уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:23

Заборављен најмлађи каплар Момчило Гаврић

Аутор: Саша Трифуновићнедеља, 21.09.2008. у 22:00
Најмлађи на свету: Гаврић рапортира на фронту (Фото Музеј Јадра)

Лозница – Недавно је обележена годишњица пробоја Солунског фронта у којој је пре девет деценија као војник учествовао и Момчило Гаврић. Већина Лозничана не зна ни ко је он, а камоли одакле је. А требало би јер је Момчило, најмлађи војник свих армија у Првом светском рату, њихов земљак рођен у Трбушници, код Лознице, испод планине Гучево. Нажалост лознички крај је сасвим заборавио овог несвакидашњег јунака. 

У књигама је забележено да је Момчило Гаврић на почетку Првог светског рата имао непуних осам година. Био је осмо дете својих родитеља оца Алимпија и мајке Јелене. У августу 1914, аустроугарски војници су чинили велике покоље цивилног становништва у којима је настрадала и породица Гаврић. Отац је, спремајући укућане за збег, Момчила послао код стрица да нађе запрегу. У међувремену су стигли аустроугарски војници запалили кућу и побили породицу Гаврић. Мали Момчило је оставши без најмилијих кренуо на Гучево да тражи српску војску. Пронашао је Шести артиљеријски пук Дринске дивизије и испричао шта се догодило. Војници су истог дана осветили Гаврићеву породицу а он је постао војник У својим првим војничким данима редовно је три пута дневно пуцао из топа да се освети за своју породицу.

- Мали Момчило је са својим пуком пешке прешао Албанију и стигао до Крфа, издржавши као десетогодишњак оно што многи одрасли нису. Био је најмлађи каплар на свету. Учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а Војвода Живојин Мишић га је унапредио, па је као дванаестогодишњак имао чин поднаредника. Чекајући пробој фронта и повратак у Србију, описменио се, а после рата је отишао у Енглеску, где је завршио гимназију и 1921. се вратио у Београд. Упознао сам га 1987, када је присуствовао отварању Музеја Јадра у Лозници, где се у сталној поставци налазе и његове две војничке фотографије - каже за наш лист историчар у овом музеју Горан Вилић.

Вилић каже да кад посетицима музеја говори о Првом светском рату, посебну пажњу увек посвети причи о Момчилу Гаврићу. У Београду је живео све до смрти, 1993. године. Његова ратна судбина је „јединствена у свету” и „заслужио је да га се данашње генерације сећају”.

Нажалост, данас ниједна од око 250 лозничких улица не носи име Момчила Гаврића, ниједна школа или установа се не зове по њему, а нема ни споменик. Најмлађи каплар на свету је у његовом завичају незаслужено заборављен.


Коментари13
91982
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milovan Cicvaric
Ovog decaka je uzeo moj Stevan Tucovic pukovnik rodeni brat Dimitrijev i celo vreme rata vodio sa sobom i u njegovoj jedinici . Onb to lepo opisuje u svom ratnom dnevniku .
Немања Ћировић
Ја сам чуо да је у мом Пироту неки момак 8. априла 1941. када су Немци улазили у Пирот (а лешинари Бугари иза њих),стајао на сред пута и пушком пуцао у тенкове док га нису прегазили,али се за тај подвиг може чути само од стараца,у школи се то не помиње.
Стефан Мијаиловић
Хвала Политици на објављеном тексту о каплару Момчилу Гаврићу. Ја се, као Тршићанин, стидим што нисам никад ни чуо за мог храброг земљака, а за шта део одговорности сваљујем и на наставнике историје који нам вероватно никад и не би споменули овог хероја. У Лозници, једна од централних градских улица носи назив по братоубици и распопу Влади Зечевићу, а његов кип стоји у Гимназијском парку. Било би лепо када би се организовала петиција за додељивање улице по нашем великом Лозничанину!!
posmatrac iz daleka
Neki od nas su zaboravili i da se rec Srbi (Srbin, Srbija) pise VELIKIM slovom. Sitnica ?
Srbin
Nije ni cudo.Dok postoje ulice Mose Pijade,Krcuna Penezica i slicnih,nema mesta za nase junake
Milovan Cicvaric
Kod onih koji nista i ne citaju tako je .
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља