недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Тешка мука избегличка

Аутор: И. Котлићпонедељак, 15.09.2008. у 22:00
Даница и Стојан Смољић, избеглице из Јајца (Фото И. Котлић)

Приједор – У месту Доњи Гаревци код Приједора пре више од деценије никло је мало избегличко насеље Росуље. На свега неколико дунума општинског земљишта уточиште су пронашли Срби који су у протеклом рату протерани из својих места. Више није важно да ли је неко од њих из Травника, Јајца, Санског Моста, Бугојна или из градова предратне Хрватске... Заједнички су им тежак живот и борба за преживљавање.

– Нико наше муке не зна. Напустили куће и имања, дошли на туђе и ево сада, дан за даном, само да нам овај живот прође, не крију осећања Стојан Смољић и његова супруга Даница који су 1992. напустили родно Јајце и живот започели у Приједору. Годинама су живели у бошњачкој кући у Козарцу а онда одлучили да крену од нуле, на голој ледини. Ту, у Росуљама, саградили су кућицу више налик дрвеној шупи са једном собом. То им је и кухиња и спаваћа соба, те остава за жито.

– Више од овога не могу. Нигде не радим, а Даница служи и пере по туђим кућама како бисмо преживели, вели Стојан који се јада на лоше здравље и на целу ситуацију која, по њему, „не мирише на добро”. Најгоре су, каже, зиме.

Смољићи имају седморо деце од којих се ниједно после рата није добро снашло. Имају и десеторо унучади који су им, како причају, једина светла тачка у мрачном животу. У протеклом рату уништена им је сва имовина, тако да је пропала и последња нада да продајом саграде пристојну кућу у новом месту боравка.

– Ухвати ме туга када се сетим куће и имања које смо некада имали, сада смо спали на једну собицу – не крије сузе Даница која каже да не може да верује да је приморана да чисти и уређује куће Бошњака због којих је побегла и напустила родни крај.

Тик уз њихову кућицу живе син и снаја. Захваљујући управо њима, ово двоје старих нису гладни. Син је сезонски радник, ради тешке физичке послове у грађевинским предузећима на подручју Црне Горе.

На питање да ли верују у лепшу и светлију будућност, Стојан и Даница слежу раменима. Кажу да их живот до сада није мазио те да нешто претерано не верују у обећања званичника да ће им бити боље. У регионалном Удружењу избеглих и расељених лица у Приједору истичу да им је све теже да обезбеде помоћ за ове људе.

– Свима нешто треба, дрва, хране, гардеробе а да не говорим о грађевинском материјалу – каже председник Удружења Ранко Лале. Обећао је да ће се и даље трудити да побољшају живот ових људи. Сада је на општинарима, али и на ресорном републичком министарству да помогну и реше инфраструктурне проблеме избегличких насеља као што је ово.


Коментари0
89ea1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља