субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:42

Шок у Конгресу, одбачен план од 700 милијарди долара

Аутор: Момчило Пантелићуторак, 30.09.2008. у 00:00
Испред Волстрита (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 29. септембра – Незапамћени двоструки, стратешки, обрт одиграо се данас у врховима Вашингтона, продубивши финансијску кризу и на политичком терену. Највећа државна интервенција на тржишту новца, деоница и других хартија од вредности одбачена је тамо где је и настала – у лавиринтима власти.

Законодавци су, наиме, одбацили план да се са 700 милијарди буџетских долара почне акција за спасавање америчког и светског финансијског центра Волстрита. Тај пројекат претходно су лансирали лидери обеју главних парламентарних партија, Демократске и Републиканске, уневши важне измене у стартни програм шефа Беле куће Џорџа Буша, нагнавши га да поздрави компромис, што су учинили и председнички кандидати Барак Обама и Џон Мекејн, али ни све то није помогло. Односом гласова 228:205 чланови Представничког дома нису прихватили понуду „одозго”.

Настао је, тако, овде ретко виђени „домино ефекат”. После краха низа гиганата на Волстриту, забележен је и „пад акција” два политичка епицентра у вашингтонској Авенији Пенсилванија – Капитол Хила (популарни назив за парламент) и Беле куће. Где је крај ланчаном посртању, до кога долази само пет недеља пред изборе за места у обе те институције, нико не може засигурно да предвиди, односно сви могу да нагађају.

Америка, у сваком случају, проживљава прилично трауматичне дане. Подрхтавају главне полуге устројства.

Обједињавање облика власти сада не иде лако као приликом терористичких удара 11. септембра 2001. Бушова иницијатива пропала је пре свега због отпора његових републиканаца (подржало ју је 60 одсто демократских конгресмена) међу којима је чак две трећине гласало против ње.

Збијање редова, с превазилажењем страначких подела, покушано је „зарад општег добра”, објашњавали су предлагачи пројекта, који такође нису били сасвим задовољни садржајем „избавитељског” списа на 110 страница, коме је неповерење исказала и већина анкетираних грађана. Али, питање није било шта се коме допада, већ како да се, у сваком случају болним мерама, изађе из кризе, највеће од велике депресије 1929. године, која прети да се и појача и прошири и Америком и светом.

(/slika2)Данашње заседање Представничког дома било је бурно и повремено врло емотивно. У душама конгресмена укрштале су се, тренутно тешко помирљиве, дуго усавршаване системске водиље слободног тржишта, појединачних изборних интереса и потребе да се изађе из ванредног лома. Већина их је, данас, рекла „не” – плану за остварење треће поменуте категорије, иако су упозорени да неприхватање може земљу да уведе у „драму несагледивих размера”.

Опоненти програму су се позивали на цитате из романа „Браће Карамазови” Фјодора Достојевског и на драме британских краљева. Двојица републиканаца су плану замерили да подсећа на „социјализам” и тражили да се убедљивије разликује од принципа „бољшевичке револуције”.

Чуле су се и друге примедбе. Међу њима – „почињен је финансијски злочин, а сада се од нас тражи да надокнадимо штету која је њиме начињена”. Републиканац Пол Рајан је, чини се, био најнепосреднији: „И ми сви бринемо да не изгубимо посао, па већина од нас жели да предлог буде усвојен, али не нашим гласовима.” Хоће рећи – подршка пројекту смањује изборне изгледе.  

Независно од тих неугодних поређења и наговештаја, уочи данашњег заседања конгресмена, а нарочито после њега, Волстрит је запао у панику. Један од главних показатеља на Њујоршкој берзи, Дау Џонс, изгубио је близу 777,68 поена, што је највећи досад забележени пад његове вредности у једном дану, већи од 721,56 поена регистрованих дан после терористичких удара пре нешто више од седам година. Проценти донекле теше – пад вредности од 6,98 одсто знатно је мањи од суновратих 20 постотака у „црном понедељку”, октобра 1987. године и од времена велике депресије.

Није извесно, у овим тренуцима, шта следи. Џорџ Буш је изјавио да је „разочаран” исходом гласања, с њим сагласни конгресмени најављују нову седницу, за којом треба да уследи изјашњавање у Сенату, где су, процењује се, бољи изгледи за већинску подршку…

(/slika3)Новој драми претходило је маратонско усаглашавање лидера. У првом сату данашњег дана, победоносно су објавили да су се споразумели да са 700 милијарди буџетских долара покушају да нађу постепени излаз из финансијског лома, насталог олаким давањем кредита који су изазвали незапамћену кризу на пијацама некретнина, хипотека и довели до сломова и хитних продаја низа финансијских гиганата.

Ово је болан потез, неприкладан принципу слободе тржишта, али неопходан да би се избегло ширење кризе, поручили су вођи парламентараца двеју главних партија, када су се најзад усагласили да подрже предлог Беле куће, уневши у њега и више важних промена. Допуне су дате, утисак је, да би се узнемиреном грађанству, које је у анкетама изразило поприлично неповерење према овој интервенцији, убризгала доза оспокојавања у виду гаранција и нада пореским обвезницима да ће се о њиховим интересима водити рачуна „што је више могућно”. Да се, на пример, спречи или бар успори процес губљења кућа неликвидних грађана.

„Завршено је раздобље златних падобрана (астрономских отпремнина) којима се с висина спасавају велики бизнисмени Волстрита, неће више амерички порезници избављати безобзирни Волстрит и то је новост у предлогу закона”, поручила је председавајућа Представничким домом, демократа Ненси Пелоси.

Механизам пројектованог, а и даље неусвојеног спасавања Волстрита, заснива се на изразито повећаној улози државе, од које се очекује да одсад, па бар до краја следеће године, ради супротно од оног што је чинила иначе, а нарочито у последњих осам година. Да појача своје регулисање тржишта, које је донедавно „прекомерно” препуштала саморегулисању.

У том преокрету главну улогу, готово „императорску”, имао би министар финансија Хенри Полсон са екипом којој би се придодала знатна појачања. Намењена су му широка овлашћења да одлучи како ће расподелити поменутих 700 милијарди, којим посрнулим фирмама ће откупљивати акције и друге хартије од вредности, и по којој цени. Пожељно је, додаје се, да их добавља по што нижој, а продаје, по консолидацији, по што вишој цени из које би се овајдили и деоничари и порески обвезници и држава.

Шта је реална цена утврђиваће се дугим процесом вагања понуде и тражње, добрим делом заснованих на степену поверења према државној интервенцији. Свако његово евентуално, доцније испостављено, потцењивање или прецењивање свалиће се на нечију грбачу. Прва категоризација потрајала би недељама, сматра се.

Првобитни Бушов план парламентарци су допунили предлогом за ограничавање Полсонове моћи, оснивање надзорног одбора (у коме ће бити и гувернер Централне банке, сада Бен Бернанки) који ће подносити извештај Конгресу (парламенту), уз постављање специјалног генералног инспектора. Уједно, средства се не би дала одједном, већ у три фазе: у првој би Полсону на располагању било 250 милијарди, још 100 би дошло после одобрења шефа Беле куће, а преосталих 350 кад их накнадно одобре законодавци.

Доношење ванредних мера још деликатнијим чини изборна сезона. Овај тип кризе, процењује се, више иде у прилог Обами, за разлику кризе око Грузије где је поене убрао Мекејн.

Усаглашавање конгресних лидера је, преноси „Вашингтон пост”, било толико напорно да је Полсон у једном тренутку деловао клонуло, док су му се очи пуниле сузама. Стање је протумачио као „велики умор”, а хроничари слуте да ће му сузе регистровати бар још једном – ако успе, или ако пропадне (као данас у Представничком дому) пројекат за чијим је кормилом.


Коментари38
e5fa8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@citac
Tu pomaže rasol.
Prosrpski Hrvat
Imaju 700 milijardi da pomognu bankama, za rat u Iraku i Avganistanu izdvajaju hiljade milijardi $ i ne pomisljaju da se povlace, a vamo kao u krizi. Kao sto vidimo krize ce biti, ali najmanje u USA, mnogo vise u Evropi, a prije svega u Aziji. Mislim da se iza svega ponovo po ko zna koji put krije neka prljava politika ala 11 septembar, zivi bili pa vidjeli i neka nam je svima Bog na pomoci.
Kosovar Kosova
Nicije do zore nije gorelo.Oni su tako puno zaduzili obican narod i svet da im bog vraca i verujem da ce im se mnogo jace vratiti.Obecali su svasta albancima,dali su im nista,upropasceno je sve,ne radi nijedna fabrika,nezaposljenost,kriminal,beda i siromastvo.Oni se postavljaju kao da je kosovo njihova drzava i namecu svoje ljude svuda.Eto to je samo jedan deo njihove demokratije koja unistava sve zivo.
Personal Collector
Evo kako stvari stoje u americkom narodu(valjda). Ako im i prodje ovo sa ovih 700 milijardi.Narod ce prestati da placa porez zasigurno.E,tu se sad postavlja drugo pitanje.Sta ce onda drzava poduzeti u vezi toga?Ako preduzmu to sto mislim da ce prduzeti.Zasigurno dolazi do pobune.Kao one kod nas onomad.Samo sto u americi ima dosta naoruzanja po kucama.Mnogo vise kriminala,mnogo vise ljudi.Sve to mi nemirisae na dobro.
ПАЈА ДОБРОНАМЕРНИ
За ''THE JACK'': Баш нам је било потребно једно такво исцрпно обавештење из прве руке, од нашег човека из те средине, на чему захваљујем. Дакле, то је то: Аламуње се бациле на паре без покрића. Сада је сасвим јасно зашто је Конгрес одбио да вади из рупе такве незајажљиве аламане. У свему делује илузорно та инјекција од 700 билиона, ако је ''црна рупа'' дубока', према Вашим проценама око 3.000 билиона долара. А неке процене из Немачке баратају са бројкама и од око 10.000 милијарди. Онда је сасвим јасно зашто обе главне странке, демократска и републиканска неће ни да чују за вађење таквих банака из блата. То значи да ће тзв. домино ефектом бити погођени сви мешетари - купци и препродавци зајмова у САД, него и у Европи и даље. Код нас у Србији послује 36 банака. Готово половина су мешовите комерцијалне банке-ћерке виђених европских крупних банака...! Па нешто мислим...но, нека још неко време. Волео бих да се данашња изјава председика Владе г. Цветковића обистини, тј. да нас та врева заобиђе. А што се шокова тиче, јел' мене неко питао 1999. да нисам био можда шокиран. Јок! Дош'о ђаво по своје!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља