среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:37

Организација тајна, челник јавни

Аутор: Слободан Кљакићсубота, 27.09.2008. у 22:00
Мирко Васиљевић

Уверени смо да је оглас медијска форма која омогућује да говор чињеница и одмерени тон оповргну неутемељене квалификације из памфлета анонимних аутора Хелсиншког одбора, незаслужено названог ,,Извештај о стању људских права у Србији за 2007. годину”. Тај спис је детаљније коментарисан у неким недељницима и најтиражнијим дневним листовима, те је логично да се управо њихови читаоци упознају са изворним ставом Факултета, јер је наша институција у овом ,,извештају” била предмет посебне ,,пажње”. Правни факултет као институција од националног значаја држи, такође, да је и ,,Политика” незаобилазна институција националне културе, што је изгледа довољан ,,разлог” да и сама у том спису не прође недирнута, каже декан Правног факултета у Београду, проф. др Мирко Васиљевић, одговарајући на питање зашто је ова образовна и научна институција одлучила да се јавности обрати плаћеним огласом објављеним прошлог четвртка и у ,,Политици”.

– Правни факултет је био дужан да се због студената, наставника и сарадника, струковне и свеколике јавности, као и бројних научних и стручних институција са којима сарађује, овим поводом огласи и покуша да разбије вешто конструисан стереотип у једном делу српске јавности, да је некаква ретроградна институција. Изузев овог, расправа Правног факултета и анонимних аутора ,,извештаја” би била беспредметна, јер је реч о несразмерном значају два друштвена актера – први je стожерна институција 200 година старог Универзитета у Београду, а други је удружење грађана које претендује да се бави људским правима, а само није сигурно на којој се адреси налази Европски суд за људска права (страна 510. ,,извештаја”). Уз то, метод рада те организације сличан је неким тајним организацијама (у Компанијском праву управо учим студенте да се таква друштва зову ,,тајна друштва”), јер се у јавности појављује само челница организације. Она је у више јавних иступа, на инсистирање саговорника или новинара, одбила да саопшти макар једно име које за њу ради, што фактички онемогућује претпостављену расправу, каже професор Мирко Васиљевић, одговарајући на наше питање да ли би, по његовој процени, активисти Хелсиншког одбора прихватили позив Правног факултета за отворену расправу, под условом, наравно, да им је такав позив упућен?

Низ наставника Правног факултета је у извештају проглашен за тешке ,,неподобнике”, а у одговору сте то игнорисали. Зашто?

,,Неподобни” су утолико што мисле својом главом, углавном као непартијски људи окренути науци, којој су својствене сумња и одговорна аргументована критика. Они мисле различито од председнице ове организације која је, по нашим сазнањима, у Политичком савету ЛДП. Волео бих да су анонимни аутори навели макар једно загарантовано људско право повређено политичким деловањем ,,прозваних” професора, у које наравно и сам спадам, што ми чини част. Насупрот томе, управо жал за једноумљем и тоталитаризмом, као идеолошко одређење тог списа, крши базична права слободе јавног изражавања и слободе научне и стручне речи, на којима почива или бар треба да почива демократски поредак сваког савременог друштва, па и нашег.

Која Вам је од оптужби на рачун Факултета посебно тешко пала?

Иако не вршим, нити сам икада вршио неку државну функцију, као припаднику српског народа и државе, који само као такав подједнако воли све друге народе и државе, најтеже ме је погодила насловна страна саме књиге са картом Србије без Косова и Метохије. На њој ,,осакаћена” Србија, што је ваљда жеља аутора, плута као санта леда, усамљена у мору (порука: у време глобалног отопљења ,,отпадаће” и други делови док се негде не загуби, не одлута или потоне!?). Моје колеге, професори кривичног права, тврде да је, без сумње, реч о кривичном делу које се гони по службеној дужности. Чини ми се да неко управо за то прима плату на државној функцији.

Упитах за оптужбе на рачун Факултета...

Институција коју вољом својих колега и студената водим четири године, предмет је напада једне ефемерне организације, тачније, анонимних аутора скривених под њеним штитом. Она би за своју легитимацију у иоле озбиљнијој и сређенијој држави морала да има бар транспарентне изворе финансирања и сараднике. Најтеже ми, свакако, пада чињеница да се једна легална иницијатива, покренута пре седам година, за оцену уставности Уредбе о сарадњи с трибуналом, за који сваки образовани правник зна да је правно дефектан, иницијатива коју је потписала већина наставничког и сарадничког састава Факултета (преко педесет), користи за блаћење водеће институције правне културе у нашој земљи. И то управо када она обележава, заједно са Универзитетом чија је најстарија чланица, 200. годишњицу. Тиме се директно или индиректно саставља ,,Списак обележених и неподобних”, које за почетак треба ставити у карантин, а даље зна се! И све то под фирмом ,,људских права”! Ако је и од ,,људских права”, стварно је премного!

Оптужбе не само да су тешке, него су...

Није у првом плану тежина, с обзиром на анонимност ,,произвођача”, већ апсурдност тих оптужби. Правни факултет управо обележава 60 година од доношења Универзалне декларације о људским правима, организовањем у европским размерама значајне међународне конференције. А пашквила ове тајне организације предвођене јавним челником, сугерише да је наш факултет бастион борбе против културе људских права. Какав бастард! Да апсурд буде још већи, наставници и сарадници који су припремили ову конференцију или на њој имају излагања, нашли су се на списку ,,неподобних” као непријатељи људских права! Ни то није довољно, треба и почивше убити. Зато је ваљда списак допуњен и попуњен именима људи који нису живи већ три-четири године!

У суботу и недељу Факултет је домаћин поменуте међународне конференције. У чему је њен значај?

Конференција је посвећена јубилеју изузетно важном за систем људских права – 60. годишњици доношења Универзалне декларације о људским правима. Тиме се још једном легитимишемо као институција која препознаје универзалне, непролазне вредности јер у њих свакако спада и ова декларација. Значај те вредности и потребу обележавања јубилеја препознаје управо институција која и сама представља такву вредност, препознатљиву институцију националне културе, чија је мисија да већ два века шири право и вредности права. Значаја те вредности и потребе обележавања тог јубилеја не могу се сетити институције продуковане једним несрећним временом и помодарством тог времена, институције које ће нестати с нестанком тог времена и тог помодарства. Управо осећај ефемерности чини те институције, попут помињане, тако агресивним и рушилачким.

Какво је место Правног факултета у двовековној историји високог образовања у Србији?

Модерна српска држава је рођена 1804. године, а високо образовање, на нивоу ондашњег времена, настаје већ 1808. године оснивањем Велике школе у Београду, Доситејеве Велике школе. Она је имала и своје правно одељење са правним студијем налик данашњим струковним студијама. Ниво тог студија није заостајао за студијама у државама Хабсбуршког царства, које су традицију својих правних факултета везале за сличне корене. Данашњи Правни факултет Универзитета у Београду, на темељу нових научних доказа и истраживања, везује своју традицију управо за Велику школу, померајући своје утемељење са 1841. године (пресељење Лицеја из Крагујевца у Београд) на 1808. годину. Тиме се исправљају једна неправда и једна заблуда. За два века Правни факултет је израстао у препознатљиву и незаменљиву институцију националне културе уопште а не само правне културе, ишколовао је око 50.000 дипломираних студената, 1.200 магистара и 830 доктора наука, дајући бројне академике, министре и председнике влада, амбасадоре...

Које су кључне поуке тог двовековног искуства?

Два века историје једне институције више је него довољно за одређење њеног идентитета: неговање критичке јавне речи, развијање слободе мисли, унапређење академских слобода, унапређење и развој правне и друштвене науке и струке. Када је био апологета било које власти, Факултет је у основи био (зло)употребљаван за подршку овим или оним политичким циљевима или политикама. Подсетимо се неадекватне улоге у неким периодима с краја прошлог века. А кад год је био одговорни критичар власти, оправдавао је своју мисију, остављајући снажан печат у националном сећању и утицају. Поменућу расправе о уставним амандманима седамдесетих година прошлог века, када је био ,,факултет страдалник” политичког мача. Историја му је дала за право, распад земље индукован је управо Уставом из 1974. године. Данашња мисија Факултета је „резултат” поменутих искустава – она је неапологетска, слободарска, истински демократска, критичка, одговорна, институционално непартијска (индивидуално разуме се и партијска), развојна, утемељујућа, уз афирмацију националних и европских вредности, национална и научна.

На једној страни богата историја, на другој нови захтеви какве намеће, на пример, Болоњска декларација. Како то помирити?

После почетног ентузијазма изазваног применом Болоњске декларације, ентузијазма посебно наметнутог „банана државама” у транзицији, сада је у озбиљним државама Европе, нарочито код водећих универзитета, на делу очигледно хлађење. Навешћу чињеницу коју прећуткују наши медији – закључак државних универзитета Немачке је да примена ове декларације даје „катастрофалне резултате”, на њену примену се више не гледа као на обавезу, јер је реч о „декларацији”. Време је да се у овом кључу трезвеније размисли и у Србији да универзитети не би постали нове ,,шуварице”, а друштво пуно форме (дипломе) без садржаја (знања). Прихватам да Правни факултет, назван „центром антихашког лобија”, од истих или неких других твораца сличних кованица, буде назван и ,,центром антиболоњског лобија”.

-----------------------------------------------------------

Мржња и блаћење

Који тип мишљења стоји иза извештаја Хелсиншког одбора?

Ако су патолошка мржња и приземно блаћење водећих културних институција, сопствене државе и сопственог народа (ако припадамо, у шта верујем, истом народу, а ако не, онда тим горе) мишљење, онда том типу. Србија као земља у транзицији свакако и даље вапи за озбиљним мониторингом остваривања људских и мањинских права. Ипак, институција каква је Freedom House већ неколико година Србију сврстава у категорију „слободних земаља”, што значи да је ниво остваривања политичких и осталих грађанских слобода на завидном нивоу. А на другој страни имате „извештај” који Србију назива „архаичном творевином, која не може да се конституише као модерна држава” (стр. 11). Разумном човеку остаје само да закључи да су се анонимни творци овог списа (и списка) руководили девизом ,,што горе за Србију то боље за нас”.


Коментари32
bb6eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

СМ
У овом случају потпуно је јасно да се ради о удару на српски идентитет,знате разне заинтересоване стране службе имају тачно рзрађене планове и упутства како да разбију српски национални идентитет... Међу првим ставкама, поред вештог замењивања ћирилице латиницом, стоји и напад на српску културну елиту, њихово склањање и онемогућење њиховог деловања, постављање нових ''подобних'' људи итд... Стога ми се чини да би нашим професорима који су се нашли на тој ''црној листи'' требало да импонује и да им буде част што њихова имене стоје тамо. Остале чињенице не вреди ни коментарисати, мислим санта леда која плута сама на сред мора и отапа се полако (распада) итд... Не пише нам се добро.
nomokanonac
Уважена госпођице-госпођо Исидора и уважени господине Ворди или како већ, није Ваш и ХОС-ов... проблем што толико професора "шири великосрпску идеологију", Ваш проблем је што толико студената Правног факултета размишља својом главом и не дозвољава да им ставове креирају страни медији и људи без струке и морала. А уколико Вас занимају мишљења и ставови студената, посетите неку трибину Удружења студената Правног факултета НОМОКАНОН, на којој узгред речено, нећете наћи ни једну десетину од наведених професора у овом извештају. Толико од мене и хвала!
Svetislav Kostić
Tekst ovde objavljen pod nazivom "isidora", jeste eklatantan primjer jedne tirade koju karkterise govor mrznje upucen pre svega ljudima u Srbiji koji ne placu na onim grobovima na koja se njima prstima upire od strane koju "izidora" favorizuje. Doslo vec dotle da jedan od ucesnika vapi - "A ko ce njegov "vecinski" narod, u njegovoj vlastitoj zemlji da zastiti od govora mrznje". Neka mu odovore oni, kojima usta puna prica o "evropskim vrednostima". Doduse, bez da te "vrednosti" i precizira, jer prevagu bi odneo daleko duzi spisak onih negativnih.
Cika Dragan
Nisam imao priliku da procitam izvestaj HOS-a, pa je tesko davati sud o stavovima iz Izvestaja. Medjutim, nije mi jasno kakve veze sa ugozavanjem ljudskih prava imaju naucno-obrazovna institucija i novine. Ja ocekujem od nevladinih organicazija da se bave ugrozavanjem ljudskih prava od strane drzavnih organa (izvrsne vlasti, sudstva, policije i sl.). A ovako, i sama cinjenica da su se na udaru kritike nasla naucno-obrazovna institucija i novinsko prduzecea"Politike" budi odredjene sumnje u dobronamernost sastavljaca izvestaja i njihovu kvalifikovanost da ocenjuju i strucne i politicke stavove profesora univerzteta. Pre se ovde radi o nametanju jednoumlja: svi morate misliti kao mi ili je propsat. Meni bi bilo logicnije da je Izvestaj stavio pod lupu kritikr vec postojece jednoumlje po kome poslanici moraju glasati kako im naredi sef partrije. Cudi me da HOS nije indirektno okrivio Pravni fakultet zato sto skoluje pravnike koji, iz ociglednih politickih razloga, ignorisu odluke Ustavnog suda. Ili zbog toga sto skoluje sudije koje presudjuju da visoka sluzbenica nevladine organizacije nije kriva iako je osamarila protestanta (uz obrazlozenje da je bila isprovocirana. Posle takvih presudai fudbalski huligani sebi uzimaju za pravo da ignorisu odluke suda ili da tvrde da su bili isprovocirani pa zbog toga hteli da uguraju uzarenu baklju u usta sluzbenog lica. Eto, sve je to povezano, a HOS to ne vidi, ali vidi da je greh sto novinari pisu o muckama stranih vlada, koje su sracunate da nanesu stetu Srbiji.
Slobodan 2,NS
@slobodane,u pravu ste.Isidora...da se ne prezivate slucajno Belica?Gospodjo Vi i george wardy,spadate u istu ligu,ali od samog pocetka Vi i on se ne usudjujete da to zvanicno i potvrdite!LDP je vasa "domovina".Srbljanovic i Jovanovic su vasi "ucenici".A vasa "filozofija" je i vas katalizator za sve frustracije!Nema veze,samo vi nastavite...ima daleko losijeg i losijih koje finansira zapad!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља