понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Корист од евентуалних санкција Русији

Аутор: Љубинка Милинчићсубота, 30.08.2008. у 22:00
Ко ће се усудити да напусти тржиште од 140 милиона људи (Фото АФП)

Специјално за „Политику” 
Москва, 30. августа – Уколико Запад заиста уведе санкције Русији, то ће њој (Русији) донети само користи. Таква, парадоксална изјава дошла је ових дана из „Роселхознадзора” – федералне службе за надзор Министарства пољопривреде. Објашњење је да ће Русија, кад изгуби могућност да увози из САД замрзнуте пилеће батаке, или како овде кажу „Бушове ножице”, морати да се позабави развојем сопствене производње.

„Мало ћемо стегнути појасеве, али смо у стању да производимо довољно меса, жита, млека. Још ће остати и за друге”, тврди Николај Власов, заменик директора „Роселхознадзора”, који каже да, ако буду почели да се користе сви могући капацитети, Русија може да храни 33 милијарде људи.

Упркос томе, тренутна ситуација је сасвим другачија. Данас је руска зависност од увозне хране велика – према статистичким подацима, око 50 посто производа у прехрамбеним продавницама је увозно. Зато је један од приоритета нове руске владе управо борба да се та зависност смањи.

Недавно је први вицепремијер Виктор Зупков изјавио да ће у пољопривреду бити уложен огроман новац – до 2012. године сељаци ће добити допунске субвенције у износу од 102 милијарде рубаља (око 4,5 милијарди долара).

У том светлу треба посматрати и евентуално замрзавање пријема Русије у Светску трговинску организацију (СТО). Како би испунила захтеве и поштовала правила СТО, Русија већ 15 година примењује нека ограничења као што је, на пример, ограничење подршке пољопривреди, дозвољавајући при том увоз огромних количина „Бушових ножица”.

Цене енергената су, да би биле усклађене са светским, у последње време повећане више пута утичући тако на животни стандард грађана. Позитивних ефеката чланства у Организацији нема јер се пријем стално одлаже – иако је постигла билатералне договоре са 153 државе, стално се појављују нове препреке. Аналитичари то објашњавају сликовито: „То је као да играш фудбал, а гол супротне стране је ограђен даскама, док је твој слободан”.

Теза да ће новим одлагањем пријема бити теже да се извозе пољопривредни производи на Запад бесмислена је – руски пољопривредни производи ни до сада нису имали никакве шансе на западном тржишту јер нису могли ценом да конкуришу локалнима који су заштићени олакшицама и субвенцијама. Процес је био обрнут – правила СТО налажу ниске увозне таксе, па је Русија била затрпана јевтиним месом и млеком, тврди се – често и веома лошег квалитета. И сада се у продавницама могу купити пилећи батаци из америчких државних резерви, замрзнути пре 20 година за случај да дође до атомског рата.

Наравно, неће бити лако да се преко ноћи подигне производња. Треба решити бројне проблеме – лоше путеве, дефицит кадрова – руско село је деценијама уништавано, индивидуална производња била је забрањена, а пољопривредом су се бавили совхози и колхози. Кад се распао СССР, распали су се и они, а на селу готово да није остао нико. Једина област у којој је ситуација више-мање добра јесте производња жита. У осталима је стање незадовољавајуће – кад се крене колима или возом у унутрашњост Русије могу се видети бескрајна необрађена поља и огромне полупорушене зграде које су некад биле колхозне штале или силоси.

Заустављање пријема у СТО, сматрају неки аналитичари, могло би бити окидач који ће активирати унутрашње потенцијале. Препрека има много – од алкохолизма и неискуства сељака до цена минералног ђубрива и горива за пољопривредну механизацију које доходак своде готово на нулу. То, опет, није баш нека препорука банкама да одобравају кредите онима који би желели да раде.

Највећи део суме коју ће влада уложити у пољопривреду, припашће сточарству. А да би се банке приволеле да дају ризичне кредите – у сточарству се уложено враћа тек за десет година – држава ће издвајати годишње 2,3 милијарде за субвенционисање камата не кредите.

Поред тога, биће смањен увоз „Бушових ножица” и свињетине за стотине тона, што ће омогућити домаћој производњи бољу прођу и повећати приходе који могу да се користе за модернизацију производње и увођење савремене технологије, без чега нема напретка, сматрају у министарству за пољопривреду.

Негативна последица целе операције готово је сигурно повећање цена, али министарство је уверено да ће се то брзо променити, понуда и тражња ће се изједначити и цене ће се стабилизовати. Дотле ће морати да се рачуна на производе из Аргентине и Бразила.

Кад се говори о евентуалним санкцијама Русији – пољопривреда јесте најосетљивија, али постоје и друге области у којима је Русија велики увозник. Електроника, кућна техника, све то се у великој мери увози. И ма како парадоксално звучало, управо та чињеница штити Русију и од европских и од америчких санкција.

Руско тржиште је огромно и захвално, свакоме ко се на њега пробије, гарантује огромну добит. Оне који су у томе успели, тешко да ће моћи да убеде да се повуку. Треба имати у виду и да се у Русији производе бројни производи по лиценци – „Марлборо” и „Пепси”, „Пармалат” и „Нестле” већ су постали руски производи и тешко да ће неко моћи да их убеди да напусте тржиште са 140 милиона потенцијалних купаца.

А што се електронике тиче, њен највећи део данас се склапа у Кини и другим азијским земљама – на њих се неће односити ни европске ни америчке санкције. Напротив, још ће им се шире отворити врата Русије која је данас, више од других земаља, „гладна” тих производа.

-----------------------------------------------------------

Економска независност Русије

Према статистици, Русија данас може да обезбеди 60% својих потреба за живином, 65% за свињетином и говедином, 100% за житом, 40% за сиром, 95% за млеком, 25% за вином, 20% за одећом, 25% за лековима, 15%, за кућном техником, 99% за цигаретама, 35% за козметиком.


Коментари16
c2cfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nišlija Odniš
Nema leba bez motiku. To važi i za Ruse. Ali može se kalorije nadoknaditi VOTKOM.
GORAN
Sankcije Rusiji nikome dobro neće doneti,u to sam siguran.Ekonomski,politički pritisci,specijalni i klasični rat su uobičajeni način komunikacije danas u svetu.Nažalost,pretnje sankcijama i probni balon zvani Gruzija su pre početak nego kraj priče.Kušner se kao jahač apokalipse uvek pojavljuje pre nego što poteku krv i suze,tako da meni izjave tog naduvenog petlića nisu nimalo smešne.Jasno je kao dan da će zapad pokušati da zaustavi jačanje Rusije i učini je bezopasnom po svoje interese.Takodje je potpuno jasno da Rusiji ne pada na pamet da bude drugorazredna sila kojoj će neka Britanijica,Francuska ili neko sličan lupati čvrge.Da li je Rusija dovoljno ojačala da se suprotstavi zapadu,sama ili uz nečiju pomoć i šta zapad može Rusiji i dokle je spreman da ide,videćemo nažalost.Nažalost,jer ovo ne sluti na dobro,uopšte ne sluti na dobro,pošto su miroljubiva koegzistencija,ravnopravna saradnja i razumevanje medju zemljama i narodima nešto što ne postoji.Kad se oni budu sudarali i nama će se tresti plafon.Moje simpatije su na strani kočoperne braće Rusa,ali pre svega na strani mira.Kako se zapad ponaša izgleda da mira neće biti.
Marko Nikolic
E, ovo je jedan stvarno interesantan tekst koji mi lici na onu cuvenu Slobinu recenicu: "Sankcije su izazov za nasu privredu ...". Naravno, totalni sunovrat ekonomije dokazao je koliko je bio u pravu ...
Милован Рафаиловић
Уствари руски народ би имао огромне користи у случају да Запад уведе санкције. Марлборо и Пепси су убитачни отров по руски народ, а и свињетина није много далеко од њих. Скоро све што Запад извози, нарочито Америка, је нездраво за људе. Са санкцијама на њихове производе људи би били здравији и отуда би била мања потреба за лекове. Продуктивност би порасла и тако смањила потребу за увоз. У Америци редовно живи више од 65% становништва на лековима. Ја бих желео да ми неко каже какав је тај живот. Псећи!
grozdan julijanovic
Potencijali Rusije nisu nimalo za potcjenjivanje. Ali prvo skoci pa reci hop. Najveca kompanija za mlijeko i mljecne proizvode nije ni u Americi ni u Francuskoj. Zamislite najveca kompanija se nalazi u Holandiji. Sramota je za mnoge da mala Holandija im drzi lekcije kako se proizvodi mlijeko i mlijecni proizvodi. Dakle Rusi bi prvo trebali otici u Holandiju pa da nauce (a nista ne bi falilo ni domacim pametnjakovicima ) kako se to moze proizvoditi mlijeko i mlijecni proizvodi za rijecne tokove. Nadalje nemaju Rusi ni pribliznu tradiciju kao americki i engleski farmeri (a zasto ne i argetinski) u proizvodnji mesa. Sto se tice secerne repe tu mogu da nauce mnogo kod Francuza, a za vino su najveci majstori Italijani (ne vise Francuzi). Sovjetrski Savez je imao jednom sansu (za vrijeme Hruscova) da postane velesila u proizvodnji hrane. Tada je vec 75% tereta trgovacke flote svijeta bio pod sovjetskom zastavom. Odlaskom tj. ukljanjanjem Hruscova koji je bio zaista liberalni 'komunista'ili bolje reci fleksibilni socijalista solhozi i kolhozi ponovo zarastaju u korov. Da ne spominjemo Gorbacova koji je unistio potpuno svu inicijativu i unistio proizvodnju sampanjca i dobrih vina svojom neodmjerenom prohibicijom. Rusiji kao i cijelom istoku treba preduzetnistvo i hrabri igraci kao sto je bio Hruscov pa da mogu da ponude svoju sniclu i mlijecne proizvode u izobilju barem svojim gradjanima. I na kraju drzave koje nisu sposobne da proizvedu dovoljne hrane za vlastite potrebe (BiH, Makedonija u okolini) su osudjene na dugu ekonomsku stagnaciju. U Americi farmeri su svega 2% radno aktivnog stanovnistva koji hrane 300 miliona Amerikanaca i pri tome jos izvoze. Bez obzira za sve simpatije prema Rusiji i njen evidentan prestiz na mnogim poljima, dobro bi bilo da konacno uspostave istinske odnose u proizvodnji hrane i naravno stimulisanju vlastitih proizvodjaca na pravi nacin.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља