уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:01

Нишлија рукометни краљ света

Аутор: Тома Тодоровићнедеља, 31.08.2008. у 22:00
Никола Карабатић

Ниш – Достигао је светске висине. Почетком августа Светска рукометна федерација прогласила га је најбољим рукометашем на свету, а последњег дана Олимпијаде у Пекингу окитио се златном олимпијском медаљом.Тог 24. августа златно одличје које је у Кини освојио Никола Карабатић, рођени Нишлија, славило се и у Нишу и Алексинцу. Без обзира што је Никола био у дресу француске репрезентације.

– Рођен саму Србији, у Нишу, 10. априла 1984. године, где сам живео прве две и по године. Када сам се родио мајка Радмила завршавала је студије медицине, а отац је био рукометни професионалац, голман у нишком Железничару. Мајка је Алексинчанка, а отац Бранко је Трогиранин. Њега је из Далмације спортска каријера довела у Ниш, у којем је провео пет година и у којем се оженио.

Дубоко су му се урезала сећања на најраније детињство, каже Никола:

– Отац је те године с јесениотишао у Стразбур, у екипу тамошњег прволигаша Роберсоа, а мајка и ја смо остали у Нишу. Живели смо заједно са најближим рођацима, са баком у Алексинцу и мамином рођеном сестром и њеном породицом у Нишу. Крај њих сам почео да растем, ту сам проходао и прве речи проговорио. Поред Нишаве сам почео да јурим за лоптом. Мајка је дипломирала и завршила обавезни лекарски стаж и онда смо се придружили оцу у Француској. Било је токрајем 1986. Брат Лука родио се у Стразбуру, 1988. године.

Породица Карабатић преселила се средином деведесетих година у Монпеље.

– Почео сам да тренирам рукомет у деветој години, тек сам био кренуо у школу. Васпитани смо брат и ја у спортском, али и спартанском духу. Касније, иако сам увелико био професионалац, у Монпељеу сам завршио са најбољим оценама средњу школу и уписао факултет. Без обзира на све велике обавезе у спорту студирам и планирам да завршим факултет и да дипломирам.

На западу Европе рукомет је одлично плаћен спорт, професионалци могу добро да уновче своје знање:

– Чињеница је да добро зарађујем, али није све у новцу. Најважнија ми је срећна, сложна породица, честа виђења са родитељима, који долазе код мене у Немачку, а и ја сваки слободни тренутак искористим да одем до Монпељеа.

Прича Никола о породици, сећа се и занимљивих детаља:

– Отац, као члан нишког Железничара, био је први голман репрезентације Србије на десетак утакмица. У то време постојала је репрезентација Југославије, а српска је посебно играла на два турнира у Русији и Шведској, па је он као члан тима из Ниша бранио боје Србије. У лето 2001. боравио сам код рођака у Нишу најдуже, двадесетак дана. И, наравно, отац је брата и мене одвео до хале Чаир, да ми покаже где је он играо, и на тренинг Железничара. Једнога дана смо само гледали са трибина, а потом неколико дана и тренирао сам са рукометашима из Ниша. Сећам се да ме је један од младих тренера питао да ли бих волео да играм у Нишу и Железничару, у клубу где је отац достигао врхунац у својој каријери. Потврдно сам одговорио и заиста нисам имао ништа против тога. Дан-два касније ми је, међутим, када смо опет били у дворани, један старији тренер рекао да сам спор, да немам потребну експлозивност и да ће тешко од мене постати добар играч. Верујем да се сада каје због такве процене, јер сам ја већ у јесен те исте године постао првотимац француског прволигаша Монпељеа, са којим сам наредног пролећа освојио титулу првака Европе. А од 2002. године, тада сам био осамнаестогодишњак, све до данас сам стални члан репрезентације Француске.

Спортска каријера одвела је Николу из Француске у Немачку. Био је у Монпељеу до краја пролећа 2006, када је прешао у Кил, недалеко од Хамбурга. Потписао је четворогодишњи уговор са Немцима, до 2010. године, али је пре месец и по дана већ продужен до 2012. Са немачком екипом већ је освојио две титуле првака Немачке, првака и вицешампиона Европе.

Из спортске породице Карабатић на главну рукометну сцену успешно је ступио и Николин брат:

– Лука је од своје седме године до прошле јесени играо тенис и био међу најбољима у Француској и Европи у конкуренцији младих играча. Онда је изненада решио да остави тенис и почео је да тренира и игра рукомет. За само десет месеци постао је првотимац Монпељеа, где живи (родитељи су нам у пет километара удаљеном летовалишту Вила де Гардиол, поред Фронтињана) и члан младе репрезентације Француске. Висок је два метра и три центиметра...

После Пекинга рукометном краљу света Николи Карабатићу и осталим играчима из репрезентације Француске приређен је величанствен дочек у Паризу. Он је, међутим, одмах сутрадан стигао у Монпеље:

– Мајка Радмила ради као лекар у једном геронтолошком центру у Фронтињану, поред Монпељеа, а отац Бранко је службеник у општинској управи, задужен за организовање спортских манифестација. Уједно је и тренер голмана.Посебно су ме обрадовале информације да се славило у Нишу због моје златне медаље. То је, свакако, великим делом и због мог оца и мене и нишка медаља...

Како Никола види српски и хрватски рукомет и спортисте?

– Не знам зашто је толико пао рукомет у Србији. Знам да је одувек било добрих играча, са многима сам играо, али репрезентативни и клупски годинама много стагнира. У Француској сам био са Андрејом Голићем, Младеном Бојиновићем, Растком Стефановићем... Хрвати су стално, бар колико ја памтим, били добри и јаки. Али, постали су у последњих годину-две превише препотентни, чак и груби у игри, знају да провоцирају. Мислим да су због тога и много пропустили и на овој Олимпијади.

Финале и злато у Пекингу?

– Било је много тешко, посебно на три последње утакмице. Само су наш стручни штаб и моји саиграчи у репрезентацији знали да сам повређен, да не могу десну руку да испружим у лакту. Имао сам страховите болове, али стегну се зуби, заборави се током утакмице на недаће и болове. Баш том руком постигао сам и девет голова у финалу.

Како је у Немачкој?

– Рукомет је на високој цени, хале препуне, резултати добри. Највише се сада дружим са Видом Кавтичником, репрезентативцем Словеније, играмо заједно у Килу.

Планира Никола ускоро у Ниш:

– Долазим у Србију врло брзо, највероватније наредног лета. Пре тога Кил игра октобра у Македонији, у Лиги шампиона, и договорено је да моји рођаци из Ниша дођу у Скопље и тамо се видимо.


Коментари17
8b69f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m Mihailovic
Fenomenalna porodica.Nikola je super decko i pravi as. Samo tako nastavi.Prijatelji.
Mile Mrdjenovacki
Broj komentara pokazuje da se o rukometu itekako ima sta napisati.Komentari su skrenuli u polemiku koja nema veze sa rukometom, ali clanak je postigao svoj cilj, ljudi zele o rukometu da citaju... Imao sam srece da 1974te godine budem u timu Zvezde na osmnestodnevnoj turneji po Francujskoj, koju je organizobao ex. amb.G. Diklic, bivsi igrac Partizana a tada Ganjija...Sve hale su bile pune iako u ekipi nije bilo Lazarevica koji je bio sa reprezentacijom. Francuska je tada ucila rukomet od najboljih u tom trenutku... Danas kao da nas je sramota da ucimo od njih, a itekako imamo sta da naucimo. Obratimo samo paznju na igru Dinara u odbrani, koja je evoluirala od najveceg grubijana do savrseno pokretljivog i korektnog igraca cija snaga dominira ali skoro da nema iskljucenja... Pre desetak godina Mikela Obradovic je sa reprezentacijom Srbije i sjajnim Mikijem Radosavljevicem na golu je pobedio Francusku na gostovanju kada su se oni pripremali za medalju, ali je posle shvatio da ga je francuski kolega nadmudrio pustajuci ga da pobedi igrajuci uporno samo 3-2-1 odbranu da vidi kako se ta odbrana napada po cenu poraza... Tako rade pravi, oni koji su spremni da uce... Nikola Karabatic je imao od koga da uci, imao je da iskoristi svoju sansu. Svaka mu cast. Kao nepoznat momak je dobio Francusko drzavljanstvo i nema mu se sta zameriti, za razliku od onih koji steceno ime prodaju za rad... Primer njegovog brata pokazuje kako se daje sansa mladom talentu... za razliku od njih nasi klubovi se ponose vracanjem isluzenih igraca,radi malo vrdnih titula, juniori i kadeti su ispod osmog mesta, a nasi ljudi koji vode rukomet ne vide da se mora krenuti putem kojim je krenula Francuska sedamdesetih godina. Verujem u uspeh nasih seniora, verujem da se moze povratiti stara slava, ali samo mladi igraci od sedamnest do dvadeset godina u prvoligaskim ekipama mogu doneti buducnost nasem rukometu. Svaka cast starijima, njihovin imenima i medaljama...Karabatic je putokaz kojim trebamo ici.
Atanasije
Nikola Karabatic je visok 196 cm. i tezak 102 kg. Decko je rukometni "razarac" u pravom smislu reci. Ne samo sto je vrstan golgeter, vec igra i fantasticnu odbranu. U Kilu je imao srecu da ga trenira vrsni rukometni pedagog Noka Sevdarusic! Zelim mu da ostane takav kakav je a pre svega jos dugo godina najbolji planetarni rukometas.
Milja Katic
Srecno ti Nikola i tvom bratu i celoj vasoj porodici.Ulozili su u svoju decu i sada neka ubiraju plodove svoga vaspitanja.A ljudi mogu da se osecaju sta hoce i ako se neko oseca strancem u svojoj zemlji, to je njegova privatna stvar.Moja porodica i ja zivimo 15 godina van Srbije ali nam srce igra vec na mesec dana kad treba da krenemo za Srbiju.A dosla sam ovamo krajem jula.Ovde mi je lepo,pristojan zivot sve kako je kako treba ali to nije moj zavicaj,moja Otadzbina.Volim patriote ali ne mogu shvatiti one druge.Ali mi svi imamo pravo izbora i neka se osecaju i oni drugi strancima u svojoj zemlji.
Miro Markovic
Bravo Nikola, junace! Neka ti je sa srecom zasluzeno zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu. Te igre su uvek bile u slavu sportista a ne zemalja koje oni predstavljaju. Iako ti je poreklo srpsko, ti prvo pripadas tvojoj porodici pa tek onda Fracuskoj, Srbiji i celom svetu, jer smo svi mi u srcu isti. Da si los, niko ti ne bi posvetio paznju. Posto si medju najboljima, svi zele da te prisvajaju. Raduj se! Zelim ti jos mnogo uspeha i radosti u sportu koji volis.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Рукомет

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља