недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Ртањ без чаја

понедељак, 22.09.2008. у 22:00

Бољевац – Тимочки Ртањ, изнад Бољевца, надалеко је познат по афродизијачкој травци од које се, ко зна откад, справља чувени ртањски чај. Све до ове године чувене су биле и организоване бербе „ртањског чаја“, у августу и септембру, али – стигла је и званична забрана надлежних из Београда да се са бербом на Ртњу престане. Зато што је „мушка травка“, која успева само овде, забрињавајуће проређена. Радознали и халапљиви чупали су је, нестручно, из корена. Коначно, биће заштићена док се не опорави.

„Најмушкија” тимочка планина, са препознатљивом горостасном купом, као да се снуждила. Без веселих берача и брендовите миришљаве травке. А чинило се да је чудотворна „сатуреја китаибели“ неуништива. Још су у живом сећању многих природољубаца оне године када је бољевачки комбинат „Ртањ“ доводио овамо више од стотину берача у једном дану, и како су они, предвођени др Бојаном Милојевић са београдског Института за лековито биље „Јосиф Панчић“, стручно (маказама и ножевима) за седам часова убирали и до 100 килограма дугуљастих травки са плавичастим цветовима.

Било је тог биља довољно и за бољевачки комбинат и за бераче и њихове кућне апотеке. Било је и хвалоспева биљци, смеха и досетки. Наводно је у стара времена било забрањено поповима да употребљавају ову биљку. Због искушења. Некадашњи директор комбината „Ртањ“ Војислав Вијоровић смислио је и ефектну рекламу за ртањски афродизијак (кад и „веп“ откаже/ ртањски чај помаже), а увелико се причало и о експериментима са плантажним узгојем ове биљке. Али, у ратним годинама и годинама блокада и санкција, заборављени су експерименти и она фабрика за прераду лековитог биља, која се увелико градила у бољевачком селу Валакоњу. За градњу те фабрике у првој еколошкој општини у Србији, која је сада у парлогу, интересовали су се и „Галеника“ и „Здравље“, здравствени институти, козметичке фабрике.

Није баш најизвесније да ртањски чај свакоме помаже „у оним стварима“, али је доказано да изузетно делује код великог кашља, слабог апетита, стомачних тегоба, нервне напетости. Поменута др Бојана Милојевић између 1971. и 1975. године проучавала је биљни свет Ртња по специјалном америчком програму и одбранила докторску дисертацију. Причала је и како је једном свом комшији овом биљком излечила рак простате.

Позната научница умрла је у позним годинама. Нико више овде не обучава бераче. Умножава се стихија, у берби и промету. Ипак, надлежни су, коначно, уважили вапај из утицајног зајечарског Удружења љубитеља природе „Мелиса“. На Ртањ су упућени и инспектори.

А у поменутој „Мелиси“, која постоји већ две деценије, и званично су нам потврдили да је ртањски чај стављен под заштиту. Забрањена је, рекли су нам, и берба жуте линцуре на Старој планини. Обнародована је и заштита горке детелине, медвеђег грожђа, жалфије, милодуха и смиља. Донедавно је пред истребљењем био и гороцвет (адонис) у околини Сокобање.

У зајечарском удружењу кажу да све чине да свака од 250 врста самониклог лековитог биља на тимочком подручју буде заштићена. Срећом, „Мелиса“ није усамљена. Основано је и удружење „Мелем“ у Бору и удружење „Др Јован Туцаков“ у Сокобањи. Да се природа заштити од биљождера гросиста.

Стојан Тодоровић


Коментари1
4116d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bobi
Priča da je rtanjski čaj afrodizijak (muški čaj) je čist promašaj, ali da je psiha čudna stvar, to stoji ! Kao i svaki planinski čaj, najbolji je za lečenje plućnih tegoba, a i za određene stomačne tegobe je takođe dobar ! Dugo već berem rtanjski čaj izlaskom jednom do dva puta godišnje na južnu padinu planine, ali samo za lične i porodične potrebe, a nikako za prodaju ! Viđao sam da postoje dve vrste berača; na one koji to beru na jedan domaćinski način i na one koji se mogu nazvati bezobzirnima ! Smatram da treba da se uvede kontrola oko načina branja i oko količine ubranog čaja i da ako treba da se izvrši određena uplata na ubranu količinu ! Nesavesnima treba oduzimati ubrani čaj i mandatno kažnjavati ! Naznačeno je da ga ima sve manje i manje i da zbog toga treba prekinuti određeno vreme branje. Lično sam video da ga ove godine ima u izuzetnim količinama, te mi nije jasno ko je i kako je vršio tu procenu i na osnovu kojih parametara ! Bojim se da je ovo možda uvertira da neki veći igrač dobije monopol na branje i normalno da na tome enormno zaradi, naročito potkrepljujući tezu da je rtanjski čaj pre svega afrodizijak !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља