четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Животна битка с последицама бомбардовања

Аутор: Дубравка Сарајлићсреда, 17.09.2008. у 22:00
Милан Зубић и Александар Пајић

Источно Сарајево – Милан Зубић и Александар Пајић из Источног Сарајева годинама воде битку с тешком болешћу која је, према процени лекара, последица бомбардовања. Као војне старешине у протеклом рату, након што су НАТО снаге у августу и септембру 1995. године бомбардовале положаје Војске Републике Српске, једно време су провели у касарни у Јахоринском потоку. Наравно, тада нису ни слутили да ће, коју годину касније, дане проводити у болници, углавном у београдској Војномедицинској академији, за коју Милан каже да је здравствена установа у којој се захвалност лекарима не може понудити „у коверти”.

Ову двојицу младих људи, и један и други су ближе тридесетој него четрдесетој, није напустила нада и њихови другови из војске и школе, али јесу они који су били обавезни да им у невољи помогну, а то је власт Републике Српске. Милан, који више не прима терапију, јер се осећа добро, прича да је једанаест његових пријатеља подигло кредит и да су му новац за лечење донели у Београд. И Александар је до лекова, за које је било потребно издвојити и по неколико хиљада марака, најчешће долазио уз финансијску помоћ својих другова и пријатеља.

„Болест није више мој проблем јер мислим да сам је победио, али јесте чињеница што се сваког јутра будим без циља. Не радим, а оспорава ми се право на пензионисање из разлога што лечење није завршено. По тој логици, не могу да остварим пензију све док будем ишао на контроле, а карцином лимфних жлезда је болест која се мора контролисати најмање 20 година“, жали се Милан и напомиње да је ожењен и да има супругу и једно дете.

За разлику од њега, Александар је успео пре три године да оствариинвалидску пензију која износи 500 КМ и од које прехрањује своју породицу, супругу и ћерку која је пошла у први основне.Он каже да се тренутно осећа добро, мада му је извађена слезина и да и даље има проблема са тромбоцитима, али није, вели, за неке теже послове. За четири месеца, колико је боравио на ВМА, Александар је упознао много људи са подручја сарајевско-романијске регије и Добоја који се, такође, лече од последица осиромашеног уранијума.Неки од њих су, према његовим сазнањима, умрли, као и „већина припадника НАТО-а, Италијана који су заједно с нама боравили у Јахоринском потоку”. Оболео је, додаје Александар, и један број људи који су живели у непосредној близини касарне.

Званични подаци потврђују да је од последица бомбардовања умрло највише бивших становника општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца. На тамошњем гробљу, у периоду од 1996. до 2.000 године, сахрањено је чак 400 људи, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома.


Коментари2
07496
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Diskurs
Koristenje te municije je poznato u zapadnim medijima. Umjesto da kukate, trebali bi malo intenzivnije da i pratite. Recepcija koristenja navedene municije je samokriticna, ali nazalost kasno je. Ljudi sa obadvije strane pate - kao sto stanovnci takozvanog Istocnog Sarajeva tako i Grada Sarajeva. Mediji iz Sarajeva takodje preradjuju veoma kriticno tu temu, znaci ne radi se o nicemu novom. I ja sam na primjer protiv napada NATO-a na Srbiju u kontekstu konflikta na Kosovu, ali bombardovanje cetnickih, NE SRPSKIH, snaga oko Sarajeva koji su kao barbari rusili taj Grad i ubijali stanovnistvo toga Grada 4 godine - ne moze se iz daljine vidjeti da li ce raketa ili granata ubiti Muslimana, Hrvata ili Srbina, a mozda i Jevreja - je bilo vise nego nuzno. Medjunarodna zajednica je napravila ogromnu gresku, sto je uopste pogresnom, fatalnom diplomatijom dozvolila da rat eskalira. Prerana deklaracija nezavisnosti BiH i de jure akceptiranje te ist, podrzavanje sovinistickog diskursa su ubrzale eskalaciju rata. EZ nije imala jedinstevnu strategiju u kontekstu bivse SFRJ. SAD su samo na to cekale, dokazali su da Evropa jos nije u stanju da vodi zajednicku vanjsku politiku. Smijeskali su se i sta se desi: Amerika ulazi silom i baca staru, zabranjenu municiju na nase prostore.
Питање
Зашто се овакав чланак не објави на ББЦ или неком другом западном медију? Нема велике вајде да се објављује само на нашим домаћим новинским порталима. Ми те ствари доста добро већ знамо, али обични људи на Западу не знају. Ангажујте неког запшадног новинара за то...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља