субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.09.2008. у 22:00 Мирослав Лазански

МРАВИ СА ОКИНАВЕ

Понекад, највеће светске приче прођу скоро незапажено. Неке од њих пропуштамо зато што се тичу људи или ствари чији значај ће се показати тек у будућности. Друге пропуштамо зато што је природа промене тако широка, спора и постепена да карактер померања измиче пажњи у смислу вести са насловне стране. Дакле, вест би могла да буде и следећа: на путу је нови светски рат. Таква вест аутоматски изазива и дилему да ли у некој скорој будућности постоји и хипотетичка могућност за избијање великог војног сукоба између Русије и САД?

Пре само две године Чарлс Капчан, професор Универзитета Џорџтаун у Вашингтону, у интервјуу радио Слободна Европа категорички је тврдио: „Русија, па и Кина неће ризиковати никакво погоршање односа са Западом због Косова, и да неће блокирати евентуалну независност Косова у Савету безбедности УН”. Сличне, или готово исте ставове око могућег руског вета имали смо затим прилику да чујемо и од неких српских политичара. У међувремену се на Косову и око Косова догодило то што се догодило. У међувремену је Русија војно интервенисала на Кавказу, на дну Северног мора поставила је капсулу са руском заставом, док сада на острвима леденог подручја Арктика поставља и физичке ознаке руских граница.

Битка за сировине је кренула, човечанство је ушло у бескомпромисну борбу за природне ресурсе, а ту су сва средства прихватљива. Заправо, може се претпоставити да како свет буде више сиромашио, тако ће истовремено и расти притисак на Русију као на складиште природних ресурса. С друге стране, управо и због тога границе руске толеранције око ширења НАТО-а на исток све су мање: амерички ракетни штит у Пољској и Чешкој директна је војна стратешка претња Москви, уговор о редукцији конвенционалног наоружања у Европи до сада је ратификовала само Русија, па је управо због тога Москва тај уговор недавно ставила ван снаге, Америка се повукла из уговора о антибалистичкој одбрани АБМ из 1972. године, спровођење уговора СТАРТ-2 врло је неизвесно, војни буџети Америке и Русије енормно расту. И сада нека неко каже да то није нови хладни рат, по много чему много опаснији него онај први. Истина, овај нема димензију идеолошког супротстављања, али ниједан нови рат не почиње тамо где се прошли завршио. Ни у сфери праксе, ни у домену теорије. По свему судећи, ово би могла да буде коначна битка за опстанак, јер у питању су ресурси планете. Нова супротстављања су и нова „велика игра” између Русије и САД у подручју Азије, где је својевремено распад Совјетског Савеза био та иницијална каписла нове игре у којој су интересе индијских трговачких компанија заменили интереси фирми као што су „Унокал” и „Тотал”. Није, дакле, Америка ушла у Авганистан због Бин Ладена и талибана, она је тамо због геостратешке позиције Авганистана на шаховској плочи Евроазије. Јер, земља која доминира Евроазијом аутоматски контролише Блиски исток и Африку. Још је империјални стратег Халфорд Мекиндер у свом делу „Геостратешки центар историје” истакао важност контроле евроазијског копна ради постизања глобалне хегемоније. Кључ за то, писао је давно Мекиндер „лежи у контроли срца овог региона, евроазијског копна, отприлике ограниченог Волгом, Јангцеом, Арктиком и Хималајима. Онај ко влада источном Европом управља срцем тог региона, онај ко влада срцем региона управља светским острвом, онај ко влада светским острвом управља светом”. Мекиндерове идеје дословно је касније преузео Збигњев Бжежински.

Када ових дана генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер у Тбилисију директно прети Русији, онда је јасна позадина ширења НАТО-а на исток. Није реч о ширењу демократије, већ о настојању да се голом војном силом заштите потенцијалне економске добити и награде, што све повећава могући светски кошмар у будућности.

Где смо у свему томе ми? Колико ова накнадна битка око продаје НИС-а има везе са будућношћу Србије?

Пре четири године приликом боравка на Окинави, јапански професор Окиро Јамашита причао ми је о једној заједници у којој влада највећа једнакост у свету, о заједници мрава грабљиваца „Cerapachys biroi”. Ти мрави живе само на Окинави и нигде другде у свету. Живе испод земље, немају очи, јер никада не излазе на светлост дана, хране се мравима других врста и прождиру своје ларве пре него што се оне излегу. Свака јединка у колонији мрава је „асексуална”, њена јајашца не треба да се оплоде и свака леже јаја у исто време када и њене „сестрице”. Сваких 40 дана припаднице колоније истовремено излегу по једно јаје. Три дана касније, свака излегне друго јаје. Две недеље касније, из првих јаја излазе младунци и када се појаве – младе ларве су гладне. Али уместо да сачекају да буду нахрањене, ларве прогутају оно друго јаје које је положила њихова мајка. То је чудно, јер ако се уклоне ларве из првог легла, другоположена јаја се сасвим лепо излегу. Другим речима, женка мрава са Окинаве дели на два дела ресурсе да би обезбедила здраво потомство. И мрави са Окинаве знају, дакле, да не треба сва јаја полагати у једну корпу.

НИС, НАТО, будућност Србије и евроатлантске интеграције? Овој земљи хитно је потребан прави труст мозгова да нас не би неко, онако слепе и несвесне увукао у почетну фазу нове нуклеарне конфронтације великих сила.

Коментари78
33658
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubica krstic
Za "Crni humor" - potpuno se slazem s Vama, a i s Bjankom da je izlaz u buducnosti u poljoprivredi, i to zdravoj. A da bi bila zdrava, mora biti sto vise odvojena od drzave, sto ce reci, mala - svakom svoje parcence zemlje! I promena svesti, kao sto kazete Vi, "Crni humor". Pa onda neka bombe okidaju, ako mogu!
Goran iz Severne Karoline, Fajetvil
Tek sam sada stigao da pogledam kolumnu gospodina Lazanskog. Odlična je. Hvala i našoj "Politici".
BELA VISTA
@Svetislav Kostić , 20/09/2008, 20:06@-Mineralni sekretar je nudio Amerima votku kao pogonsko sredstvo, ali ga je u tome sprijecio onaj sto bez nje nije mogao.
Crni Humor
Taj pateticni izraz " mi smo mali" mi ide da ne kazem nasta, izvinjavam se. Dalje, mi nismo "mali" mi smo samo bolesno neslozni! Da ne nabrajam dalje sta sve jos jesmo i nismo, kratko, izgubljen je kompletan osechaj za svoje i svoju jednu, JEDINU, samo tu zemljicu, Srbijicu, koju imamo. Na zalost, po meni, sta god da se desi u svim moguche i nemoguche zamislivim svetskim kombinatorikama i desavanjima, mi smo osudjeni na propast jer ne drzimo do sebe, ne volimo svoje i vazalski dajemo sve u bespovrat ukljucujuchi i sopstveno potomstvo.
JOVANIĆ
Zašto SAD imaju relativno loše odnose sa Brazilom? Zbog Amazonije i njenih resursa.Brazilci ne dozvoljavaju američkim kompanijama da istražuju i eksploatišu Amazoniju, koja čini glavna pluća Zemlje.Šta je to nego bitka za resurse.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља