понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:27

Летење брже од звука

Аутор: М. Галовићнедеља, 14.10.2007. у 20:24
Авион "икс-1" чува се у музеју у Вашингтону (Фотодокументација "Политике")

Наранџасти авион "икс-1", који је више личио на ракету са крилима, одбачен је са тешког бомбардера Б-29 након чега је пилот Чарлс Чак Јегер упалио ракетне моторе и убрзо нестао у даљини испред авиона носача, остављајући бели траг за собом. Нешто касније експерти америчког ваздухопловства, окупљени у бази у пустињи Мохаве у Калифорнији, били су први људи који су тог 14. октобра 1947. године чули карактеристични прасак – пробијање звучног зида. Јегер, који је авион по својој супрузи назвао "Гламурозна Гленис", на висини од око 13.000 метара достигао је брзину од 1,06 маха (један мах једнак је брзини звука) и успешно слетео.

Наредних година лет бржи од звука постао је рутински поступак. Прво званично пробијање звучног зида над Србијом извршено је 31. јула 1956. године. По речима Зорана Старчевића, начелника војног дела Музеја ваздухопловства у Београду, пуковник Никола Лекић је у обрушавању авионом типа Ф-86Е "сејбр" над аеродромом у Батајници из трећег покушаја успео да пробије звучну баријеру. Једини домаћи авион који, али само у обрушавању, може да пробије звучни зид јесте "орао". Први је то, такође изнад Батајнице, урадио пробни пилот мајор Марјан Јелен 22. новембра 1984. године на авиону са бројем 001.

Од шездесетих година надзвучни лет је неизоставни део обуке генерација домаћих пилота ловачке авијације који су летели на авионима типа "миг 21" и "миг 29", који достижу максималне брзине од 2,1, односно 2,4 маха. Шест деценија после легендарног лета Чака Јегера, пилоти српске војне авијације ретко лете суперсоничним брзинама. Авиони типа "миг 29" су на ремонту, а минулих година због несташице горива, односно новца за авијацију, летење надзвучним брзинама "миговима 21" на обуци је редуковано.

– Ипак, држава у последње време показује разумевање за ваздухопловство, па су испоруке горива постале редовне и пилоти остварују све већи налет. Наши пилоти данас најчешће лете брже од звука када треба обавити пробни лет после већих радова на авионима – каже потпуковник Раде Ранђеловић, начелник штаба 204. авијацијске базе у Батајници и искусни пилот на "мигу 29" и "мигу 21".

По његовим речима, у пракси се на овим авионима лети надзвучним брзинама до 1,8 маха. Минулих деценија мењале су се визије развоја авијације. После Јегеровог лета тежило се све већим брзинама, али је искуство вијетнамског рата показало да су маневарске способности на мањим висинама важније од максималне брзине. Тако савремени Ф-16 има максималну брзину од 1,6 маха, али и завидну електронику, наоружање и окретност.

– Приликом проласка кроз звучну баријеру пилот не чује прасак који се чује на земљи, који је заправо последица нагле промене притиска и густине ваздуха око геометрије авиона. На тренутак, инструменти не показују значајне промене, а онда се, у једном тренутку, може видети промена брзине са 0,9 на 1,1 маха. Летелица се, при том, благо затресе после чега нормално наставља лет – објашњава Ранђеловић.

Иначе, пилоти Војске Србије звучни лет пробијају на великој висини, како би се избегло узнемиравање грађана, али и материјална штета која је могућа ако би се такав лет обавио на малој висини. Авиони "миг 21" и "миг 29" такав лет најчешће почињу са аеродрома у Батајници и затим се, у пуној брзини и успону, усмеравају према Панчеву где већ достижу висину од 6.000 метара, после чега, и даље пењући се, узимају курс према околини Бора. Над источном Србијом праве заокрет и крећу према Пожаревцу, где достижу висину преко 11.000 метара и узимају правац према Зрењанину. На том правцу, на висини до 13.000 метара, пробијају звучни зид који се на тим висинама чује као слабији пуцањ. После надзвучног лета враћају се у матичну базу у Батајници. На овом аеродрому пилоти са нестрпљењем очекују повратак у употребу "мигова 29", најмодернијих авиона у саставу домаћег војног ваздухопловства.

Коментари1
77412
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Mladenovic
Veoma veoma dobar tekst, samo kad bi bilo vise slicnih njemu mislim o zanimljivosti iz kako nase tako i svetske aviacije kao i price i memoari lipota drugog svetskog rata

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља