"Војници! Јунаци! Врховна команда је избрисала наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине", речи су из чувеног говора мајора Драгутина Гавриловића, одржаног на Дунавском кеју 8. октобра 1915. године браниоцима града од аустроугарске и немачке агресије. Тим поводом јуче у цркви Ружица на Калемегдану, у организацији Савеза потомака ратника ослободилачких ратова Србије 1912 - 1920. године, чија општинска организација Стари град носи име Драгутина Гавриловића, одржан је помен свим изгинулим српским ратницима. После парастоса, поштоваоци наших светлих традиција имали су прилику да се подсете на славне подвиге бранилаца српске престонице.
- Несразмерно већа сила напала је ову земљу већ измучену ратом. Бранитељи части српског народа Београда и Србије своје животе су оставили на обалама Саве и Дунава. Јуришали су на двадесетоструко моћнијег непријатеља кличући "С вером у Бога, за краља и отаџбину" - подсетио је Иван Стратимировић, председник општинске организације СПРОР "Драгутин Гавриловић". Он је окупљенима указао на јуначке подвиге не само мајора Гавриловића, већ и осталих хероја, међу којима је посебно навео пример Ђорђа Роша.
Иако није било изгледа да се Београд одбрани, српски војници су свесно ушли у борбу како би војсци, влади и народу омогућили повлачење из Србије са што мањим губицима. У томе се огледа успех битке за одбрану Београда 1915. године.
- Србију су, поред Аустроугарске, напале Немачка и Бугарска, али је од лета 1914. српска војска успела да порази аустроугарске снаге на Дрини, Церу и Колубари. Међутим, у овим борбама наша армија је доживела велике губитке. На то треба додати и тифус који је завладао у српским редовима. Све је то утицало на исход битке за Београд - истакао је Драгош Петровић, потпредседник општинске организације Савеза потомака ратника ослободилачких ратова 1912 - 1920.
Петровић је подсетио и на сам ток борби тог кишног октобра 1915. године.
- Аустријанци, који су нападали код Калемегдана, и Немци, чији су напади били усмерени на Аду Циганлију, заједно су имали четири дивизије. С друге стране, српска војска, под командом пуковника Душана Туфегџића, бранила се са свега шест батаљона. Овој бројчаној неравноправности треба додати и огромну техничку и организациону надмоћ непријатељских снага - навео је Петровић.
После упада Немаца на Аду Циганлију, српска војска је била принуђена да напусти положаје, а убрзо и саму престоницу. У одбрани Београда страдало је око 4.000 српских војника, а мајор Драгутин Гавриловић био је тешко рањен. Он је војну каријеру завршио са чином пуковника, одликован је Карађорђевом звездом и француским Ратним крстом. Умро је 1945. године у Београду.
