субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.09.2008. у 22:00 Стефан Вукашин

Најчуднији рачунари

Данашњи рачунари се ослањају на мењање струјне учесталости (импулси) и намагнетисања у баратању и похрањивањеуподатака. Увелико се, међутим, испитују веома необични поступци, рекли бисмо уврнути, који ће се, можда, убудуће користити...

Оптичко рачунарство: Нема ничег чудног у тајном записивању (шифровање) светлосним зрацима. Зар планетарне телекомуникационе везе не зависе од светлосних (оптичка) влакана? Али коришћење светлосних титраја да би се обављали прорачуни и даље је непрактично.

Истраживање Пола Брауна са Универзитета у Илиноису, међутим, доводи нас све ближе том циљу. Он је начинио тродимензионалне таласоводе од фотонских кристала, што би омогућило заробљавање светлости, успоравање и савијање преко оштрих углова, без бојазни да ће се на све стране расути.

У међувремену, Михаил Лукин са Харварда осмислио је, у суштини, оптичку претечу транзистора који се налази у темељима свих савремених компјутера. Са сарадницима је натерао један једини фотон из светлосног сигнала да укључује и искључује други светлосни сигнал.

Квантно рачунарство: Ако желите да погазите сва правила класичног рачунарства, не трагајте ни за чим другим до за квантним рачунарима. Уместо електронских битова што постоје у виду 0 или 1, они користе квантне механичке учинке да би образовали кубите који могу бити истовремено у оба стања.

Израчунавања показују да ова појава допушта да се напоредо извршавају бројна израчунавања: с порастом збира кубита, обрађени подаци се умножавају експоненцијално. До сада су квантни рачунари имали веома мало кубита користећи квантне тачке, нуклеарну магнетну резонанцу, јоне метала и одскора испреплетене парове фотона.

Неуронско рачунарство: Зашто поћи од нуле када можете позајмити успеле замисли? Неки истраживачи се надају да ће напредовати пресликавањем рачунара које је створила природа. Фернандо Муса-Ивалди са Универзитета Чикаго показао је како се неколико можданих ћелија змијуљице, примитивног кичмењака налик јегуљи, може искористити за управљање роботом. Мождане ћелије које овај створ користи за оријентацију показале су се способним да наведу скаламерију да прати светлосни извор.

Америчка истраживачка агенција за одбрану ДАРПА недавно је створила киборг-мољце на даљинско управљање користећи електроде које им је уградила у мозгове.

Лепљиво рачунарство: Један од најчуднијих икада направљених рачунара одриче се скаламерије (хардвер) у корист чудновате лепљиве твари (gloopware). Ендру Адамацки са Универзитета Западна Енглеска може приморати ометајуће таласе умножавајућих јона у хемијском лепилу да се понашају као логичке капије, блокови од којих су рачунари изграђени.Валове ствара треперећа понављајућа хемијска реакција.Дотичнехемијске логичке капије могу да наведу руку робота да меша смесу у којој су оне. Како прсти робота подстичу хемикалије, покрећу се нове реакције које управљају руком.

Последица је нека врста роботског егзистенцијалног парадокса – да ли је хемијски мозак учинио да се рука робота помери или је рука рекла мозгу шта да мисли? На крају Ендру Адамацки тежи да ове хемијске рачунаре споји у електроактивни, на гелу засновани „омотач” за стварање „грудвица-робота”.

Буђаво рачунарство: Чак се примитивни организам, попут плесни, може употребити за решавање проблема који су заварали класичне рачунаре.Тошијуки Накагаки из Института за физичка и хемијска истраживања у Нагоји показао је да буђ из муља може израчунати најкраћи пут кроз лавиринт.

У огледима се мноштво амебоидних независних ћелија које се понашају као један организам у почетку раширило да истражи све могуће путеве. Али када је низ ћелија пронашао најкраћи правац до неке хране скривене на излазу, остатак масе престао је да истражује. Буђ из муља би се тада повукла из ћорсокака и пратила директан пут до хране.

За информатичаре је ово занимљиво, јер је сналажење у лавиринту слично проблему путујућућег трговца који тражи најкраћу путању између одређеног броја тачака у простору. Сложеност брзо порасте како се дода још тачака, што представља озбиљну тешкоћу за класичне рачунаре.

Коментари0
3d82c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља