уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34
Из угла психолога

Кад душа пати, тело боли

Све болести требало би посматрати у повезаности психичких и органских чинилаца, будући да трећина болесника одлази лекару због органских симптома изазваних емоционалним поремећајем
Аутор: Вера Бошковићсубота, 27.09.2008. у 22:00
Прим. др сц. мед. Војислав Ћурчић, неуропсихијатар-психоаналитичар

Од античких времена се сматрало да је човек јединствено психофизичко биће и да постоји нераскидива повезаност тела и душе, али је тек у прошлом веку медицински прихваћено да снажни емоционални доживљаји имају велики утицај на здравље. Супротно схватању да је узрок болести искључиво органске природе, савремена неурофизиолошка, психолошка и социолошка истраживања су потврдила да је болест увек и психичке и физичке природе, будући да телесна болест мења психу болесника, а да неповољни психички доживљаји могу утицати на здравље и ток болести.

Најновија медицинска сазнања указују да започињање и ток многих поремећаја, од кардиоваскуларних до аутоимуних, могу бити изазвани запаљењским супстанцама (цитокинима) и да је њихово стварање под директним утицајем негативних емоција и стресних искустава. Успех у лечењу је много већи када се у терапији психосоматских реакција и болести примењују искуства клиничке и психосоматске медицине. За овај приступ лечењу залаже се и наш истакнути психијатар прим. др сц. мед. Војислав Ћурчић, директор Болнице за психијатрију Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић“, који је недавно организовао симпозијум „Соматоморфни поремећаји и соматизација“. На овом скупу стручњаци из земље и иностранства изложили су најновија сазнања о сложеном односу душе и тела и њиховом међусобном утицају на све болести.

Када тело „проговори

Како емоције налазе пут до разних органа и када настају психосоматске болести ?

(/slika2)– Патолошка веза душа–тело ствара се соматизацијом, односно када оптерећујући и стресни доживљаји не могу да се „прораде” и разреше психичким апаратом, већ се узнемиреност „празни“ преко вегетативног нервног система у ткива и органе. Овакав начин комуникације психе и тела у почетку изазива само поремећај функција: убрзава се рад срца, повећава крвни притисак, мења се ритам дисања.

Да ли ће емоције оставити последице на организам, то се не може лако предвидети, јер њихово деловање зависи од више чинилаца, првенствено од наслеђем предодређеног реаговања, врсте осећања, важности која им се придаје, образаца формираних ранијим искуствима и научених модела понашања, као и од начина живота, социјалне средине и претходних болести – наводи др Ћурчић.

У дуготрајно неповољнимемоционалним стањима стварају се биохемијске супстанце које не морају одмах да буду штетне. Организам од њих може да се ослободи радом мишића током ходања, трчања, или неке друге физичке активности. Нажалост, на послу или неком другом месту где се од нас очекује уздржаност, принуђени смо да мирујемо и да отрпимо терет непријатних осећања. Управо у таквим ситуацијама, у којима психички терет не можемо да смањимо ни разговором, стварају се услови за настанак психосоматске болести.

Од нашег саговорника сазнајемо такође да патолошка веза душа–тело не настаје само у стресним ситуацијама.Непријатна осећања (психичка траума) настала чак и у заборављеним догађајима могу да имају исти неповољни учинак када их оживе слична или нека друга актуелназбивања која поново активирају потиснута осећања и реакције. На тај начин се овај стари образац реаговања готово аутоматски понавља.

Заташкавање осећања

Према париској психосоматској школи, најзначајнији узрок у настанку психосоматских болести је специфичан начин менталног функционисања, који би се могао назвати „претерана адаптација“. Речје о особама које су током раног живота научиле да делују без много имагинације и размишљања, конкретно и практично. И касније у животу друштвена правила налажу да будемо рационални, ефикасни и успешни, размишљамо „како треба“.

– Прихватањем оперативног (прагматичног, прецизног, репродуктивног) модела мишљења као животног стила и таквом рационализацијом живота губе се машта и креативност на којима се заснивају поједини механизми психичке одбране, као што су фантазија, хумор и емоционална реакција и пражњење. Заташкавање и занемаривање сопствених осећања имају за последицу и такозвани емоционални заборав који се испољава недостатком речи за осећања и немогућношћуда се емоционални доживљаји изразе и опишу (алекситимија) – каже др Ћурчић.

Ко су кандидати за психосоматске болести? То су добро прилагођене особе са великом способношћу савладавања које у тренуцима адаптационог исцрпљивања и попуштања психолошке одбране испољавају телесне реакције. Ове особе су склоне да „прогутају“ и занемаре свој немир, љутњу, бес, тугу, агресију, или нека друга оптерећујућа осећања. Тешко прихватају промене и проблеме у односима с другима, не подносе конфликтне ситуације или немају капацитет да их разреше, нису склоне креативним и компромисним решењима. Имају изражену потребу за редом, радом и тачношћу. Прагматичне су у решавању сопствених и туђих емоционалних тешкоћа, а своја незадовољства не изражавају, већ су њихова понашања увек у друштвено дозвољеним границама. Преосетљиве су и на бол.

Своје тело као туђе

– Психолошки профил особе која је склона психосоматским обољењима обележава недостатак контакта са својим осећањима и немогућност њиховог препознавања. Те особе своје тело доживљавају као да је туђе и дафункционише независно од њихове психе. Склоне су да осећања замењују сталним акцијама и да разна дешавања у себи и око себе схватају крајње практично и отуђено. Савет „ради нешто да не мислиш“ може бити од користи, понекад је и спасоносан, али само и искључиво привремен. Стално затрпавање активностима није добро, јер је то облик бекства од суочавања са собом и оним што нас заиста оптерећује – примећује наш саговорник.

(/slika3)Сви људи, ма колико били снажни, могу у ванредним и стресним околностима да реагују телесним симптомима, објашњава др Ћурчић, али захваљујући добрим психичким механизмима и тешке животне ситуације остају само пролазне животне епизоде и не изазивају трајније телесне поремећаје. Када,међутим, стресори превладавају наше психичке снаге ремети се и психичко и телесно функционисање.

Како можемо себи да помогнемо?Многи се заваравају мислећи да себи могу помоћи исправљањем последица или симптома. Увек је потребно пронаћи узрок психосоматских реакција, чак и када се користе медикаменти. Страхови, лупање срца, претерано знојење, немир ногу, несаница могу се медикаментима или неким другим процедурама само ублажити, али не и излечити.

Према речима др Ћурчића, увек сетребазапитати шта је то што изазива у нама немир, нервозу, љутњу или тугу, како стресна ситуација делује на нас и како можемо да је разрешимо. Ако нам та размишљања не помогну, требало би их поделити с пријатељима или отићи лекару. Уколико се медицинским лечењем, пре свега лековима, не постигну резултати, или се симптоми понављају без постојања органске болести и када животне недаће утичу на одржавање или даље погоршање болести – требало би отићи психијатру или психологу. Он ће различитим психотерапијским моделима помоћи да се психичка стања и телесне сметње повежу, разреше узроци трпљења и тиме помогне психолошки и телесни опоравак.


Коментари0
246a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља