уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Родоначелник камерног музицирања

Аутор: Стојан Тодоровићсубота, 13.09.2008. у 22:00
Иван Тасовац на свечаном отварању

Неготин – У традиционалној беседи на отварању 43. Мокрањчевих дана у Неготину, Иван Тасовац, пијаниста и директор Београдске филхармоније, рекао је да је Стеван Стојановић Мокрањац, наш велики композитор и диригент, био „човек који нас је својим талентом уписао на светску музичку мапу”. Да је био великан „који нам је задао стандарде и потврдио да историја не познаје категорију нереализованог талента”.

Тасовац је још рекао да је Мокрањац био родоначелник камерног музицирања и зачетник идеје „стварања школованих музичара, а самим тим и српског оркестарског свирања”.

Завршавајући своју беседу у Неготину, у дворишту Мокрањчеве родне куће, уз звуке његове Шесте руковети (коју су извели хорови учесници традиционалног натпевавања и хор АКУД „Лола” из Београда) беседник Тасовац је рекао:

– Због свега тога мислим да је Мокрањац не само оригиналан свевремени уметник ренесансног типа који је у малу средину донео дух европских вредности, већ га можемо сматрати и првим успешним менаџером у нашој музичкој култури, који нам је оставио могућност да је, уколико имамо визију и преузмемо на себе одговорност, могуће сањати и српски сан о успеху, ма колико нам полазна тачка деловала безизлазно.

Свечаност отварања, на којој су публику и учеснике неготинских свечаности поздравили и Ана Вучетић, помоћник министра културе Србије, и Радмила Геров, градоначелница Неготина, завршена је у петак у први сутон ведрог летњег дана, а затим је у Дому културе почело традиционално натпевавање хорова. Велика сала овог здања била је испуњена до последњег места. Управо као и минуле предфестивалске вечери када је овде целовечерњи концерт одржао АКУД „Лола” из Београда. Дириговала је Оливера Секулић, а публика је аплаудирала и због тога што у овом популарном београдском хору пева и шесторо Неготинаца, проносећи и тако вишедеценијску традицију хорског певања у Мокрањчевом родном граду.

Другог фестивалског дана у центру збивања било је село Мокрање из кога потичу сви преци нашег музичког генија. У цркви Свете Тројице у овом живописном насељу музицирао је Византијски хор „Роршах” из Швајцарске, којим је дириговао Хајнц Мејер. На сеоском тргу посетиоце и мештане забављала је и фолклорна група „Мокрањац”.

Поподне је програм опет настављен у Неготину. У галерији Дома културе отворена је несвакидашња изложба слика под називом „Париз у Неготину”. Великим заузимањем Момчила Моше Тодоровића, власника београдске ликовне галерије „Радионица душе”, у Неготину су изложена дела шеснаесторо српских уметника инспирисана француском метрополом.

Под истим кровом одржан је синоћ (у суботу) и ауторски концерт Константина Бабића, а у цркви Свете Тројице у Неготину публици се представило Прво београдско певачко друштво.

-----------------------------------------------------------

Победио хор из Хрватске

У традиционалном натпевавању хорова (у петак увече) победничком лентом окитио се хор „Рондо Хистриа” из Хрватске, којим је дириговала Винка Бурић. Певање овог хора препуна сала неготинског Дома културе дочекала је и испратила овацијама, а једногласна је била и одлука стручног жирија у коме су били композитор Константин Бабић (председник) и диригенти Богдан Ђаковић, професор Музичке академије у Новом Саду и Миодраг Јаноски.

Друго место, по одлуци жирија, припало је хору „Јувентус кантат” из Сомбора (диригент Минта Алексиначки), треће хору „Кантемус” из Словеније (Марјета Наглич), а четврто македонском хору „Кочо Рацин” (Жанета Дивјаковска Донева).


Коментари0
73414
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља