понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Највећа српска победа

Аутор: Владимир Радомировићсубота, 13.09.2008. у 22:00
(Из збирке Народне библиотеке Србије – преузето из дигиталне колекције НБС)

Пре деведесет година почела је артиљеријска припрема пробоја Солунског фронта. Дан касније, 15. септембра 1918. године, српска и француска војска кренуле су у напад који је за свега две недеље довео до капитулације Бугарске, а победоносно је окончан ослобођењем Београда 1. новембра.

Држава која је била на прагу уништења у јесен 1915, оставши без војске, владе и краља, тада се подигла из пепела и задивила већи део света (сем оног, махом с немачког говорног подручја, који је Србе и даље сматрао краљеубицама и рушитељима поретка). Разбијена нападима Немаца, Аустријанаца и Бугара, војска је одлучила да не капитулира, већ да се преко Црне Горе и Албаније пребаци до обале где би је савезнички бродови спасли од сигурне смрти. На том путу страдања умрло је или убијено на десетине хиљада људи, не само војника, већ и жена и деце који нису хтели да сачекају окупаторе, већ су се придружили војсци – глас о аустријским и бугарским злочинима над цивилима проносио се брзо.

Стигавши на албанску обалу, међутим, Срби су били разочарани. Обећаних савезничких бродова није било – стигли су тек кад је руски цар Николај послао претећи телеграм владама Француске и Велике Британије да ће се Русија повући из рата ако савезници не спасу „остатке остатака српске војске”.

Тада је решено да Французи окупирају Крф – Грчка је у то време још била неутрална – и да главнину српске војске, скупштину и владу, пребаце тамо. До априла 1916. на ово острво стигло је више од 150.000 људи, али страдање ни ту није престало. Оне који су се први искрцали сачекала је ледена киша, морали су да преживљавају на отвореном, без огрева и хране, све док српска влада није постигла договор са савезницима да ће преко зајма отплатити трошкове своје војске. (На Крфу је, треба рећи, било и Албанаца, припадника војске српског савезника Есад Паше Топтанија, а у костурници на Виду сахрањен је Мустафа Емрилах из Тиране.)

Војска се на јонском острву брзо опоравила и реорганизовала, па је пребачена на Солунски фронт, где је – после Кајмакчаланске битке и ослобођења Битоља 1916. године – у рововима чекала коначну наредбу за ослобођење отаџбине.

Кад је напад почео, српска војска је после Бугара прегазила и неколико немачких дивизија које су покушале да зауставе српско-француски пробој код Ниша и уз местимичне борбе код Врања, Лесковца и Крагујевца силовито ослободила земљу. Држава којој је аустроугарска влада написала посмртницу вратила се из мртвих.

У пробоју Солунског фронта погинуо је 681 Србин, 182 су нестала, а више од две хиљаде је рањено.Губитакстановништва у Првом светском ратубио је вишеструко већи – од последица рата, злочина Аустријанаца и Бугара, албанске голготе и болести страдало је 1.300.000 људи, или трећина популације – и до данас није надокнађен.

Нема данас ни оне наклоности западног дела света коју смо зарадили у време Великог рата – британска јавност која се згражавала због ужасног злочина краљеубиства у Београду 1903. године током рата је пожртвовано помагала Србима, у малу земљу која се нашла на удару великих сила стизале су медицинске сестре, а 28. јуна 1916. више од 12.000 британских школаукључило се у акцију „Косовски дан”.

Британци данас ништа или готово ништа не знају о подвигу српске војске и страдању Срба од 1914. до 1918.

Да ли је то и наша грешка? Да ли смо и сами заборавили?


Коментари89
e9ed5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan maksimovic
Moj deda je bio capetan prve clase Mile Maksimovic koji je sa svojom cetom bio prebacen sa engleskim brodovima sa ostrva krf u Albaniju gde je poceo ratovati dok nisu oslobbodili Albaniju Kosovo i Metohiju produzili u danasnju Bosnu gde je rat zavrsio na reci svilajnici za vreme ratovanja zasluzno dobio navece odlikovanjem od Albanskog kralja serbija dala mu 4 spomenice za hrabrost.Po zavrsetku rata bioje prebacen u Beograd gdeje bio oficir pocasne garde u belom dvoru .Ozeniose sa lepom beogragjankom Mariom .Usled srcane bolesti morao se odseliti u Ljubljanu sa jos sest oficira zbog suvljeg vazduha.Svaki put kase setim njegovog pricanja kako su se brili gladni i zedni!bez dovovljne municije.Suze mi dodju na oci.Umro je u Ljubljani 13novembra1949godine gdeje i sahranjen.Moj deda je drugo koleno Maksimovica iz sela ljestanska kod rogacice Uzicke sin od Petra Maksimovic koije sin od svestenika iz Bajne Baste .Gde je se pizenio u ljestansku i On je imao 6 sinova Mile je bio najstriji i svi su ucestvoli u ratu dvica su poginuli neznaimse gde su sahranjeni.Hvalavm na vasoj slici iposeti istoriji.ivan
potomak cuvenog Srbina
Intrige i spletke oko zbivanja u novinarskoj kuci Politika su vecini citaoca zanimljiviji od nase istorije.Na ovu temu nema prepucavanja i licemerstva, zato valjda nije interesantna.
terramare
@ Juznjak iz Vlasotinca, ja bih malo relativirao Vasu izjavu, postoji nas dosta koji to znamo, dobro znamo, nas je to zanimalo i uz nuzno postovanje precima smo to naucili, bez Brozovih " istoricara". Gde postoji volja, postoji i mogucnost.
Јужњак из Власотинца
СТРАШНО ЈЕ ДА НИ НАША ГЕНЕРАЦИЈА ПОСЛЕ 1945.Г НИШТА НЕЗНА О РАТНИЦИМА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА-а још страшније што ни историчари то нису забележили онолико колико је било потребно да се незаборави колико је и каквом ценом плаћена слобода у Србији. Често и потомци ратника и незнају да су им прадедови и дедови били ратници. Јужњак из Власотинца
nadica milosavljevic
U tom periodu ziveli su i umreli ljudi zbog kojih svaki Srbin koji zivi danas treba da se stidi!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Највећа српска победа
Највећа српска победа
Највећа српска победа
Највећа српска победа
Највећа српска победа

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља