петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.09.2008. у 22:00 Д. И.

Електрична буктиња

Данас их има у најразличитијим облицима и величинама

Ипак, гледајући батеријску лампу мало ко би претпоставио да се један човек захваљујући њој обогатио. То је био њен изумитељ Конрад Хјуберт, који је крајем 19. столећа радио у једној америчкој компанији за производњу батерија. Власник ове компаније Џошуа Лајонел Коуен измислио је у то време „светлећи цвет”, односно посуду са батеријом чији је електрицитет, притиском на дугме, стварао светлост у вештачком цвету смештеном на средини чиније.

Конрад Хјуберт је 1898. године решио да уновчи овај проналазак, али је пре тога морао да га измени и усаврши. За свој наум искористио је цев, папирну тубу, посуду у облику буренцета, и наравно, батерије. Када је саставио своју направу, добио је прву „електричну ручну буктињу” – односно прву батеријску лампу на свету. Иако је изгледала мало незграпно и била знатно већа од данашњих, ова лампа је постала изузетно популарна. Због своје једноставности – била је лака за коришћење и пружала је светлост тамо где она није постојала – батеријска лампа је веома лако пробила пут на тржишту и за кратко време постала неопходни део сваког домаћинства. Захваљујући овом проналаску Конрад Хјуберт је постао мултимилионер, а фирма у којој је радио прерасла је из мале у огромну компанију која се између осталог бавила и производњом батеријских лампи.

У наредним деценијама проналазачи су се трудили да усаврше ову корисну справу, па је добила нови облик, смањена јој је величина, постала је лакша и самим тим једноставнија за употребу. Батеријска лампа се показала изузетно корисном у најразличитијим ситуацијама – приликом камповања, ходања по неосветљеним стазама, али и као помагало у поправци аутомобила, потрази за затуреним стварима на мрачним местима... У новије време минијатурне лампе постале су саставни део упаљача, мобилних телефона и има их готово на сваком кораку.

Коментари0
6c842
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља