за корице

Александар Ћеклић је за петнаест година рада повезао више од хиљаду књига од којих се многе налазе код познатих светских и домаћих колекционара
субота, 30.08.2008. у 22:00
Александар Ћеклић

Још у време док је студирао на Саобраћајном факултету, Београђанин Александар Ћеклић заинтересовао се за старе занате и старе сликарске технике. Привлачили су га иконопис и калиграфија, али љубав према коричењу некако се издвојила.

- Препознао сам да се кроз уметнички повез књига могу најбоље изразити - каже Ћеклић који је од 1992. године до сада повезао више од хиљаду уникатних књига.

Београдски колекционари и трговци најчешће купују књиге одштампане у 19. и у првој половини 20. века: дела Станислава Винавера, Иве Андрића, Исидоре Секулић... Поред романа, још чешће се кориче историјске књиге Стојана Новаковића, Виловског, Ћоровића…

Занат сам учио из књига немачких мајстора. Такав приступ има и предности и недостатке. Предност је што су их писали најбољи мајстори уметничког повеза, а недостатак је можда у томе

што нисам имао учитеља у пракси. Ипак, временом сам потпуно овладао том техником и планирам да ускоро отворим школу. Има много заинтересованих који желе да се из хобија баве уметничким повезом - каже Александар.

Уметност првих хришћана

Ова уметност има дугу историју, и њен настанак тесно је повезан са настанком хришћанства. За разлику од паганских писаца, који су своја дела исписивали на папирусу и затим их одлагали у облику свитака, први хришћани писали су на пресавијеном папирусу, а доцније и на пергаменту који су затим повезивали у облику свешчица, сасвим налик књигама у данашњем облику.

Први мајстори су потицали из коптске хришћанске заједнице из данашњег Египта. Они су прилагодили технику шивења ћилима новој намени, и тако почели да прошивају књижне свешчице. Све до краја трећег века хришћанске књиге и њихови повези били су врло скромни, међутим, од четвртог века књиге постају раскошне, тако да надмашују све што је до тада античка цивилизација на овом пољу створила.

Хиландарски повези

Претпоставља се, каже наш саговорник, да је уметност коричења у Србији настала у време Ћирила и Методија, али из тог периода нема сачуваних повеза. Најстарији сачувани српски повези рукописних књига потичу из 13. века. Крајем 15. века појављују се и прве штампане књиге. Наши средњовековни повези рађени су по византијским узорима.

(/slika2)Ћеклић се интересује и за хиландарске повезе. Ове године објавио је рад „Повези рукописних књига Хиландарске библиотеке”.

- Хиландарска библиотека броји нешто више од хиљаду рукописних кодекса који углавном имају сачуване повезе у бољем или лошијем стању. Срећом, повези нису рестаурирани, те њихово обиље у изворном стању представља праву ризницу за истраживање технике израде средњовековних повеза - каже нам београдски уметник повеза.

Ћеклић у свом раду, наслањајући се на дугу традицију овог заната, комбинује традиционални и модерни стил, у зависности од духа и карактера самог дела. Ако је, на пример, реч о неком надреалистичком роману, сигурно је да за њега неће применити византијски орнамент, - појашњава.

Александар Ћеклић до сада је имао неколико групних изложби и две самосталне. Прва је била у Малој галерији УЛУПУДС-а , а друга је у току, у галерији Атријум у Градској библиотеци у Кнез Михаиловој.

Његови повези налазе се код многих колекционара у земљи и иностранству: у Швајцарској , Енглеској, Канади, Јапану, Аустралији.

Д. Стевановић

--------------------------------------------

Разоткривене тајне

Модерни стил уметничког повеза појавио се први пут у Француској почетком 20 века. Код традиционалног повеза користи се богата орнаментика у такозваном слепом отиску и позлати, али на основу орнамената тешко је извести закључак о врсти књиге. У прошлим вековима све је било обавијено велом тајне па и књига, док модерно доба разоткрива сваку тајну, губи се свака врста интиме, па и повези директно одражавају дух и карактер текста.


Коментари0
992ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља