уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.10.2007. у 19:31 Слободан Кљакић

Паукова мрежа српских тајкуна

Приватизовањем наше спољнотрговинске мреже пре три деценије, приватизован је и огромни капитал од око 12 милијарди ондашњих америчких долара
Генекс је некада био једна од најмоћнијих фирми у Европи, а не само у нашој земљи (Фото П. Павловић)

"Генекс је некада био једна од најмоћнијих фирми у Европи, а не само у нашој земљи. Та моћна фирма је давно остала без своје комплетне мреже у иностранству, са непроцењивим капиталом, од чега ништа није враћено у нашу земљу. Број њених организационих јединица у иностранству био је далеко већи од броја поменутог ових дана у штампи. Моја сазнања из осамдесетих година прошлог века говоре да их је било више од 150, а не 70. Иста судбина прати и остала наша спољнотрговинска предузећа о којима се коначно мора знати истина. Тада ћемо имати и одговор на питање ко управља и влада привредом у овој земљи."

Ово су речи професора Костадина Пушаре, редовног професора Универзитета у Новом Саду и Београду, визитинг професора у Русији, Италији и Румунији, аутора десетак књига из области финансија и међународног банкарства. Наш саговорник је годинама био ангажован у државној управи и у спољној трговини, а био је и први девизни инспектор који је у иностранству контролисао пословање наше спољнотрговинске мреже. Нажалост, био је и последњи наш експерт ангажован на том тешком послу.

Још 1972. године извештај о установљеном стању, др Пушара је предао Јосипу Брозу Титу, Џемалу Биједићу и Станету Доланцу. Изнео је "чињенице и доказе о илегалном изношењу капитала из земље и подривању њене економске моћи".

Колико сутра, из Југославије је побегло 130 генералних директора, а контроле у иностранству су обустављене. Пушари је забрањено да износи податке, мада је "све тачно, али није време да се то саопштава."

Где су то киднули силни директори, на какве су се и чије јасле окачили?

Данас он подсећа да је почетком 1971. донет закон о оснивању наших предузећа и представништава у иностранству. Врло брзо су постављени темељи те мреже у Западној Европи, САД, Аустралији, као и у државама источног блока. За мање од три године, ондашњи Савезни девизни инспекторат је процењивао да у иностранству већ има око 18.000 наших предузећа и различитих организационих јединица. Углавном су их оснивали домаћи спољнотрговински и производни гиганти и пословне банке, а "мрежу су ширили по моделу паукове мреже, по дубини и по ширини".

С изузетком привредних представништава у државама ондашњег социјалистичког блока, све те фирме су осниване као приватне.

"Вођене су на име и презиме нашег човека и неког физичког лица дотичне државе, а пословале су под другим називом у односу на своју матицу у Југославији. Фактички и формално, већ тада, пре тридесет година, извршена је приватизација целокупне југословенске спољнотрговинске оперативе у иностранству", тврди др Пушара.

Савезни девизни инспекторат у оно време није могао адекватно да контролише ту приватизовану хидру, "јер је у регистру спољнотрговинских предузећа у нашој земљи, крајем 1972. године, било пријављено да свега 250 њих има своје предузеће у иностранству."

Иако је та мрежа прекрила свет, у билансима матичних фирми у нашој земљи није било ни трага о њеном пословању. Савезни девизни инспекторати је вредност приватизованог, неконтролисаног капитала ван земље, за период од 1972. до 1974. године, процењивао на око 12 милијарди америчких долара.

"Данас ту вредност треба помножити са пет-шест пута", каже др Пушара.

Тај огромни капитал је задржан у иностранству, "под контролом појединаца, директора тих предузећа а за нас је то био страни капитал који је на вешт начин коришћен као извор за скупе кредите сопственим предузећима у нашој земљи".  

У међувремену је процес глобализације и еуризације све више јачао структуру корпоративног сектора, транснационалних корпорација које се намећу "као владаоци права и носиоци утицаја на актуелну политику у складу са сопственим интересима".

Сазнања др Пушаре говоре да је "огроман утицај тих привредних и финансијских структура на политичке партије, нарочито у земљама у транзицији, јер им се у изборној трци и у борби за власт дају огромна средства да освоје позиције у власти, како би ти центри моћи могли да владају. Огроман је и њихов утицај на медије, који се држе под контролом".

Баш ти центри моћи су "одлучујући и у процесу приватизације и у одлучивању ко ће купити које атрактивно предузеће у нашој земљи, или која ће се нова банка под страним именом појавити у нашој земљи", каже др Пушара.

"Скривање од очију јавности, а нарочито од стручне јавности, делова уговора о појединим атрактивним приватизацијама или концесијама, представља генерисање непрекидног ланца корупције из највишег врха.

У таквим околностима се не може избећи злоупотреба власти и снажење организованог криминала, његово испољавање током или након одређене приватизације, као што је случај и са Генексом".

Када се у ту чорбу убаце и овдашњи "тајкуни" све постаје још компликованије, јер су они старији него што нас уверавају вишегодишње, често притворне приче и медијске кампање, каже професор Пушара.

Он идентификује три "тајкунска" нивоа, од којих је први формиран још осамдесетих година прошлог века.

"Данас су то зрели светски бизнисмени који су тада запосели мрежу наших предузећа у иностранству. О њима никада ништа није речено, иако располажу огромним капиталом и утицајем на процесе у нашој земљи, преко фирми под страним именима".

Не може се занемарити ни структура људи који су у иностранству оснивали ове фирме.

"Биле су то особе едуковане од стране Удбе, у име које су контролисали целокупну структуру и мрежу спољнотрговинских предузећа. Поменућу Генекс, Инекс, Центротекстил, Југометал, Ину, Искру, Енергоинвест, Енергопројект, Астру, Македонијуекспорт, Комбинат алуминијум... Без сагласности Удбе нико није могао да се запосли у тим предузећима", подсећа др Пушара.

Према његовим увидима, други ниво "тајкуна" створен је почетком деведесетих година. "Реч је о мањем броју људи из власти или уз актуелну власт, или о појединцима на значајним местима у привреди који су у ери хиперинфлације, захваљујући свом утицају на власт, подизали огромне девизне кредите у банкама, без уговорне клаузуле о начину враћања. Тако су ти кредити на крају отписани а њихови корисници су постали девизни милионери. Новцем тако стеченим, лако су развили своје империје, а њихов утицај на власт у свим режимима од онда је огроман."

Трећи ниво "тајкуна" чини једна криминализована, повећа група људи, "који су у протеклим временима кризе у нашој земљи на недозвољен начин дошли до новца. Новокомпоновани богаташи и актуелне власти, били су у спрези с тим подземљем, што најбоље илуструју земунски и сурчински клан", каже др Пушара.

Упркос таквој, невеселој ситуацији, или баш зато, питамо нашег саговорника како он види расплитање тог чвора на омчи која нас снажно стеже?

"Државне институције и власт морају да се дистанцирају од утицаја транснационалних корпорација и центара моћи. Мора се забранити финансирање политичких партија у изборима и уопште, од стране тих центара моћи и спречити њихов утицај на медије. Сва три нивоа тајкуна треба подврћи испитивању порекла имовине, у крајњем случају опорезивању. Слично је урадила и Русија и тиме решила своју незавидну међународну дужничку позицију", каже др Костадин Пушара.
Коментари2
99702
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubo egeric
Tekst je odlično napisan i opisuje globalno stanje iz prošlog vremena. Svi koji su bili u privredi znali su su šta se dešava, samo što su "zaslužni" pojedinci mogli da dođu do tih pozicija. Moralno politička podobnost, bila je uslov br.1. Niko se nije pitao od devedesetih godina odakle naprasno iznikoše tolki broj "biznismena". Da, za to su znali samo ljudi od poverenja. Informacije koje su curele u javnost, to je išlo uglavnom iz kafana u sitne sate kada se dobro opuste.(čitaj; napiju) Profesor je sve u pravu a i dosta toga je prećutao, mada sad je to postala javna tajna od koje narod i nema koristi. A, moglo bi da ima uz primenu Ruskog scenarija, kako je profesor i objasnio.
ELIOT NESS
nedodirljivo smesan komentar,recimo nov zatvor pun nedodirljivih,pravna izvrsna i zakonodavna vlast u interesu njenih gradjana-smesno,smesno,smesno?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља