понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Пола века Фис дизајна

Аутор: Биљана Лијескићсреда, 03.09.2008. у 22:00
Знак за издавачку кућу „Просвета”

Ретроспективну изложбу радова Љубомира Павићевића Фиса, пионира српског дизајна, под називом „Пола века Фис дизајна” свечано ће вечерас, у 19 часова, у Музеју примењене уметности у Београду отворити архитекта Слободан Машић.

Дуге седе косе, искричавих плавих очију у ведром расположењу Љубомир Павићевић Фис, осамдесетогодишњак, сачекао је јуче екипу „Политике” у Музеју, окружен бројним радовима који су управо распоређивани по зидовима. Број идејних решења знакова, амбалажа, плаката, проспеката, графика, филмских шпица, скулптура, ентеријера и екстеријера које је он потписао је запањујући и говори о томе да у историји нашег дизајна нема много стваралаца, попут Павићевића, ангажованих на свим пољима у континуитету од 55 година.

Фис је на овај дуги, неизвестан и леп пут кренуо 1953. године од Вршца до Њујорка, од домаћих сајмова до угледних галерија и музеја. Уз осмех, графички, индустријски и дизајнер амбалаже, вајар, фотограф, сценограф... чији су пројекти само до 1968. били реализовани у више од пет милиона примерака, каже да је много тога у његовом животу одредио случај.

(/slika2)– Када видим оволики број радова који ће бити изложени некако се препаднем, ово је ситуација у којој се запитам како је могуће да сам све то урадио. А ово што видите је само трећина мог целокупног рада. Изложба је уједно и приказ једног времена, многи радови су ту више од педесет година стари. Занимљиво ми је било питање једног момка, који је видео моје плакате из педесетих година, у којем сам их програму радио! Разумео сам га потпуно, јер он живи у време данашње технологије и делује му нестварно да сам руком писао слова и измишљао оно што данас зову фонтовима – каже духовито дизајнер који је допринео култури визуелних комуникација код нас и осмислио примењену графику, политички плакат и економску пропаганду.

Сви који посете изложбу моћи ће да до 14. септембра виде Фисове радове и у компјутерској техници.

– Било је неминовно да, без обзира на моје године, научим да радим и на компјутеру; једноставно, дошло је време да оставим рапидографе, лењире, четкице. Стара изрека је да млађи треба да уче од старијих, а ја сам врло брзо схватио да је данас обратно. Све што сам научио о компјутеру научио сам од младих људи и није ми пала круна са главе. Али, и од историје се може учити а ја њој припадам – каже Павићевић.

У време када су се сликари и графичари бавили оним што се данас зове дизајн он се ту, како каже, нашао случајно.

– У младости сам почео да студирам архитектуру коју сам веома волео, али сам морао да напустим студије из најбаналнијих животних разлога. Једног јутра сам на железничкој станици видео плакат „Идеја, цртеж, штампа – примамо нове сараднике”, јавио сам се на конкурс и тако сам, у ствари, почео да се бавим дизајном. Свих ових година ниједан посао нисам одбио и увек сам говорио да све знам да радим, а онда сам ноћи и дане проводио у учењу. После сам се заљубио у тај посао. То је животна срећа да човек проведе цели век радећи оно што воли. При том сам био слободни уметник.

Фисове скулптуре од бојених ексера су, тако, једном приликом видели представници ланца робних кућа намештаја „Мобилиа модерна” из Италије и поручили их како би оплеменили свој изложбени простор.

(/slika3)Фис је сарађивао и са великим домаћим фирмама: „Меримом”, „Далијом”, „Центротекстилом”, „Галеником” и могао је да живи нормално од новца који је у свету дизајна зарадио. Данас изгледа нестварно да је плакат из 1953. за филм из живота Јосипа Броза Тита „Документи једног живота” урадио у целости руком.

– Добар дизајнер мора да има свеобухватна знања, није то дечко из суседства који зна да црта. Дизајнер мора да упозна многе животне токове да би нешто могао добро да осмисли. Пре него што прихватите неку понуду, предфазе су веома важне; треба да проучите филозофију људи за које радите, да познајете технологију која ће да произведе ваш пројекат. Своје ђаке сам из Школе за дизајн, а ја сам један од њених оснивача половином прошлог века, водио у железару да виде како се топи и лије метал.

Љубомир Павићевић Фис је и у осмој деценији живота активан; тренутно сарађује са фирмом „МВТЦ” и ради на идејном решењу амбалаже за јабуково сирће: „Нема малог и великог посла, моја дужност је да све што радим урадим најбоље што могу,” каже за крај наш познати дизајнер.


Коментари1
9d786
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nena M.
divno je sto i u ovakvo doba postoje stvaraoci sa takvim entuzijazmom i energijom.bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља