понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Промашена полемика

Аутор: Небојша Катићчетвртак, 04.09.2008. у 22:00
Узимати кредите или не (Фото Д. Јевремовић)

Осврћући се на мој текст „Београдска лакировка” (26. 8. ’08), професорка Даница Поповић је написала одговор под насловом „Београдска лакировка, како да не” (3. 9. ’08). Бојим се да је мој чланак прочитан више љутито него пажљиво и да су зато прекршена основна правила коректне полемике.  

У свом тексту, професорка Поповић грубо игнорише основну тезу мог чланка. Његова суштина је везана за механизам настајања дужничких криза и сажето цитирана, гласи: Економске кризе у државама у развоју по правилу настају као последица континуираног дефицита платног биланса и раста спољне задужености... У кризама ове врсте, савршено је свеједно каква је дужничка структура и да ли више дугује приватни сектор или држава.

Професорка Поповић погрешно цитира мој текст: Тамо је, наиме, писало да „део српске економске мисли” погрешно сматра да српски проблем задужености више није горући проблем. Тамо, наиме, то није писало.

Мој текст је полемисао са следећим ставом – како се у Србији интензивно задужују привреда, банке и грађани (а не држава), нема опасности од дужничке кризе, јер ови дужници знају шта раде. Ово нису економски аргументи и немају упориште у искуству. Да, такву аргументацију сматрам идеолошком компромитацијом струке. Нетачност таквог приступа илустровао сам примером велике финансијске кризе у југоисточној Азији 1997. године.  

Са мојом кључном тезом професорка Поповић не полемише. Она полемише са тезом које у чланку нема: На шта ћу ја да потрошим свој доходак, је ли рационално куповати патике и ићи на летовање, најбољи одговор дао је наш дивни Ташко Начић у једној реклами, рекавши „Шта вас се само тиче“!

Мој текст не доводи у питање право дужника да своју плату или узети кредит троши како жели. Оно што оспоравам јесте теза по којој су приватни дужници, по дефиницији, мудри и економски рационални. Тренутна финансијска криза у САД далеко снажније него ја „оспорава” ту исту тезу.

Госпођа Поповић даље каже: У тексту г. Катића пише да је српски спољни дуг у последњој години повећан за око 42 одсто, и сада износи око 30 милијарди долара. У првом тренутку, као да ме је ударио гром: управо сам била завршила извештај о српској задужености, а ти бројеви ми уопште нису остали у сећању.

Цифре које сам поменуо нису у сећању професорке Поповић, али су у статистичким извештајима Народне банке Србије. Укупан спољни дуг је 30. јуна 2008. износио 29,5 милијарди долара, док је годину дана раније био 20,7 милијарди долара. Ово је раст од око 42 одсто.

Пошто је ефекат грома минуо, професорка закључује да ја правим незналачку грешку будући да динамику раста дуга Србије везујем за долар: Као што нико озбиљан из струке не би приказивао доларску динамику било чега, а некмоли затим још да окриви друге како те алармантне резултате не схватају озбиљно!”

Економска струка узима долар веома озбиљно. Реч је о најважнијој светској валути и статистика користи долар у свим међународним прегледима. ММФ, на пример, прави исту „незналачку” грешку, па спољни дуг, као и све остале макроекономске показатеље Србије, исказује у доларима. Долар се већ деценијама користи у међународној статистици, што омогућава континуитет и хомогеност података и олакшава макроекономску анализу и поређења. Вредност долара варира у времену, али тренутни пад долара не дискредитује његову статистичку вредност, као што је неће дискредитовати ни његов раст. Исказивање домаћег дуга у еврима неће битно поправити дужничку позицију Србије.

Професорка затим држи час: Е сад, само да вам покажем колико таква анализа даје апсурдне резултате. Српски бруто домаћи производ по становнику порастао је са 4.300 долара у 2006. на око 5.500 долара током 2007. године, што ће рећи да је годишњи доларски per capita раст износио 28 одсто, што нико нормалан (из струке) никада не би изјавио!

Ово је лош пример за илустрацију тезе о „лошости” долара за анализу. Овде је реч о проблему апсурдно прецењеног динара у амбијенту високе српске инфлације. Ова анализа не дискредитује долар, већ динар. Проблем на који професорка указује јасно је видљив и када се домаћи БДП мери евром.

Када је реч о градњи путева у Србији, професорка Поповић се залаже да то ради приватни сектор. Нажалост, прича о приватном сектору који гради путеве по Србији је управо добила тужни епилог пропадањем концесије. Инфраструктура Србије је у очајном стању, а испред Министарства за инфраструктуру нема редова. Нико се не утркује како би уложио капитал у српске путеве или пруге. Држава ће морати да их гради, не зато што то воли или је идеолошки боље, већ зато што нико други неће. То је искуство и највећег броја европских земаља.

Коначно, професорка износи тезу да г. Катић већ неколико пута износи катаклизмична предсказања, да би се онда оградио како су то само хипотезе (Мистерија привредног раста, 30. октобра 2007. године).

Надам се да читаоци „Политике” који прате моје чланке немају никакву дилему у вези са ставовима које исказујем. Они могу бити погрешни, али су, верујем, кристално јасни и конзистентни у песимизму без ограде, а још више у критици неолибералне идеологије. А о томе је овде реч, зар не?

Финансијски консултант


Коментари25
79d6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubica ljubica
Ne razumem se u ekonomiju, ali pokusavam da shvatim logiku na kojoj pocivaju zapadni pa i nasi bankarski sistemi. Posto banke svojim klijentima odobravaju kredite uz manje ili vece kamate, obezbedjujuci sebe hipotekom koja se stavlja na imovinu duznika-klijenata, onda je za ocekivati da ce klijenti grcati i strahovati celog zivota kako da otplate rate kredita, ili ce u slucaju krize izgubiti sve - kao sto je to sada masovno slucaj sa americkim gradjanima koji preko noci postaju beskucnici. Na kraju pocinju da propadaju i banke-krvopije, posto vise nemaju ovaca za sisanje. Meni to bankarsko poslovanje lici na veliku prevaru i poseban oblik robovlasnistva. Sekspir nas je genijalno opomenuo, shvativsi mentalitet mletackih trgovaca : Nemoj biti ni duznik niti poverilac. Molim vas, g-dine Katicu da prokomentarisete ovo moje razmisljanje.
student
"Jedini rizik koji banke snose je rizik hipotekarne kriza, koja bi mogla malo da im okrnji profit, jer ne bi dobile pocetnu vrednost oduzete imovine." Hipotekarna kriza moze da napravi mnogo vise stete osim krnjenja profita banaka. Da nije tako ne bismo ni diskutovali o tome da li su gradjani prezaduzeni.
Bane
Nacionalizovanjem (to je upravo suprotno od onoga sto je uradjeno sa 4 banke 2000 u Srbiji) dva velika kreditora, Fanny Mae i Freddy Mac, zabijen je glogov kolac neoliberalnoj ekonomiji u Americi a posledicno i sire. Da li ce talas dopreti do srpske vlasti ostaje da se vidi, mada nisam optimista u tom pogledu.
pravi zaverenik
Nesto nisam do sada procitao nista na temu da banka trazi valjanu hipoteku. Pa kad je pronadje, onda ide prica iz mog predhodnog komentara.
Небојша Катић
За студента – Банка одобрава кредит полазећи од тога да ли је у стању да обезбеди ваљану хипотеку и да се уклопи у пропис НБС који таржи да висина отплате не прелази одређени проценат месечних примања дужника у тренутку одобравања кредита. Када би за кредите исте врсте увек постојала и динарска и девизна понуда, тада би се из разлике у висини каматних стопа могао израчунати валутни ризик који банка калкулише. Можда би Вам помогло да прочитате мој чланке “Морални хазард” ако га нађете на мрежи. Ту сам покушао да објасним логику коју банке следе. ­_______ Хвала свима за коментаре.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља