понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.09.2008. у 22:00 Станко Стаменковић

Албрехт Дирер независног стрипа

Аутопортрет

Тешко је одредити границу између генија и лудака, али Роберт Крамб (30. август 1943. године), амерички стрип-цртач и један од највећих живих стрип-уметника, успешно је „помирио” ове две крајности.

Овај аутор и илустратор који је, и то чудом, с обзиром на специфичан начин живота, управо прославио 65 година живота, створио је неке од најчудеснијих ликова на алтернативној стрип-сцени и, успут, постао планетарно популарна личност.

Иако ниједног тренутка није искорачио из статуса андерграунд уметника, стекао је на стотине хиљада обожавалаца широм планете.

(/slika2)Аутор култног „Мачка Фрица”, Господина Природног, Сноида и Ђаволице и десетина других чудесних ликова, рођен је у веома несрећној породици у Филаделфији, у којој је живео са двојицом браће и две сестре. Његов брат Чарлс провео је већину свог живота затворен у кући, поред њихове посесивне мајке. Извршио је самоубиство 1994. године. То се догодило непосредно пре приказивања филма „Крамб”, режисера Терија Звигофа, запањујућег документарца о Робертовом животу, уметности и његовој извитопереној породици. Брат Максон, који се такође појављује у том документарцу, и даље живи у Филаделфији и издржава се тако што скитничари и проси. Максон је сликар, а после филма се донекле социјализовао и почео да продаје своје слике.

Њихов међусобни, веома присни однос, као и специфичан смисао за хумор који поседују сва тројица, такође је овековечен на филмској траци и чак и за стручњаке који се баве овом проблематиком представља право сведочанство о наследном лудилу у једној уметнички оријентисаној породици. На њихов специфичан развој утицао је и строги отац, наредник у америчким маринцима.

Несрећни брат Чарлс највише је утицао на Роберта да почне са цртањем стрипова. У току шездесетих година прошлог века, Роберт се селио у Охајо, где упознаје прву супругу, Дејну Морган Крамб. Објављује „Мачка Фрица” у сатиричном часопису „Мед”. Ускоро прелази у Сан Франциско, тадашње средиште слободних уметника, и 1968. године покреће часопис „Зап Комикс”, чувени андерграунд стрип магазин који окупља истакнуте стрип цртаче тог времена, Рика Грифита, Клеја Вилсона и Гилберта Шелтона.

Отприлике у то време разводи се од супруге и тај догађај оставиће трага на читаво његово стваралаштво. По сопственом сведочењу био је на ивици самоубиства и стално је био под дејством дроге ЛСД која је утицала на то да направи неке од најпознатијих ликова, попут Сноида, мушке шовинистичке креатуре која га је, између осталих, прославила широм света. Осим мушко-женских односа, у својим стриповима Крамб обрађује и расне, политичке и црнохуморне теме, често критички веома оштре.

Дружећи се са припадницима хипи покрета, упознаје и легендарну певачицу Џенис Џоплин која га ангажује да јој нацрта омот за њен албум „Cheap Thrills”, објављен 1968. године.

У току следеће две деценије прошлог века Крамб неуморно ради, цртањем се борећи против наследног лудила, стварајући свој јединствени, непоновљиви стил. Ни његова критика, обично уперена против потрошачког америчког друштва заслепљеног новцем и материјалним добрима, није изгубила на оштрици. Увек је био веома категоричан што се тиче уметничког интегритета: познато је да је одбио да уради омот албума за Ролингстонсе, под објашњењем да презире њихову музику.

После година проведених у измаглици ЛСД-а, Крамб упознаје и Алин Комински, своју другу супругу, која ће га смирити. Она је, вероватно, заслужна што је Крамб још увек жив. Са њом тренутно живи на југу Француске, у кући коју је добио за шест својих књига илустрација. Са њом има ћерку Софи. Из првог брака има сина Џесија Крамба.

Ретко који уметник је добио толико признања од истакнутих критичара и верних читалаца. Уметнички критичар Роберт Хјуз упоредио га је са Франциском Гојом, Албрехтом Дирером и Питером Бројгелом. Његова сатира поређена је са делима Џонатана Свифта, Франсоа Раблеа и Марка Твена. Са друге стране, често је оптуживан за расизам и мизогинију. Упркос томе, многе колеге стрипаџије одавно су га прогласиле генијем и једним од највећих уметника 20. века.

– Осећам се толико болно изолованим из друштва. Заклео сам се да ћу се осветити тако што ћу постати славни цртач – рекао је једном приликом Крамб. Објашњавајући феномен андерграунд стрипа, изјавио је да он представља апсолутну слободу, јер аутору нико не стоји изнад главе.

(/slika3)Издавачка кућа „Лом” је у Србији објављивала у више наврата Крамбове стрипове и тако га учинила доступним домаћим читаоцима, чиме је Крамб стекао поклонике и на овим просторима. Његови радови изашли су сабрани у две књиге под називом „Какав свет!”, објављене су 2001. и 2007. године, и у њима се налазе стрипови из најплодније Крамбове ере, од 1968. до 1973. године. У многима од њих појављује се и лично Крамб, често потпуно обнажен, и изриче своје ставове о свету и животу, који никога не остављају равнодушним. Овај ексцентрични уметник се, између осталог, прославио и по томе што је опседнут крупнијим женама, што се врло добро види у његовим радовима, а често приказује себе у чудној пози: просто обожава да га особе лепшег пола носе „на кркаче”.

Коментари0
7911a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља