уторак, 09.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.09.2008. у 22:00 Добривоје Лале Ерић

Наш човек Галерије

Галерије, порфирна биста из Гамзиграда

РИМСКО НАСЛЕЂЕ 
Специјално за „Политику” из Солуна
Био је сасвим једноставног порекла. Чак су га, желећи да га понизе, називали Арментаријем – говедаром. Утолико је његов успех већи, његова дела знатнија, а вео заборава зачудно занимљивији и упитнији. Недуго након његове смрти, свет у који је толико веровао драстично се променио, у тој мери да су о њему одлучивали они које је неуморно прогањао и (безуспешно) покушавао да искорени. Применили су омиљену освету његовог паганског света – de natio memoriae, брисање из народног сећања. А да иронија буде већа, први им је, из само њему знаних разлога, признао право на постојање. Међутим, ко још зна за Галеријев Едикт о толеранцији из 311. године када признато хришћанство одувек започиње Миланским едиктом из 313. величанственог и светог Константина!?

Историја Рима између 250. и 350. године била је изразито узбудљива и турбулентна, за шта делимична заслуга свакако припада и нашим крајевима који су тада дали немали број владара. Још знатнија је, међутим, и улога овога чаробног града, утемељеног још 315. године старе ере у славу Тесалонике, сестре Александра Македонског. До краја трећег века овај град је стекао и епитет апостолског захваљујући проповедима и посланицама апостола Павла. Међутим, у историји Солуна посебно је важан период од 293. до 311. године када постаје седиште једног од тетрарха, управо оног говедара с почетка приче.

Славолук на Истоку

Гај Валерије Максимијан Галерије (звучног ли имена!) започиње свој поход из родне Сердике као римски легионар, где га судбина, у време војних царева, спаја са будућим владарима, а пре свега са Диоклецијаном, великим реформатором и обновитељем царства. Диоклецијанови поступци су били заиста јединствени; да би опоравио и оснажио царство, поделио га је на четири дела и четири владара, два августа и два цезара. А када је у томе и успео, повукао се у свој солински летњиковац (срце данашњег Сплита) и посветио – баштованству.

Нашем јунаку је генерацију старији Диоклецијан био много више од узора. Прво га је усвојио, а затим и приженио једном од својих ћерки. Дакако, Галерије је пре тога морао да се разведе од своје дотадашње пратиље. Попут старијег колеге, и Галерије је подигао свој летњиковац, своју палату у којој је желео да проведе пензионерске дане умировљеног августа. Судбина му, међутим, то некако није дала.

Када се 305. Диоклецијан повукао, а с њим и један од цезара, Максимијан, Галерије се одједном нашао у новој, застрашујућој и – зашто да не – неодољиво привлачној улози. Постао је најстарији од сва четири владара, и по годинама и по стажу, а и по праву да баштини великог колегу реформатора, што је, морамо да признамо, толико омиљено међу балканским владарима.

(/slika2)Галерије је, тако изненада, био надомак великог циља, императора урбис ет орбис. Само што у његовом случају град (урбис) није био Рим већ Солун, но он се ионако гнушао декаденције древне престонице. Нови Рим је ипак морао да поприми све обрисе и знамења која се и очекују од таквог статуса. Савремени Солуњани, пак, олако заборављају свог славног суграђанина и његова дела. Моћни тријумфални лук, али не класични са једним или три отвора, већ ретки тетрапилон, окренут ка све четири стране света (јасних ли претензија!) за њих је само камара. Огромна ротонда, толико неодољиво ослоњена на конструкцију римског Пантеона, чији су зидови у подножју дебели целих шест метара, за њих је тек једна од небројених солунских цркава или чак, како ми рече пријатељ са мастер дипломом из области људских права, нека турска џамија!? А у питању је, заправо, неискоришћени маузолеј врлог Галерија, где се ова прича већ чудно и познато укршта.

Не смемо никако занемарити ни овдашњи добро познати гастарбајтерски менталитет да се у свој завичај донесе део тог великог света који је похођен, а у Галеријевом случају и освојен. Још ако знамо да је у питању исток наше земље, онда смо открили корене још једног занимљивог обичаја – порекло толиких минијатурних Ајфелових кула и Бранденбуршких капија. Покрај лековитих, термалних вода Гамзиградске реке, подиже себи и мајци за живота одани слуга, император, август и Херкулов брат, непобедиви Галерије, могла би да гласи савремена транскрипција плоче што нам открива шта је заправо велелепна Феликс Ромулијана, палата угнежђена у нигдину балканског залеђа. Сестра солунских лепотица смештена је тако на локацију слабо познату и данашњим житељима ових крајева. Колико само далеко од града уписаног црвеним словом у најсветију од свих књига, коју у свом дому има ама баш свака хришћанска породица!

У тим истим домовима за Галерија места нема, јер је његова боја искључиво крваво црвена. Његове одмазде и прогони над хришћанима су били такви да су саблажњавали и паганству блиска пера старог Рима. Да невоља буде већа, директно или не, тек крив је и за страдање једног од највећих мученика хришћанског света, светог Димитрија, заштитника града Солуна. Мучеништво младог светитеља је један од најлепших примера жртвовања зарад љубави према вери и Богу. Онај који стоји иза тога је зато најомраженији од свих прогонитеља, а како су хришћани добили све своје потоње битке, њихова је реч она победничка.

Џаба му лûк (и припадајући тријумф над Персијанцима), џаба ротонда (тек нешто мања од пантеона), џаба и велики зид којим је опасао Солун штитећи га тако за сва времена. Највише од свега му је џаба прекрасна палата негде у балканским гудурама.

Неуспех и повлачење

А сада мало чињеница. Галерије није успео, као што историја сасвим добро зна, да освоји целокупно царство и самостално влада; у томе га је спречио млађани земљак из околине Наисуса, исти који му је и преотео славу првог хришћанског едикта (опет звучи познато!). Нису баш ратовали, нити је Галерију глава одлетела, већ се сâм мирно повукао када је схватио ко је слабији. У свом летњиковцу тешко да је уживао; чак се и послуга гнушала самртних мука и телесних рана које су га разједале и споља и изнутра. Огромна телесина (од свих искушења највеће му је било јело, сведоче хроничари) буквално се распадала, а у магновењу последњих дана издиктирао је свој незнани едикт, да ли у жељи да се умилостиви све видљивијем богу хришћана. Сахрана је ипак била све само не хришћанска; на брду Магура крај палате подигнута је огромна ломача, а незанемарљива гомила пепела је затим похрањена у припремљени тумул, одмах поред мајке Ромуле.

Оно мало гостију српског туризма однедавно ужива у слави ’нашег’ Галерија, док се у Солуну једва и назиру рељефи на једином преосталом ступцу тетрапилона (кажу да је то од аерозагађења). Једина права представа Галерија, готово две деценије римског цара, јесте она гамзиградска, ако занемаримо групни портрет четири тетрарха, истина често оспораваног садржаја, несрећно усађен у зидове венецијанског Светог Марка, након пљачке Цариграда 1204.

Ми, Срби, Словени, непозната ставка у његово доба, чим смо стигли на Балкан, закуцали смо на солунска врата, и тада као и увек после чврсто замандаљена. Ромулијану смо заузели и населили јер је била одавно напуштена. Ка Сплиту смо често погледâли, али смо највише успеха имали у СФРЈ у време братства-јединства. Сећам се како су моја старија браћа, док смо летовали по околном оточју, увек била поносна на своја сплитска познанства, углавном ноћна. А онда су и та СФРЈ времена прошла и Солун је поново постао наша најближа лука. Уточиште свих нас, морнара без мора.

Коментари0
03bbc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља