понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:05

И Роберт де Ниро је некад брао парадајз у долини Јужне Мораве

Аутор: Тома Тодоровићнедеља, 28.09.2008. у 22:00
Роберт де Ниро; Владимир Ранђеловић показује место где је био Роберт де Ниро

Ниш – Није позната холивудска филмска звезда Роберт де Ниро, иначе ватрени навијач и обожавалац српског тенисера Новака Ђоковића, тек онако пре три дана у сусрету са председником Србије Борисом Тадићем у Њујорку рекао да се помало осећа Србином. Главни протагониста врхунских кинематографских остварења попут филмова „Кум 2”, „Таксиста”, „Разјарени бик” „Двадесети век” и многих других, неколико дана провео је у долини Јужне Мораве, у нишком селу Чокот и у самом Нишу.Било је то пре четири деценије, у време када још није био познати глумац и популарна филмска звезда.

Тог свог боравка Роберт де Ниро сетио се и приликом боравка на београдском ФЕСТ-у пре много година, жалећи, рекао је тада, што је изгубио адресу и заборавио имена добрих људи који су му се тада нашли у невољи, дочекали га и угостили домаћински. Многи мештани Чокота њега, међутим, нису заборавили. Владимир Ранђеловић одлично се сећа многих детаља:

– Био је гост нашег комшије, прошле године преминулог Радована Ђокића, који се у сумрак једнога летњег дана 1967. враћао са нишке пијаце, где је продавао поврће. На излазу из Ниша га је зауставио младић у белој кошуљи са кратким рукавима са молбом да га повезе. Комшија Ђокић био је запрежним колима, повезао је младића и у Новом Селу, које је између нашег Чокота и Ниша, застали су. Ту је један Нишлија, који је говорио француски попричао са младићем, који је рекао да путује кроз Европу и на Блиски исток, ка Скопљу и да тражи где ће преноћити. Радован га је одвезао својој кући, где је Роберт де Ниро затражио да спава у помоћној економској згради, у сену. Ђокићи су га, међутим, одбили и заиста дочекали домаћински, као најдражег госта, иако су га први пут видели.

Сутрадан, када је студент Роберт де Ниро кренуо према Македонији од својих домаћина добио је испечену српску погачу и пакет сира, да му се нађе на путу. Тачно годину дана касније, у лето 1968. године, у Чокот је стигао „фолксваген” немачких регистрација. Из аутомобила је изашао „главом и брадом” онај исти младић, сећа се Драган Ђокић, братанац Радованов:

– Пустио је у међувремену браду, али стриц Радован га је познао. Чим се поздравио са њим затражио је да га поведу до штале, понављајући стално име Олга, показујући да није заборавио име кобиле, која је била упрегнута у запрежна кола којима се довезао приликом свог првог боравка у селу. Остао је овога пута у Чокоту три дана. Заједно са својим домаћинима одлазио је у оближњу башту, са њима брао парадајз и друго поврће, два пута ишао са њима и на пијацу у Нишу и продавао. Својом „фолциком” превозио је робу на пијацу.

У Нишу је Роберт де Ниро, причају мештани Чокота, највише времена проводио на пијаци поред Градске тврђаве, али и на њеним бедемима и обалама Нишаве. После три дана кренуо је за Грчку својим колима, али се у Чокот код Радована Ђокића вратио само после неколико сати. На једној успутној бензинској станици опљачкан је, неко му је док је куповао бензин из аутомобила узео новчаник и сав новац. Од свог домаћина, да би могао да наставио пут, добио је новац. Понудио је да као залог остави камеру, коју је свуда носио са собом, али су Ђокићи то одбили. Тада, на растанку, рекао је да ће сигурно опет доћи у Чокот, Ниш и Србију... Тек много година касније на филмском платну житељи Чокота схватили су коме су били добри домаћини.

– Надамо се да ћемо преко Новака Ђоковића успети да доведемо славног глумца опет у Чокот. Већ смо упутили писмо Новаку објаснивши му нашу жељу. Чврсто верујемо да ћемо се опет видети, сигурно нас није заборавио, сигурно се, изговоривши како се осећа мало и Србином у разговору са председником Тадићем, сетио свог путовања пре четрдесет година кроз Европу ауто-стопом, и годину дана касније аутомобилом, и наравно нашег села Чокота и Ниша – испричао нам је Владимир Ранђеловић.

Становници питомог моравског села Чокот убеђени да ће приликом следећег доласка Роберта де Нира у нашу земљу и његовог боравка у Србији опет срести са својим некадашњим гостом, сада великом филмском звездом. Знају да је после прочитаног романа Иве Андрића „На Дрини ћуприја” својој кћерки дао име Дрина као и да обожава нашу Србију.


Коментари22
3c141
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihajlo cvetkovic
Cekamo roberta u nesem selu uvek je dobrodosao
stefan stojanovic
ja sam praunuk od radovana djokica, i zeleo bih da stupim u kontakt sa robertom de nirom ili nekim njegovim predstavnikom , mislimo da je to na njega ostavilo veliki uticaj i da bi se vratio kada bi imao neki trag kod koga je boravio u tom vremenu. valjda cete nam izaci u susret i pomoci, unapred hvala
Sladja USA
Nije Drine nego Drena. To je De Nirova usvojena cerka tako da joj i nije on dao ime. Drena uopste nije dobila ime po romanu Na Drini Cuprija.
Милорад
Чини ми се да смо ми позитивци повели, али танко. Бре људи опустите се мало.
ivan
1985 godine bio sam student u Beogradu, i u vozu upoznao mladica Engleza koji je krstario Evropom pa i Srbijom.. Rec po rec pitam ga gde ce da spava, kaze na nekoj klupi, snaci ce se. Odvedem ga u studentski dom (Patris) tu se okupa,vecera (cudio se kako je dobar Kraljevacki kajmak) i prenoci. Vise ga nikad nisam video.Tada je to bilo sasvim normalno, ne smatram se nikakvim herojem ni velikom dobricinom.Znam da je to malo verovatno nekome ko je odrastao uz ratove ,demonstracije i ko je kivan na ceo svet, ali tada smo imali drugacije stavove o zivotu ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља