понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:26

НА ДВОРУ КРАЉА ИБИЈА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 22.09.2008. у 22:00

У тренутку када са светских берзи стижу вести које више говоре о катаклизми него о финансијској кризи, из Владе Србије долазе ведре најаве о новом циклусу снижавања царина. Повод за ову иницијативу је у вези са идејом о једностраној примени Прелазног трговинског споразума са ЕУ.

Сама помисао о снижавању царина у овако критичном тренутку указује на потпуну изолованост власти од домаће економске реалности, као и на апсолутно неразумевање дубине светске економске кризе. Владина иницијатива није шала, није реч о театру апсурда и не догађа се на двору краља Ибија.

Идеја се, ипак, многима допада. Захвални грађани нестрпљиво чекају да царина на аутомобиле буде снижена, па да скокну до банке по кредит и обаве куповину. Део стручне јавности који подржава сваку владину меру, која иде у правцу либерализације, сматра да је то добро за здравље привреде и да неће превише утицати на раст увоза.

Народна банка Србије (НБС) поздравља најављене мере, тако да и са те стране влада добија подршку. Снижење царина ће помоћи да се успори раст цена које НБС ионако већ годинама вештачки обара одржавањем суманутог курса динара.

Кључни проблем са којим ће Србија морати да живи наредних година у вези је са успоравањем раста светске економије и вероватном рецесијом. У таквом окружењу, протекционистичке тенденције ће глобално снажити и свако ће гледати да заштити домаће тржиште и подстакне извоз. Србија ради сасвим супротно. Преко прецењеног курса годинама се снажно стимулише увоз и помажу туђе економије. Ново снижавање царина била би несхватљива мера у истом, погрешном смеру. Повећање увоза не мора бити спектакуларно, али је сваки, па и најмањи додатни раст веома опасан.

Србија је презадужена, али то не види, или не жели да види. Један од кључних индикатора задужености једне земље у вези је са односом између њеног бруто домаћег производа (БДП) и висине спољног дуга. Када висина спољног дуга пређе 80 процената БДП-а, сматра се да је држава презадужена. Србија у својим статистичким прегледима исказује спољни дуг на нивоу од око 65 процената БДП-а, па је стога све уреду. Није.

Проблем презадужености је прикривен методологијом обрачуна БДП-а која почива на текућим ценама. Величина БДП-а је услед тога (у случају Србије) мањим делом производ реалног раста домаће економије, а много већим делом резултат је кумулирања вишегодишње високе инфлације. Овако инфлаторно увећани БДП затим се исказује у доларима. У том процесу долази до још једног вештачког увећавања, јер се ради конверзија по курсу који је тешко потценио долар. Овде није реч о проблему слабог долара, већ о прецењености динара. БДП је на овај начин вештачки увећан за више десетина процената.

С друге стране, код висине девизног дуга са којим се БДП упоређује, нема методолошког проблема, будући да се ради о девизној величини по себи. Однос евра и долара може мењати укупну висину дуга када се он исказује збирно и у само једној валути, али тај однос не утиче на базни закључак о презадужености Србије. Било би довољно да се раст инфлације успори, или да курс динара уђе у реалнију зону, па да проблем презадужености постане и рачунски сасвим јасан.

И сви остали показатељи код којих се реалне девизне величине упоређују са нереалним девизним БДП-ом показују исту деформацију. Дефицит текућег биланса Србије је у првих шест месеци прешао 20 процената БДП-а. Овај дефицит је уједно и најбољи показатељ колико Србија годишње више троши него што ствара. Тај показатељ је астрономски висок чак и на нивоу прецењеног БДП-а. У реалнијем обрачуну, дефицит текућег биланса Србије у односу на БДП далеко је већи и од исказаних 20 процената.

Да би се галантно српско трошење наставило, прилив девиза би се морао појачати. У том светлу, питање актуелне светске финансијске кризе постаје изузетно важно. Ако своју економску будућност Србија данас повезује искључиво за прилив страног капитала, а тако изгледа, ситуација је да не може бити гора. Капитала је на светском тржишту све мање, и светски финансијски систем у овом тренутку има озбиљне проблеме са ликвидношћу.

Овакав амбијент не охрабрује инвестирање. Прилив новог капитала, кредитног или инвестиционог, свеједно, биће изузетно успорен. Ако Србија краткорочно потражи спас у одлуци да прода и преостале државне монополе (Телеком, ЕПС, Аеродром, нпр.), цена која би се могла добити биће много нижа од оне која би се добила да ове кризе нема. Истовремено, и ново задуживање ће бити све теже и све скупље.

Коначно, НБС мора добро размислити и о оне три или вероватније четири милијарде долара шпекулативног новца који се налази у Србији. Ради се о капиталу које је тренутно депонован у НБС, уложен у њене вредносне папире и који убира огромну камату. Тај капитал је имобилисан, не врши никакву корисну економску функцију, али зато исцрпљује НБС и тера је у губитак. Међутим, ако би се овај капитал сада покренуо под притиском актуелне кризе и почео убрзано да напушта Србију, дошло би до огромног притиска на динар. То би могао бити увод у кризу великих размера. У том процесу, постало би јасно колико су високе девизне резерве НБС само химера.

Светској економији, српској посебно, предстоји опасан, тежак и неизвестан пут. На тај пут није паметно кренути новим, јефтинијим аутомобилом – може бити удобно, али се неће далеко стићи.

Финансијски консултант


Коментари51
186c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

The Tao of Groove
Идеја се, ипак, многима допада. Захвални грађани нестрпљиво чекају да царина на аутомобиле буде снижена, па да скокну до банке по кредит и обаве куповину. (euro-fanaticima kojima je Srbija omca oko vrata). Део стручне јавности који подржава сваку владину меру, која иде у правцу либерализације, сматра да је то добро за здравље привреде и да неће превише утицати на раст увоза. (Strucne pod navodnicima jer se radi o moralno-politicki podobnim osobama koje su na funkcijama) Народна банка Србије (НБС) поздравља најављене мере, тако да и са те стране влада добија подршку. (Ko radi u NBS do moralno-politicki poslusnici vladajuce nomenklature). Преко прецењеног курса годинама се снажно стимулише увоз и помажу туђе економије. (Nije isto pomagati ekonomiju Srbije i Ekonomiju Evropske Unije. Evropa nema alternbativu!!! Do you remember?) Када висина спољног дуга пређе 80 процената БДП-а, сматра се да је држава презадужена. Србија у својим статистичким прегледима исказује спољни дуг на нивоу од око 65 процената БДП-а, па је стога све уреду. Није. (PRoblem je lako resiti. Stegnite kajise, spavajte na tetkinom kaucu i stanujete u malom stambenom prostoru sa dve soljice za kafu) Проблем презадужености је прикривен методологијом обрачуна БДП-а која почива на текућим ценама. (Deo « strucne javnosti » nije saglasan sa ovom sa ovom konstatacijom.) Да би се галантно српско трошење наставило, прилив девиза би се морао појачати. (Dijasporo, do you hear this wake up call?)
Dusan
Ono na sta sam pokusao da skrenem paznju u svom komentaru je da u Srbiji mnogo spekulativnog kapitala i nema. Ono sto je i bilo iz Hrvatske i Slovenije na Belexu je vec otislo. Depoziti u srpskim bankama, koje su samo teoretski strane, jer njihovi osnivaci ne snose nikakvu odgovornost za njihove gubitke, su uglavnom iz dijaspore. Teoretski, na pocetku godine, prema mojim informacijama, bilo ih je oroceno oko 5 milijardi evra. Od tada je trgovinski deficit, pokrivan tim parama i zaduzivanjem, bio 600 miliona mesecno. Cak ako se doda i milijarda od BK Telekoma koja je od pocetka godine potrosena, prostom racunicom se dolazi do minusa od preko 4 milijarde na racunu banaka. To znaci da je u bakama ostala mozda milijarda. Sve ostalo je potroseno. Obzirom da su banke barem polovinu preostalih para ulozile u kredite (uglavnom dugorocne za nekretnine cija je cena otisla u nebo), dovoljno je da 10% orocenih deviznih uloga bude povuceno da bi banke bankrotirale. Sveze pare od svojih osnivaca, u ovoj opstoj besparici na svetskim trzistima, nece dobiti. Onda nastaje opsta bezanija u kojoj strada prvo kurs, pa devizne rezerve NBS, pa trziste nekretnina. Vec vidjeno? Ja se iskreno nadam da ce odgovorni zavrsiti iza resetaka pre nego sto pobegnu iz zemlje, a to ce uraditi cim stvari krenu malo nizbrdo. U suprotnom ih Srbiji svakako niko nece izruciti.
nesko
Nebojsa - po obicaju jedan izuzetno dobar clanak koji je jednostavan za shvatanje. Ja samo stvarno ne razumijem da li su oni koji danas drze glavne poluge ekonomske politike toliko nesposobni jer su neke stvari toliko ocigledne ili je rijec o karieristima kojima ekonomska struka sluzi kao paravan za ostvarenje drugih skrivenih ciljeva. Kako god bilo ja sam toliko pesimista o buducnosti Srbije u narednih nekoliko godina da pokusavam da sto manje o tome razmisljam da se dzabe ne bih nervirao kad vec ne mogu nista da promijenim ili na nesto da uticem. @Svetislav Kostić Na zalost svi smo mi duboko zaglibili zajedno sa SAD i pustanje da ona tone sama ne pomaze ako si na istom brodu. Htjeli mi to ili ne vadicemo kestenje iz vatre, a gledati da se sto manje opecemo (sto i Njemacka pokusava). @ЗОРАН ШУНДИЋ Da pokusam da odgovorim umjesto Nebojse: Cim postavljas takvo pitanje moj bi ti dobronamjeran savjet bio da manis corava posla da se tako izrazim. Laicko ulaganje u akcije je gore od igre na srecu pogotovu u jednu berzu (Beogradska) koja pati od istih problema od kojih pati citavo drustvo - zakon divljeg zapada, a posto nisi ni serif ni razbojnik tuda pljacka banke ti ni na koji nacin nece pomoci. Pored ostaloh sve ozbiljne analize ukazuju da je kriza nekretnina koja je dovela do recesije tek u zacetku. Ozbiljni ekonomisti, npr Van Tharp, prognoziraju tzv. produzeno "bear" sto ce reci padajuce trziste vredonosnih papira koje ce trajati i do narednih 10-15 godina. Kada (ako?) se kriza pojaca povlacenje spekulativnog kapitala se desava prvo sa nesigurnijih trzista sto Srbija nesumnjivo jeste. Svaki eventualni sledeci banicni bankrot ce imati sve veci lavinski efekat. Za kraj imaj u vidu da je donja trzisna vrijednost akcija 0 sto znaci da ono sto sada izgleda jeftino sutra moze da bude jos bezvrijednije.
Небојша Катић
Хвала свима за коментаре. Осим у “Политици”, нигде другде не објављујем своје текстове. Надам се да ће читаоци разумети да не могу да одговорим на сваки коментар, али се трудим да кроз одговоре појасним тезе за које у тексту није било довољно простора. Разумећете наравно, да странице “Политике” не могу користити за давање приватних финансијских савета, као ни за изношење личних политичких ставова.
Небојша Катић
За Владимира Младеновића - Српска индустрија није презаштићена царинама, јер све што је кроз царине добила, кроз курс је изгубила. Осим тога, српска индустрија је толико слаба, да јој ни царинска политика не би помогла. У случају Србије, царине су важне да би се сузбио увоз и пропадање платног биланса. Без царинске заштите и са неразумним курсом, производних инвестицаја ће бити јако мало, јер је готово све јефтиније када се увози. _______Ниски порези нису најважнији фактор привлачења капитала (ово сам покушао да објасним у ранијим чланцима). Кључни фактори су инфраструктура, квалитетна и здрава радна снага, стабилан порески и правни систем.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља