среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:35

Чувари капије

Избијањем рата Француска и Британија показују све већу наклоност која доживљава врхунац апотеозом Србије кроз масовну прославу Видовдана у Британији и Француској 1916, као и у САД 1918.
Аутор: Слободан Г. Марковићсубота, 13.09.2008. у 22:00
Србија у Форин офису: Мурал Сигисмунда Гецеа назван „Britannia Pacificatrix” (Британија миротворка) у Форин офису: Британија, приказана као нова Атена, рукује се са Америком. Иза Америке стоје у реду савезници из Антанте, а иза Британије полунаги младићи који представљају британске колоније. На средини платна, Британија је загрлила три девојчице приказане у облику богиње Психе. Ка Британији се уздиже Белгија, а поред ње, изнад српске тробојке, седи Србија која је загрлила Црну Гору којој се од срамоте због

Српски народ ушао је у XX век догађајем који је оспорио његово место у Европи. Мајски преврат и убиство краљевског пара Обреновић у Београду, 11. јуна 1903, изазвали су запрепашћење у европским престоницама, а две краљевине (Британија и Холандија) чак су прекинуле и дипломатске односе са Србијом. Српска држава тада се нашла на самом дну по угледу у Европи, а српска владарска кућа била је под сумњом да је на крви претходника дошла на престо. Мукотрпан је био пут промене слике о Србији на западу.

Напетости између Србије и Аустро-Угарске које су почеле Царинским ратом и смелост Србије да води самосталну спољну политику довеле су до јачања карикатуралног приказивања Србије на немачком говорном подручју, у десетлећу пред Први светски рат. Ако су за Британце Срби били сумњиви полуоријенталан народ, за Немце, а нарочито Аустријанце, били су вашљиви варвари. Тек су Балкански ратови, и низ српских победа у њима, уздигли углед Србије у Лондону и Паризу. Иако је сумња у природу народа из кога су поникле краљеубице остала, макар се на државу и војску гледало са нешто више поштовања. Истовремено у Берлину, а посебно у Бечу, гледало се са све више страха и суревњивости према држави која се испречила аустро-немачком напредовању ка истоку. Чак се и смиреном Сигмунду Фројду отела опаска о „Србима који су тако дрски”.

Убиство надвојводе Фрање Фердинанда на Видовдан 1914. сместа је подсетило Европу да атентатор долази из истог народа као и они који су извршили масакр маја 1903. Бечка штампа је побеснела када су у питању Срби, док ће водећи енглески сатирични лист Џон Бул недвосмислено дати поруку у наслову јулског броја „До ђавола са Србијом”.

Избијањем рата Србија постаје предмет ратне пропаганде зараћених држава. Док аустроугарска штампа тријумфално објављује посмртницу Србији и ужива у томе да је ликовно приказује као свињу, Француска и Британија показују све већу наклоност која доживљава врхунац апотеозом Србије кроз масовну прославу Видовдана у Британији и Француској 1916, као и у САД 1918. Занимање за Србију, Србе, српску културу и Јужне Словене достићи ће тада врхунац у Паризу и Лондону.

Први светски рат уобличио је два супротна западноевропска виђења Србије. Аустро-немачко виђење посматрало је Србе као разбојнике, краља Петра као вашљивог бедника, а краља Николу (Никиту) као вођу крадљиваца стоке. Англо-француско виђење преобразило је полуоријенталне Србе у „чуваре капије”, браниоце европске цивилизације од насртаја Хуна (Немаца) и Турака. Ратовање Српске војске на Солунском фронту, раме уз раме са Британцима, Французима, Италијанима и Грцима, само је ојачало и утврдило овакву слику.

Споменици англо-француске апотеозе Србије у време Првог светског рата и данас су видљиви у западноевропским престоницама. Идући средишњим амбасадорским степеништем посетилац здања Форин офиса у Лондону ни данас не може да мимоиђе велелепни мурал Сигисмунда Гецеа назван „Britannia Pacificatrix” (Британија миротворка) који оличава нови светски поредак после Првог светског рата. Британија, приказана као нова Атена, рукује се са Америком. Иза Америке стоје у реду савезници из Антанте, а иза Британије полунаги младићи који представљају британске колоније. На средини платна, Британија је загрлила три девојчице приказане у облику богиње Психе. Ка Британији се уздиже Белгија, а поред ње, изнад српске тробојке, седи Србија која је загрлила Црну Гору којој се од срамоте због капитулације намерно не види лице. Тако је Србија, заједно са Белгијом, представљена као средишња тема Пакс британике, као ратни циљ Британије која обнавља независност оних које је немачка најезда лишила државе.

Слично томе, идући најелитнијим, шеснаестим арондисманом Париза посетилац не може да заобиђе отмену авенију Петра Првог од Србије, неколико стотина метара од Јелисејских поља. Авенија српског краља иде дијагонално од авеније председника Вилсона, а сече авенију другог ратног савезника, британског краља Џорџа V. Тако су српска историја и српски краљ добили у Паризу место у највишем друштву савезника из Великог рата.

Први светски рат уздигао је углед Србије, а тиме и Краљевине СХС до неслућених размера. Српски народ и српска војска постали су високо цењени у Паризу, Лондону и Вашингтону, српска култура постала је далеко познатија на обалама обе стране Атлантика, а нова југословенска држава имала је, у време настанка, сву наклоност најразвијенијих земаља запада. Све је то био производ победа у Првом светском рату и англо-француског слављења Србије.

Последњи одсјај англо-француског величања Срба појавио се у Другом светском рату када је једина прозападна војна формација у окупираној Југославији – Југословенска војска у отаџбини генерала Михаиловића, у првим годинама рата, добила високо признање у Лондону и Вашингтону. Напуштањем Михаиловића од стране западних савезника англо-француско виђење Срба отишло је у историју и сећање.

Аустро-немачко виђење наставило је да живи у јавном мњењу ових земаља у међуратном раздобљу, а поново је обновљено, и то на глобалној равни, деведесетих година прошлог века кроз Гатман-Малколмов дискурс (Рој Гатман и Ноел Малколм), систематски пласирану причу о искључивој одговорности Срба за ратове за југословенско наслеђе. Тако је ратна пропаганда према Србији пораженог зараћеног блока у Првом светском рату успешно утрла пут глобалној негативној слици Срба из деведесетих година.

Сплетом историјских околности, деведесет година после велике победе у Првом светском рату, западно виђење Србије више наликује на стање после 1903. него на англо-француско виђење Србије из Великог рата. Утешно је да два западноевропска одбацивања Србије (после 1903. и током деведесетих година) обухватају мали хронолошки опсег, али није нимало лагодно да други од ових одсека, иако ублажен, и даље траје.


Коментари1
45c26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Najrazvijenije tehnoloski, ali u svakom drugom vidu obicni divljaci. Britanija i Francuska kao kolonijalne sile su kolonizirale monge narode, unistavale njihove kulture i jezike, ponizavale ih na svaki moguci nacin, bogatile se od njih, zvale njih divljacima iako svi koji analiziraju njihova dela mogu lako da primete da su upravo ove 'civilizovane' zemlje bile najveci divljaci, sovinisti i kriminalci na planeti Zemlji. London i Pariz su do pre 500-600 godina bili obicne selendre u poredjenju sa razvijenim drevnim kulturama Azije, ali su bez obzira na to navodno 'covilizovani' Englezi i Francuai imali drskost da sebe nazivaju boljima i visima od onih koje su porobljavali. Priznatost od strane takvih stvarno nije nesto cga se dreba ponositi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Највећа српска победа
Највећа српска победа
Највећа српска победа
Највећа српска победа
Највећа српска победа

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља