субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.09.2008. у 22:00

Пробни пилоти кинеског цара

До изума змаја довољно снажног да понесе тежину човека дошло је за време династије Ћи која је владала Северном Кином од 550. до 577. године. Први император те династије Као Јанг вршио је систематско истребљење породица које су подржавале претходну династију. Само у једној години убио је 721 особу. Као Јанг је, иначе, живео у кули високој преко 30 метара у којој се посветио учењу будизма. Једно од добрих дела која приповеда будизам јесте и ослобађање животиња ухваћених у замку. Цар је ту препоруку прихватио на свој начин и применио је на оне које је сматрао својим непријатељима. Тражио је да се осуђени на смрт доведу у кулу, а онда им, великодушно, омогућавао да полете с ње. То се звало „ослобађање живих бића”... Несрећници су, наравно, сви одреда страдали а Као Јанг је, како је забележио неки хроничар, цео спектакл посматрао са уживањем и уз много смеха. Тај хроничар је забележио и да је цар од 559. године почео да људе које је осудио на неку казну користи као „пробне пилоте“ за змајеве који су били довољно велики да понесу човека. Један од тих осуђеника био је принц Хуангту, који је, летећи на змају, превалио раздаљину од око три километра. И уместо да га награди слободом за тај успех, Као Јанг је несрећног принца уморио глађу.

Производња змајева у Кини датира још из 6. века пре наше ере, ако је веровати запису филозофа Мао Тија да је провео три године израђујући змаја. Касније су змајеви постали уобичајена појава и служили су у разне сврхе. Као дечије играчке, али и за спортска такмичења у „борби змајева”. Победник је био онај такмичар који би успео да својим поцепа змаја свог такмаца. Змајеве је често користила и војска, понекад и за бацање пропагандних летака на непријатељску армију. Служили су и као привремене осматрачке платформе: у том случају носили би човека који је шпијунирао непријатеља.

И Јапанци су користили змајеве у војне сврхе, највероватније да пренесу људе у опкољене градове или иза њих.. Најчувенија прича о јапанским змајевима јесте она о самурају из 12. века. Он и његов син били су протерани на неко мало острво. Прича каже да је самурај Таметамо привезао сина за змаја и успео да га њиме врати у земљу. Змајеви су се наводно користили и за транспорт опека до радника на високим грађевинама.

Све што се попне мора и да сиђе, наравно, па зато не изненађује што су се људи интересовали и за падобране. Прича се да је кинески цар Шан користио сламнате шешире везане једне за друге да би скочио са куле која је горела. Занимљива је и прича која говори о неком смелом кинеском разбојнику, иначе локалном хероју. Ухваћен 1180. године у Кантону у замку на врху неке грађевине, он је успео да побегне скочивши с ње држећи се за два отворена кишобрана. Наводно је ово своје бекство касније овако описао: „Кад сам скочио, ветар их је одржавао потпуно отвореним, због чега су ми служили као крила, па сам тако без повреда стигао до тла”.

Ипак, прави падобран осмишљен је у Европи. Леонардо да Винчи је око 1485. нацртао падобран у облику пирамиде и зато је идеја о падобрану дуго била њему приписивана. Међутим, свеска једног непознатог италијанског проналазача, датирана неколико година раније, приказује падобран конусног облика – значи много практичнијег, који је вероватно и направљен. Скакач је имао сунђер у устима да би заштитио зубе приликом приземљења. Нажалост, немамо никаквих података о томе да ли је то помогло неустрашивом пиониру падобранства.

Коментари0
c6d11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља