уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Усамљеник руске књижевности

Аутор: Анђелка Цвијићнедеља, 14.09.2008. у 22:00

Београдска „Паидеја” један је од ретких издавача, ако не и једини, који већ целу деценију континуирано и неуморно, сопственим снагама, објављује дела класика руске књижевности. Многи писци који и у Русији последњих година доживљавају ренесансу појављују се готово истовремено и код нас, а њихове књиге све више привлаче српске, нарочито младе читаоце.

Квалитет овим издавачким подухватима је гарантован: њих преводе предано и са изузетним жаром два брата, сјајна зналца руске литературе, Душко и Зорислав Паунковић. Тако смо, захваљујући њима, добили капиталне преводе Берберове, Газданова, Вагинова… а најновија вест је да је Душко Паунковић управо објавио први од четири предвиђена тома изабраних дела Константина Леонтјева. Осим једне приче објављене у часопису „Руски алманах”, Леонтјев је потпуно непознат нашем читатељству. Додуше, овај запостављени писац из 19. века, кога су поредили са Достојевским и Толстојем, и у Русији управо последњих година доживљава своје звездане тренутке…

Који су разлози били да се определите да преводите Леонтјева?

У својој немилосрдној „Историји руске књижевности” Татјана Кондратович наводи једну занимљиву епизоду из Леонтјевљевог живота. Једном приликом Леонтјев и Тургењев, који је у то време снажно подржавао младог колегу, стајали су на некомбрду у Швајцарској. У даљини су се виделе уредне и једнаке једноспратнице; размишљајући наглас, Тургењев је рекао како би било добро да Русија досегне такав идеал. На то је Леонтјев одговорио: „Да ли ви заиста у тој баналној малограђанској једноличности видите идеал коме треба тежити? У том случају не желим да имам ништа с вама.” И заиста је прекинуо све односе с Тургењевом. Та сцена добро осликава Константина Леонтјева, усамљеника у руској књижевности, који је смело бацио рукавицу целокупној светској баналности.

Какав је био његов живот?

Иако је с временом мењао своје политичке и естетске ставове, Леонтјев је остао доследан у једној ствари. Он није, попут Достојевског, сматрао да ће „лепота спасти свет”, али живот без лепоте није му се чинио вредним. А лепоту је налазио у богатству разлика.

Рођен као седмо дете у осиромашеној племићкој породици, Леонтјев је по завршетку гимназије морао да стекне образовање које ће му омогућити да зарађује за живот. Уписао се на медицински факултет и 1853. добровољно је као лекар отишао на кримско ратиште. После рата је неко време био приватни лекар, а 1863. ступа у дипломатску службу. Наредну деценију проводи у руским конзулатима на Балкану. Иако је био убеђени монархиста и желео да допринесе слави Русије, његов одлазак на Балкан имао је пре естетске него политичке мотиве. Огорчен продором демократских идеја са Запада, у којима је видео диктат осредњости, Леонтјев је потражио уточиште у „словенској прошлости”. Феудална турска власт је у извесном смислу конзервирала балканске народе на стадијуму „епског времена”. Овде је Леонтјев пронашао оно што му је недостајало у „загушљивом Петербургу”, чијим улицама дефилују „погребне поворке” – тако је наиме Леонтјев доживљавао људе одевене у црна европска одела. На Истоку настају његова најпознатија дела. Међутим, противречан какав је био, Леонтјев напушта своју дипломатску каријеру на њеном врхунцу. Тик пре него што је именован за амбасадора.

У чему је посебност његове судбине као писца?

Иако је већ на почетку своје списатељске каријере био препознат као велики таленат, Леонтјев није стекао славу за живота. Имао је и поштоваоце и одане следбенике, али његова дела нису имала шири одјек. Он није припадао ниједном књижевном табору и настојао је да пише у складу са сопственим идеалом. Избегавао је детаљизацију и иронију, тада владајуће манире у књижевности. О високим захтевима које је себи постављао говори и чињеница да је једне ноћи спалио циклус романа „Река времена”, на којем је радио више од десет година, просто зато што у њему није успео да избегне бољке од којих је у то време, по његовом мишљењу, патила руска књижевност.

Због чега Леонтјева данас препознају као изузетно важног у руској књижевности?

Оно што су пропустили да примете савременици уочили су припадници следећег поколења руских писаца – Розанов и Берђајев одали су пуно признање Леонтјеву и као писцу и као мислиоцу, а 1912. започето је издавање његових сабраних дела. Касније, у совјетско време, Леонтјев је проглашен конзервативним писцем и његова дела била су забрањена.

Извесну хладноћу и сведеност, како у осликавању карактера, тако и у стилу, које су сметале Леонтјевљевим савременицима, данашњи читалац схвата као нешто блиско, као непосредан говор растерећен китњастости, готово обавезне у XIX веку. Читајући Леонтјева, немамо утисак да читамо о прошлости. Напротив, његове јунаке видимо као неког не тако далеког и различитог од нас.

Које су идеје овог писца, као мислиоца, које кореспондирају са нашим временом? Шта је оно најважније што је антиципирао?

Русија која следи свој пут, која се не одриче својих веза са Истоком, која не опонаша слепо Запад и која, и у начину живота и на плану друштвеног уређења, задржава своје особености – то су неке од основних идеја и жеља овог аутора, и чини се да се нешто од тога опет помаља на хоризонту руске политике и свакодневице.

У својим делима предвидео је стварање Европске заједнице; мада није користио тај термин, најавио је глобализацију, као и то да ће се комунизам ширити по свету из Русије.

Српским читаоцима откривате руске класике који до сада нису превођени, а и у Русији, добрим делом, доживљавају ренесансу. Имате ли повратну информацију – како су прихваћени код нас?

Досад је „Паидеја” објавила сабрана дела Нине Берберове, Гајта Газданова и Константина Вагинова, а са овим раним романима започето је објављивање сабраних дела Константина Леонтјева. То су потпуно различити аутори. Заједничко им је само то што се на велика врата враћају у руску књижевност да заузму место које им припада. Нина Берберова је већ добро позната нашим читаоцима. Гајто Газданов је стекао поштоваоце у Србији, а занимљива је и рецепција Константина Вагинова који је, по свему судећи, нашао читаоце међу младом урбаном публиком.

Које писце имате још у „резерви” као изненађење?

Још не размишљам о томе. Сабрана дела Константина Леонтјева, као један од најзначајнијих „Паидејиних” пројеката, захтевају велику посвећеност. Тренутно су у припреми други и трећи том од четири предвиђена, а желим да са своје стране допринесем томе да се ова дела пред нашим читаоцем нађу у најбољем могућем облику.


Коментари5
76f81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

olga makrović
zaista bi trebalo prevesti sve od Megrea, nisu kali za citanje ni za ruse ali ko voli da razmislja prava stvar
ljubica krstic
Uz najbolje zelje prevodiocima, braci Paunkovic, imam jedan predlog-molbu. Prevedite do kraja (svih 8 knjiga)o Anastasiji iz Sibira, pisca Vladimira Megrea."Paideia" je vec objavila prva dva dela ("Anastasija-kci tajge" i "Zvoneci kedri Rusije") u prevodu Zoje Begoli. Ne znam zasto se tu stalo, te knjige bi bile rado chitane a i vazhne su, otkrivaju sasvim novi pogled na choveka i svet! Postoji li i literatura na ruskom o gajenju biljaka u skladu s Anastasijinim savetima? Objavljivanje tih knjiga na srpskom bi me najvise na svetu obradovalo, a sigurno i mnoge druge! Sve najlepse u daljem radu i zivotu Vam zelim, kao i kuci "Paideia" da samo ovako nastavi! Pozdrav!
ispravka - leontjev
napisao sam "leontijev" umesto "leontjev" - izvinjavam se
leontijev
Kao prvo cestitke izdavacu, to su knjige koje ce se naci u mojoj biblioteci. Kao drugo nesto mi nije jasno - kazete da nije izdavan kod nas . Ja posedujem izdanja "Logosa" od Konstantina Leontijeva: "Istok, Rusija i Slovenstvo","Beleske pustinjaka" i "Vizantizam i Slovenstvo". Na kraju preporucio bi izdavacu ( ustvari niste naveli koje knjige izdaje) da razmisli o izdavanju Berdjajeveve knjige " Konstantin Leontijev - ruski mislilac iz 19 -og veka" i " "Prosecan evropljanin - ideal i sredstvo universalne destrukcije" - ja posedujem francuska izdanja , a znam da postoje i ruska. S postovanjem i najboljim zeljama - nastavite tako , takvi izdavaci kao sto ste Vi su nam vise nego potrebni.
светислав јовић
Хвала Издавачу и преводиоцу на овом књижевном благу!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља