понедељак, 15.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

У Јапану нема нервозе

Аутор: Марко Николићчетвртак, 11.09.2008. у 22:00
Повратак међу пријатеље: Јадранка Стојаковић (Фото Д. Ћирков)

Вечерашњи повратнички наступ Јадранке Стојаковић, у Великој сали Студентског културног центра, био је повод за добро посећену конференцију за новинаре која је јуче одржана у „Хепи центру” ове културне институције. Рођена Сарајка, која већ 20 година живи и ради у Јапану, била је и сама помало затечена третманом представника медија и пажњом фанова који су јој доносили компакт дискове и папире на потписивање.

– Колико сам до сада успела да видим, имам утисак да се Београд доста изменио. Ови млади људи који нас окружују шире веома позитивну енергију свуда око себе – започиње разговор за „Политику” Стојаковићева и додаје:

– Претходни пут сам у Београд свратила на кратко, пред пут у Јапан. Ни за последњи наступ нисам сигурна где сам га одржала, дружила сам се у то време пуно са члановима групе „С времена на време”, и са њима сам свирала. Надам се да ћу их срести па ћу их упитати где смо тада наступали.

Према сопственом признању, кантауторка се још привикава на временску разлику између Србије и Земље излазећег сунца. О животу на Далеком истоку, она каже:

– За Олимпијаду у Сарајеву 1984, „Дискотон” је објавио албум са мојим обрадама поп-рок песама из тадашње Југославије који се делио као поклон свим новинарима. Један примерак је завршио у Јапану. Пошто су Јапанци прагматични, они су, знајући да смо ми тада били комунистичка земља, остварили контакт са мном преко Комунистичке партије Јапана, за коју до тада нисам ни знала да постоји.

Када сам дошла, имала сам 38 година и нисам се бавила комерцијалним звуком, двоумила сам се колико да останем, нисам имала дугорочне планове. Онда је кренуо рат, ја сам остала без пасоша све до 1998. када сам добила босанске исправе. Да бисмо се дружили, ја сам научила њихов језик, пошто они због изговора избегавају да причају енглески, иако га пишу без грешке. Веома сам захвална Јапану на пруженој прилици – тамо снимам и продуцирам албуме, а бавим се и ликовним и видео радовима.

Живим у Токију, граду од 13 милиона становника и могу да кажем да је моје животно искуство у Јапану пријатно јер и поред толике гужве, тамо нема нервозе, људи доста раде, вредни су и стрпљиви.

Стојаковићева је радила музику и за видео игре. О том искуству она каже:

– Да, радила сам музику за игру „Вандал хартс”, и мучила се да је пређем, јер се моја музика чује тек на самом крају. Један од твораца ове игре касније је осмислио познати програм за децу „Покемон”. Један од ликова из тог серијала назван је по мени – на јапанском се моје име изговара „Јадоранка” а он се зове „Јадоран”. Индустрија видео игара у Јапану је огромна и то је било веома занимљиво искуство.

Пре него што је почела да се бави музиком, Стојаковићева је студирала примењену уметност у главном граду Босне и Херцеговине. Из тог периода датира и њено искуство свирања по Немачкој:

– Нема сумње да је од Немачке све почело, две и по године сам „глумила” џез басисту и свирала за америчке војнике који су из база по Немачкој ишли у Вијетнам. Расна подељеност је тада била веома изражена – са леве стране стране су седели црнци, са десне белци, а ти си као музичар морао свима да удовољиш. Није било лако, јер сам ја, као и сви моји вршњаци у то време, више волела да свирам „Битлсе” и „Стоунсе”.

Насмејавши се на причу да је била једна од омиљених певачица друга Тита, Стојаковићева каже да „не зна за то, сем да је свирала на неколико његових рођендана”. Затим се осврће на своје јапанско искуство током последњих ратова на Балкану:

– Имала сам срећу у несрећи да се бавим музиком и да будем поштеђена свих ужаса и помогнем својим ближњима који су због рата завршили на буквално свим странама света. Веома сам тешко све проживљавала – један део мене је у том периоду сигурно умро. Зато ми је драго да видим људе који су у себи сачували оно хумано где год да одем. Одмор редовно проводим у Сарајеву, а била сам ове године и у Загребу, Подгорици и, ево, сад у Београду.

Током распада Југославије, Стојаковићева је учествовала у неколико хуманитарних музичких пројеката, свирајући са бројним светски познатим музичарима:

– Радила сам једну кампању против мина, не само на овим нашим просторима, већ и свуда у свету где сам сарађивала са познатим јапанским музичарем Рјуичијем Сакамотом, а у цео пројекат су били укључени и музичари с других крајева света попут Синди Лопер.

Говорећи о свом албуму „Baby Universe” који ће за неких месец дана реиздати „Кроација рекордс”, Стојаковићева каже:

– Плоча је снимана у Јапану, и у њему су учествовали јапански музичари, ја сам довела неке извођаче са Истока, а гитариста Мирослав Тадић неке са Запада. Крајњи резултат је веома необичан и узбудљив.

Говорећи о томе шта публика може да очекује на њеном вечерашњем концерту, Стојаковићева открива:

Биће покривени сви сегменти моје каријере, и акустични и прогресивно-електронски, као и моји сликарски и видео радови. Свираћу на гитари, шаргији и усној хармоници, а употребљаваћу и матрице. Наступаћу сама јер је веома компликовано довести музичаре из Јапана овде. Очекујем да на концерту видим и моју генерацију која се ужелела мојих песама, али и млађе нараштаје који су преко родитеља открили моју музику.


Коментари2
ea561
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

BELA VISTA
У Јапану нема нервозе.Oni cak i harakiri rade bez nervoze!
Cuburac
Jaca Pevaljka, kako su je od miloste nekada zvali, je prava i izuzetna... zao mi je sto sam na drugom kraju sveta, pa ne mogu da dodjem na koncert i da cujem sve njene stare i nove pesme, a pogotovu "Sve smo mogli mi..." i mogli smo, zato smo i opstali (po celom svetu) uprkos svim glupim ratovima koji su nam se desavali... Napred Jaco!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља