Ужице – Нисам веровао да су крупни плодови мана, да је чувена шљива „чачанска лепотица” постала тужна и ружна – јадао нам се ових дана Ужичанин Лазо Мандић, који, заједно са оцем Арсенијем, гаји шљиве у воћњаку на периферији Ужица. И то какве – свака крупна и лепа, сочна и једра. Али слаба вајда од тога. А ево и зашто.

Отишао Лазо у Здравчиће код Пожеге, у фирму са хладњачом „Хосана”, јер је чуо да они откупљују шљиву и извозе Русима. Намеравао је да понуди неколико стотина килограма своје крупне „чачанске лепотице”. Да ју је на ужичкој пијаци продавао, каже, могао је можда узети и до 40 динара за килограм, али није то нека количина за пијачну продају. Ваљда ће му, надао се, откупљивач из Здравчића платити 20–25 динара.

– Кад, тамо ми рекоше да оставим шљиве, а да ће цена бити накнадно одређена, а сума исплаћена за 30 дана. Три пута сам довозио из Ужица у Здравчиће мање количине, укупно предао око 460 килограма. Кад је дошло време за наплату, у „Хосани” ми рекоше да ће платити девет динара по килограму, односно десет, са ПДВ-ом. Скоро се насмејах, питам: зар само толико? Али директор фирме упоран: шљива је прекрупна, ван стандарда, па је цена зато тако ниска. За извоз у Русију хоће плод величине од 20 до 30 мм, а ова је двоструко већа – препричава нам Лазо.

Затим је размислио и у глави извагао. Жао му онаквих шљива и труда, али, пошто су трошкови већи од зараде, а директор понудио да му врати шљиву ако плати лежарину и замрзавање – овако је одлучио: ако су девет динара по килограму, онда их узмите џабе, казао је откупљивачу. Сео у кола, па се, без иједног наплаћеног динара, вратио у Ужице.

Трагом ове приче телефоном смо позвали директора „Хосане” Бојана Стојановића. Упитасмо о откупу шљиве, и он нам рече да је ова фирма извози сечену и замрзнуту, а да килограм плаћа – десет динара. Тржиште одређује цену, велики је динар на шљиви, додаје Стојановић, па помиње да је прошле године у извозу била најпре 60 центи (тад је откупљивана за 12 до 15 динара), да би при крају те сезоне пала на 45 центи. Сада је око 55 центи и није њом нарочито исплативо трговати.

А кад смо га питали о Мандићевом случају и „чачанској лепотици”, директор рече да крупноћа шљиве не значи ништа, сечена шљива углавном иде у кнедле, а ту велика не може да прође.

– Ако „чачанска лепотица” не оде у конзум, не прода се у свежем стању, онда она не вреди. То је стона сорта и не купујемо је за сечење, не знам уопште како се тај из Ужица провукао. Ја му око цене ништа нисам првобитно ни обећавао, не знам с ким је причао, можда са женом која ради на ваги. Ми, иначе, имамо око 500 добављача, сви они знају да је цена десет динара по килограму и прихватају је – објаснио нам је, из свог угла, овај догађај Бојан Стојановић.